Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: PORESKA UPRAVA NE VODI SUDSKE SPOROVE PROTIV DUżNIKA, A POSTUPKE PRINUDNE NAPLATE NE SPROVODI PREKO SUDOVA I DRUGIH IZVRšNIH ORGANA, VEć SAMOSTALNO


Za razliku od dužnika "Telekoma" i "Infostana", građani koji duguju za porez neće moći da računaju na otpis dugova. Ova preduzeća, koja su ujedno i najveći poverioci, najverovatnije će obustaviti oko 650 hiljada starih izvršnih postupaka, što je izazvalo revolt redovnih platiša. U Poreskoj upravi međutim ističu da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016) ne predviđa opraštanje poreskog duga. Dodaju da je u prvih pet meseci ove godine izdato 203.225 opomena za neizmirena dugovanja i doneto 66.640 rešenja o prinudnoj naplati za dugove koji nisu plaćeni po opomenama.

Država je ipak, u pokušaju da smanji nagomilana poreska potraživanja (koja su dostigla petinu BDP-a), nedavno ponudila reprogram za one koji duguju do dva miliona dinara, ne računajući kamatu. Rok za prijavu istekao je 4. jula 2016. godine, a, prema nezvaničnim informacijama, stiglo je oko 70.000 zahteva dužnika da uđu u taj program. Ponuđena im je, između ostalog, mogućnost otplate duga na odloženo do 60 rata. Početkom juna, objavljeno je da je među građanima, koji su se do tada prijavili, bilo najviše onih koji nisu plaćali porez na oružje, dok su preduzetnici uglavnom tražili odlaganje plaćanja duga po osnovu poreza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Zakon je propisao mogućnost odlaganja plaćanja poreskog duga ukoliko poreski obveznik ispunjava uslove. Oni koji uđu u reprogram, dužni su da redovno izmiruju i tekuće obaveze i one po reprogramu – navode u Poreskoj upravi. Procedura nalaže da će sa njima biti raskinuti sporazumi ukoliko se ne budu pridržavali propisanih uslova i ugovorenih rokova plaćanja. U tom slučaju, neizmireni porez (uključujući i kamatu) biće naplaćen iz sredstava obezbeđenja, odnosno prinudnom naplatom. Kako navode, Poreska uprava ne vodi sudske sporove protiv dužnika, a postupke prinudne naplate ne sprovodi preko sudova i drugih izvršnih organa, već samostalno.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupni poreski dug iznosio je 776 milijardi dinara, od čega je oko 377 milijardi nenaplativo jer ta suma pada na teret preduzeća u restruktuiranju, stečaju, likvidaciji, fantomskih firmi i onih brisanih iz registra.

Zakonodavac je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015), bio prilično blagonaklon prema uslovno manjim dužnicima, čiji dug ne prelazi dva miliona dinara. Oni veći, koji duguju stotine miliona, pa i nekoliko milijardi dinara, ovim izmenama dobili su takođe neke pogodnosti, recimo, da dug plate u roku od pet godina, ali oni mogu da računaju samo na otpis polovine kamate.

Poreska uprava više nema obavezu da kvartalno objavljuje koje kompanije su najveći dužnici, već svega dva puta godišnje. Poslednja rang-lista najvećih dužnika objavljena je u avgustu 2015. godine. 

Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović, 13.07.2016.
Naslov: Redakcija