INVESTITORI ČEKAJU GRAĐEVINSKE DOZVOLE I VIŠE OD GODINU DANA: Najčešće kao probleme u vezi sa gradnjom navode birokratiju, odnosno čekanje na razne vrste dozvola koje može da uspori izvođenje radova

Investitori najčešće kao probleme u vezi sa gradnjom navode birokratiju, odnosno čekanje na razne vrste dozvola koje može da uspori izvođenje radova. Prvu prepreku predstavlja građevinska dozvola na koju se čeka i do dve godine, dok na kraju dolazi upotrebna dozvola za objekat koja se uglavnom dobija za oko godinu dana.

Mašinski inženjer Ivan Lukić kaže da su investitorima veliki problem i druge službe, poput elektrodistribucije i katastra, kod kojih se takođe čeka mnogo duže od propisanog roka.

“Nažalost, osim preobimne administrativne procedure i pribavljanja svih potrebnih dokumenata, često se van svih rokova čeka na dozvole, posebno građevinske, bez kojih radovi ne mogu ni da počnu. Moramo da čekamo dozvole, dok materijal poskupljuje i na mesečnom nivou, pa je budžet potrebno menjati i kad dozvola stigne“, kaže Lukić.

Građevinska i upotrebna dozvola su ključni dokumenti za izgradnju nekretnina i njihovo kasnije korišćenje, odnosno useljavanje stanara. Građevinska dozvola je prvi korak i ovaj dokument izdaju nadležni organi lokalne samouprave, čime se potvrđuje da je projekat u skladu sa urbanističkim planom, propisima i standardima.

“Proces izdavanja građevinske dozvole obično uključuje detaljan pregled arhitektonskih planova, tehničkih specifikacija i drugih relevantnih dokumenata. Stručni timovi, uključujući arhitekte, inženjere i urbaniste, ocenjuju predloženi projekat kako bi se osigurala njegova usaglašenost sa propisima i standardima”, objašnjavaju iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Jedan od ključnih elemenata pri podnošenju zahteva za građevinsku dozvolu je urbanistički plan. Beograd ima detaljan generalni plan koji definiše urbanističke smernice i regulative za razvoj grada. Ovaj plan ima za cilj očuvanje kulturnog nasleđa, poboljšanje infrastrukture i promovisanje održivog urbanog razvoja. Kada arhitektonski projekat bude u skladu sa urbanističkim planom, veće su šanse za dobijanje građevinske dozvole.

Nakon što je građevinska dozvola izdata i projekat se sprovede u delo, dolazi se do faze izdavanja upotrebne dozvole. Ovaj dokument potvrđuje da je zgrada ili neki drugi objekat izgrađen u skladu sa odobrenim projektom i da je spreman za upotrebu. Takođe ga izdaju nadležni gradski organi nakon detaljnog pregleda završenog objekta.

“Proces izdavanja upotrebne dozvole uključuje inspekcijski pregled kako bi se proverilo da li su ispunjeni svi tehnički zahtevi, bezbednosni standardi i propisi. Na ovaj način se osigurava da objekat bude bezbedan za korisnike i da zadovoljava sve potrebne uslove za njegovu funkcionalnost. Inspektori vrše proveru elektroinstalacija, protivpožarnih sistema, sanitarnih čvorova i drugih ključnih elemenata”, navode naši sagovornici.

Oni naglašavaju da je izdavanje građevinske i upotrebne dozvole zakonska obaveza, a ne samo formalnost.

“Ovi postupci su osmišljeni da bi se osigurala bezbednost i kvalitet građenih objekata, kao i zaštita interesa građana. Građevinske dozvole sprečavaju nelegalnu gradnju i štite prostor od neregulisanih promena koje bi mogle ugroziti infrastrukturu, životnu sredinu i estetiku grada”, kažu advokati.

Ovi dokumenti pružaju sigurnost investitorima i vlasnicima objekata jer potvrđuju da je izgradnja izvršena u skladu sa propisima i standardima. Drugo, dozvole su od vitalnog značaja za osiguravanje adekvatne infrastrukture i javnih usluga, kao što su vodovod, kanalizacija i saobraćajna mreža. Na taj način izgradnja novih objekata prati planiranje i razvoj grada, a ne dovodi do neusaglašenosti i problema.

“Proces izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola može biti složen i vremenski zahtevan. Da bi ga olakšale gradske vlasti u Beogradu su preduzele određene mere kako bi pojednostavile postupak podnošenja zahteva i ubrzale obradu. Digitalizacija procesa, kao i otvaranje specijalizovanih šaltera za građevinske dozvole, doprinose većoj efikasnosti i transparentnosti”, smatraju pravnici kancelarije Stojković advokati.

Gradovi u kojima se najbrže dolazi do dozvola za gradnju

Prema podacima NALED–a, najuspešniji gradovi u izdavanju sve četiri vrste dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Kruševac i Čačak, dok su u top 10 i Kraljevo, Sombor, Vršac, Kragujevac, Kikinda, Pančevo i Pirot. Kada je reč o opštinama sa brojem zahteva iznad republičkog proseka, najbolji su Bogatić, Novi Bečej i Vrbas, a rezultatima se ističu i Gornji Milanovac, Kovin, Svilajnac, Topola, Ub, Ćuprija i Aleksinac.

Podaci pokazuju da dve trećine lokalnih samouprava (63 odsto) kasni u izdavanju svih dozvola, pri čemu je to kašnjenje nešto veće u gradovima nego u opštinama. Najveće probijanje dešava se kod izdavanja lokacijskih uslova koje investitori mogu da dobiju u proseku za 38 dana, iako je zakonski rok 28.

Najčešći razlozi za nepoštovanje zakona je manjak službenika u lokalnim samoupravama usled višegodišnje zabrane zapošljavanja. Uprkos tom izazovu, uspele su pozitivno da reše čak 86 odsto zahteva i odobre gradnju.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 13.06.2023.
Naslov: Redakcija