SKUPŠTINA RS: AUTORSKO PRAVO I KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA
U Skupštini Srbije danas je održano javno slušanje na temu "Autorsko pravo i kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava dramskih, filmskih i televizijskih umetnika i interpretatora". Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović istakla je da su izmene i dopune zakona za tu oblast, koje su u toku, važne kako zbog poboljšanja statusa umetnika, tako i zbog naše obaveze usklađivanja sa evropskim propisima.
Podršku predsednice Skupštine Maje Gojković preneo je savetnik u njenom kabinetu Uroš Balov, izrazivši nadu da će javno slušanje doprineti da i kao država i kao društvo budemo bliže uređenju te važne oblasti.
On je podsetio da je skrining za poglavlje u kojem su autorska prava, planiran za septembar.
Industrija koja se tiče autorskih i srodnih prava čini četiri posto našeg BDP-a, rekao je Balov.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić obavestio je poslanike da je to ministarstvo 8. maja uputilo resornom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja inicijativu za izmenu Zakona o autorskim pravima (članovi 28 i 117).
Predlog se odnosi na precizno definisanje pojmova emitovanje i emiter, kao i reemitovanje sa izdatog snimka, bilo audio bilo vizuelnog.
Ristić je rekao da je cilj izjednačavanje prava svih interpretatora i podsetio da muzičari imaju naknadu od snimaka, a glumci još ne.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Aleksandar Belić pozitivno je ocenio ovu inicijativu.
U ime Udruženja glumaca Srbije Dragan Bjelogrlić je podsetio na vrhunskog komičara Miodraga Petrovića Čkalju i kako je cela nacija uživala u bezbrojnim reprizama njegovih kreacija, dok on od toga nije imao ni dinara, te je pod stare dane jedva sastavljao kraj sa krajem.
Nekada je RTS imala ugovor za reprize, ali sa pojavom privatnih televizija koje nisu plaćale naknadu, prestala je da plaća i državna televizija. Mi smo i osnovali udruženje sa ciljem da se izborimo za pravo naknade za reprize. Molimo da zakon bude što precizniji, kako bi se vlasnici medija naterali da plaćaju ono što su decenijama uzimali džabe, rekao je Bjelogrlić.
U ime Udruženja filmskih umetnika Srbije Zoran Simjanović je istakao da je dobro što je država počela da brine o umetnicima, jer tako brine i o sebi, pošto su poštovanje propisa, zaštita prava i pitanje piraterije - državni poslovi.
Zaštita kolektivnih prava u civilizovanim sredinama je regulisana, rekao je on i naveo dobar primer Francuske. Ako to ne postignemo, neće biti proizvodnje, jer ovde ne postoji tržište za umetnost, pa će zavladati šund, upozorio je on.
Narodni poslanik, reditelj Srđan Dragojević, istakao je da ovo nije samo pitanje novca nego i poruke - da se u jednoj zemlji isplate poštenje, talenat i rad.
Moje kolege su govorile o etičkom i o kulturnom aspektu, a tu je i aspekt poštovanja imovine i intelektualnog vlasništva. Emiteri, prodavci diskova i kompjutera trebalo bi, prema proceni o korišćenju proizvoda našeg rada, da plate filmskim i tv autorima i interpretatorima oko pet miliona evra godišnje, ukazao je on.
Za 20 godina koliko niko nije ništa platio, to je 100 miliona evra. Vredni i talentovani ljudi ostavili su trag u kulturi ove zemlje, a emiteri su to uzeli, kao da smo im poklonili. Očekujemo bar - hvala. Odgovorićemo - molim, ali ne opet, istakao je Dragojević.
On smatra da zakon treba doneti i za budućnost, koja je već počela, te da obuhvati i mobilne telefone, tablete i sve uređaje za presnimavanje, reprodukciju i umnožavanje snimaka, od čije bi se prodaje izvestan procenat uplaćivao za kolektivna prava glumaca i drugih interpretatora, a pomenuo je da domaće filmove sada besplatno koriste i autobuski prevoznici na dužim linijama.
Poslanik Nenad Milosavljević, popularni muzičar Neša Galija, objasnio je kako to radi organizacija kompozitora SOKOJ, kojoj je, međutim, zamerio netransparentnost u prikupljanju i raspodeli novca, a ukazao je i da televizije puno kasne sa uplatom sredstava.
Branka Totić iz Zavoda za intelektualnu svojinu rekla je da su već imali dva okrugla stola na ove teme i da je podržano da interpretatori imaju pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje kako audio tako i vizuelnih snimaka, ali ne i za javno oglašavanje - u ugostiteljskim i zanatskim radnjama ("muzički dinar").
Važno je, rekla je ona, da tarife budu razumne, a limit se ne može postaviti zakonom već, kako insistiraju evropski propisi, kroz dogovor nosilaca prava - reprezentativnih udruženja interpretatora i korisnika - televizija i kablovskih operatera.
Na skupu su govorili i profesor prava Slobodan Marković i drugi, a poslanici su ocenili da je javno slušanje bilo korisno za njihovo odlučivanje o nacrtu izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.
Izvor: Tanjug