ZAKON O ULAGANJIMA: Na primedbe "Transparentnosti Srbije" da bi trebalo preispitati model subvencija i postojanje Komisije za kontrolu državne pomoći, ako se neretko mimo nje odobravaju podsticaji, nadležni odgovaraju da su zadovoljni njenim radom. Više transparentnosti traži i Evropska komisija i to kroz pregovore o Poglavlju 8, koje se odnosi na politiku konkurencije

Najveći problem prilikom davanja državnih subvencija investitorima je netransparentnost – ne zna se na osnovu čega se određuje ko može i koliko novca da dobije i ko ga je dobio, piše u izveštaju "Transparentnosti Srbija".

Ocenjuju da je 2015. godine, donošenjem Zakona o ulaganjima ("Sl. glasnik RS", br. 89/2015), napravljen pomak jer su uvedeni merljivi uslovi koje investitor treba da ispuni – koliko novca treba da uloži ili zaposli radnika, ali da će, i zbog pregovora sa Evropskom unijom, morati da se poboljša kontrola državne pomoći. U Ministarstvu privrede kažu da su spremni na razgovor sa svima koji misle da mogu da unaprede tu oblast.

"Transparentnost Srbija" je pod lupu stavila 21 kompaniju koje su od države dobile ukupno 180 miliona evra podsticaja.

"Meni je bilo vrlo specifično i zanimljivo kada Ministarstvo privrede potpisuje ugovor sa firmom 'Meita' i poziva se na rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći iz budućnosti. Komisija je vodila slučaj pod jednim brojem, dopisivala se sa Ministarstvom, tražila dodatne podatke, ali je konačno rešenje dozvoljenosti donela u februaru, a ugovor je potpisan u novembru prethodne godine", kaže Zlatko Minić iz "Transparentnosti Srbija".

Stručnjaci "Transparentnosti" su našli propuste i prilikom dodele subvencija "Leoniju", "Džonson elektroniku", "Juri", "Geoksu" i "En-Si-Aru" u Beogradu, koji je četiri puta dobio subvencije, ukupno nešto više od 10 miliona evra.

"Sigurno je najteži prekršaj kad se nešto i ne prijavi da je dodeljeno. Ovde vidimo slučaj da se tek naknadno došlo do saznanja da je dodeljena državna pomoć", objašnjava Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".

Na primedbe "Transparentnosti" da bi trebalo preispitati model subvencija i postojanje Komisije za kontrolu državne pomoći, ako se neretko mimo nje odobravaju podsticaji, ministar odgovara da je Vlada zadovoljna njenim radom.

"Nema nikakvih primedaba na transparentnost od strane MMF-a i Svetske banke, od svih koji su u zvaničnoj kontroli, ali ima od nevladinih organizacija i mi želimo i s njima da razgovaramo i, sve što je u našoj mogućnosti da objavimo, mi ćemo i objaviti", kaže ministar Goran Knežević.

Više transparentnosti traži i Evropska komisija, kažu u NALED-u, i to kroz pregovore o Poglavlju 8, koje se odnosi na politiku konkurencije.

"Svedoci smo da je i u drugim zemljama ovo poglavlje na kraju dolazilo na red. Imamo primer da je u Hrvatskoj zatvoreno nekoliko brodogradilišta kad više nisu mogli da dodeljuju subvencije i kada je ovo poglavlje došlo na red. Sad je lopta na strani države da se ova tema podigne", smatra Slobodan Krstović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Prema zvaničnim podacima, od 2004. godine pomoć države dobile su 72 kompanije koje su otvorile 40.000 radnih mesta.