ZADUŽIVANJE KOD BANAKA U DINARIMA ILI STRANOJ VALUTI, I PO FIKSNOJ ILI VARIJABILNOJ KAMATNOJ STOPI: GRAđANI TREBA PRVO DA PROCENE KOLIKO SU IM SIGURNI POSAO I PLATA KOJU ZARAđUJU A POTOM I KOLIKI NIVO RIZIKA MOGU DA PODNESU

Komitenti banaka, koji ovih dana podižu kredite, zagledani su u budućnost. Nije to samo zbog trošenja novca koji će tek leći na račun, već i zbog načina na koji će se zadužiti.

Najpopularniji - gotovinski krediti, uglavnom se podižu u dinarima, a kod stambenih je zajam najšeće indeksiran u evrima, mada se pojavljuju dugoročne pozajmice i u domaćoj valuti. Pri toime se krediti nude uz fiksnu ili varijabilnu kamantu stopu. Šta znači jedno a šta drugom i šta je smislenije odabrati kako bi vraćanje pozajmice, da li na godinu dana ili par decnija, bilo za klijenta što sigurnije?

- Najbolje je zadužiti se u valuti u kojoj se dobija i plata. I to po fiksnoj stopi. Klijent tako već na početku zna kolike su mu obaveze i procenjuje da li to odgovara zaradi koju dobija - pojašnjava dr Vladimir Medan sa Beogradske bankarske akademije. - Ukoliko, međutim, nema u ponudi kredita u dinarima, onda je evro za naše građane najbolja opcija, i na srednje i na duge priode. Inače, u poslednje vreme jesu bolje prolazili klijenti koji su se zadužili po varijabilnim stopapa, jer su im se obaveze smanjile. Ali dobro je poznato da se u svetu, baš kao i kod nas, smenjuju periodi skupog i jeftinog novca. Sada su kamate niske, ali sasvim je izvesno da će taj period proći i da će novac početi da poskupljuje.

Što se tiče zaduživanja u domaćoj valuti, građani tu uglavnom slušaju stručnjake. Podaci Narodne banke govore, naime, da je više od 70 odsto kredita odobrenih stanovništvu u dinarima, odnosno u prethodne tri godine dinarski krediti rasli su po stopi od deset odsto godišnje. Pri tome domaća valuta apsolutno dominira kod gotovinskih zajmova, jer je čak 99 odsto takvih pozajmica u dinarima. Uz to, stanovništvo je ove godine uzelo čak 10 milijardi dinara gotovinskih zajmova više u odnosu na lane. I stambeni krediti u domaćoj valuti su sve prisutniji, mada ih još nema puno odobrenih, ali bankari tvrde da bi ih bilo mnogo više da je dinarska štednja veća.

Što se tiče dileme fiksno ili varijabilno, stručnjaci pojašnjavaju da ova potonja stopa zavisi direknto od procene kretanja kamantih stopa na svetskom tržištu i kod nas. Dakle, referentna kamatna stopa NBS danas iznosi 4 odsto, ali iz centralne banke najvaljuju da će nastaviti da obaraju stopu. U tom svetlu rizik na kratak rok nije veliki i donosi uštedu. U ovom trenutku je kod nas fiksna stopa za dinarski keš 13,4 a varijabilna 12,3 procenta efektivno. Drugim rečima, izgleda da je varijabilna momentalno povoljnija.

Kod evra je situacija znatno drugačija. Kada je pre desetak godina počelo izdašnije odobravanje stambenih kredita, oni su mahom davani uz varijabilnu kamatu. Banka, naime, stavi svoju maržu i na nju doda euribor. Pre sedam godina ova stopa je bila pet odsto, danas je - 0,18. Pre osam godina rata za zajam od 50.000 evra bila je 330 evra, a zbog pada euribora danas je manja za oko sto evra. S druge strane, kamata jeste manja, ali je u posmatranom periodu i evro porastao sa 81-82 dinara na 122-123. I ne samo to, već ako dođe do povećanja eurobora, i rata bi mogla da skoči za 20 do 50 odsto, zavisno od rasta stope.

U svakom slučaju, građani koji ovih dana kreću u banku s namerom da podignu kredit trebalo bi prvo da procene koliko su im sigurni posao i plata koju zarađuju a potom i koliki nivo rizika mogu da podnesu. Tek onda im valja izabrati kredit koji će moći da izmire prema ugovoru.

Izvor: Dnevnik, Dušanka Vujošević, 14.08.2016.