PRAVILNIK O DEKLARISANJU, OZNAČAVANJU I REKLAMIRANJU HRANE: Od 15. juna 2018. godine nova pravila o deklarisanju hrane
Sve firme u Srbiji koje proizvode i deklarišu prehrambene proizvode od 15. juna moraće na deklaraciji da navedu energetsku vrednost proizvoda, količinu masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli, novina je koju donosi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017 i 16/2018 - dalje: Pravilnik).
Hrana koja je proizvedena, upakovana u ambalažu i deklarisana pre 15. juna ove godine i koja se kao nalazi u magacinima gotovih proizvoda kod proizvođača odnosno kod preduzeća koja stavljaju te proizvode u promet, može da se stavi u promet do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović rekao je da je deklarisanje hrane jedan od najkompleksnijih poslova u kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane.
"Deklarisanje je najbitniji oblik komunikacije sa potrošačem, kako bi se izbeglo da se potrošač ne obmanjuje, a nova pravila o deklarisanju se proširuju i na internet marketing", kaže Vujović.
Odredbe novog Pravilnika između ostalog, odnose se na poluproizvode od mesa, proizvode od mesa, kao i proizvode ribarstva i nalažu da se na deklaraciji mora navesti ukoliko je proizvodu dodata voda.
U slučaju ovih proizvoda koji se proizvode od komada mesa, dela ili celog trupa, sa ili bez kostiju, naziv hrane treba da sadrži navod o prisutnosti dodate vode, ukoliko dodata voda čini više od 5 procenata težine gotovog proizvoda, a nije tehnološki opravdana.
Prema Pravilniku, na nutritivnoj deklaraciji više neće biti moguće navoditi natrijum, već umesto toga, obavezno se na deklaraciji proizvoda navodi sadržaj soli.
Vladimir Čupić iz NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu kaže da je Pravilnik veoma važan za preduzeća, posebno za ona koja izvoze svoje proizvode u EU.
Čupić je rekao da je prilagođavanje novim propisima "posao bez prestanka" i da svako prilagođavanje od kompanija traži dodatni novac i vreme.
Pravilnik je definisao i veličinu slova, kao i obavezno mesto na samoj deklaraciji gde mora da stoje informacije za potrošače.
Onaj ko prodaje hranu na daljinu putem interneta (online) takođe će morati da ima deklaraciju na sajtu a firma mora biti registrovana.
Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede rekao je da je ovom Pravilniku prethodilo 11,12 verzija dok se nije došlo do konačne i rekao da će Pravilnik obezbediti tačnije informisanje građana.
Kaže i da proizvodi koji su već upakovani i deklarisani mogu da budu u prometu do isteka roka trajanja, to se pre svega odnosi na one proizvode koji imaju rok trajanja od nekoliko godina a njih će posebno kontrolisati inspektori ministarstva poljoprivrede.
Pravilnik detaljnije uređuje i odgovornost firme u poslovanju hranom u okviru njihovog poslovanja, a koji imaju uticaj na informacije o hrani, opšte uslove za deklarisanje neupakovane hrane, kategorije hrane za koje se obavezno navodi zemlja porekla...
Izrađen je i Vodič za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, koji će omogućiti lakšu primenu Pravilnika.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, 12.06.2018.Naslov: Redakcija