Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O ODBRANI OD GRADA


 

PREDLOG ZAKONA O ODBRANI OD GRADA

IOSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se sistem odbrane od grada u Republici Srbiji, prava i obaveze organa državne uprave, organa autonomnih pokrajina i organa jedinica lokalne samouprave, organizacija sistema odbrane od grada, način finansiranja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za sistem odbrane od grada.

Član 2.

Sistem odbrane od grada obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno-gradonosnih oblaka, utvrđivanje stepena gradoopasnosti i zasejavanje gradoopasnih oblaka hemijskim reagensima u cilju zaštite poljoprivrednih useva i drugih materijalnih dobara, utvrđivanje efikasnosti sprovedene metodologije i razvojno-istraživačke poslove u oblasti modifikacije vremena.

Sistem odbrane od grada je deo jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         odbrana od grada je skup mera i aktivnosti kojima se u konvektivnom oblaku, na veštački način formira veći broj zametaka zrna grada od broja koji se stvara u prirodnim uslovima;

2)         modifikacija vremenajeste namerna promena prirodnog procesa u atmosferi putem hemijskog, mehaničkog i drugog vida veštačkog delovanja u cilju odbrane od grada, stimulacije padavina i raščišćavanja magle;

3)         zasejavanje gradoopasnih oblakajeste unos hemijskog reagensa u radarom određene delove gradoopasnih oblaka u cilju odbrane od grada;

4)         hemijski reagensjesteveštački aerosol koji se pod kontrolisanim uslovima unosi u atmosferu u cilju modifikacije vremena;

5)         sredstva za zasejavanje jesu nosači hemijskog reagensa - rakete, generatori i pirotehnički patroni i vazduhoplovi specijalne namene;

6)         lansirna stanica jeste kompleks koji čine zemljišna parcela sa odgovarajućim objektima i opremom za ispaljivanje protivgradnih raketa u cilju odbrane od grada, a na kome se vrše i osnovna meteorološka osmatranja pojava vezanih za gradoopasnu oblačnost;

7)         mreža lansirnih stanicaje skup stanica čiji je raspored i broj određen tako da omogući optimalno zasejavanje gradoopasnih oblaka;

8)         meteorološki radar je složeni elektronski uređaj, koji emituje elektromagnetnu energiju u prostor sa ciljem dobijanja kvalitetnih informacija o osobinama hidrometeora;

9)         radarski centar jeste kompleks koji čine zemljišna parcela sa odgovarajućim objektima, instrumentima i opremom za radarska merenja i osmatranja oblačnosti i padavina i sprovođenje metodologije odbrane od grada;

10)       radarsko otkrivanjei praćenje olujno-gradonosnih oblaka jeste skup radnji koje obuhvataju tipizaciju oblačnih sistema, identifikaciju i kvantifikaciju gradonosnih i drugih padavinskih procesa meteorološkim radarom;

11)       mreža radarskih centara je skup svih radara koji se koriste u cilju radarskog otkrivanja, praćenja i merenja karakteristika olujno-gradonosnih oblaka i koji su locirani tako da obezbeđuju stalno, dvadesetčetvoročasovno pokrivanje cele branjene teritorije, kao i oblast izvan branjene teritorije i to najmanje 50 km van državne granice;

12)       ocena efikasnosti primenjene metodologije odbrane od gradajesteprocena efakata odbrane od gradakorišćenjem metoda numeričkog modeliranja, statističke procene i ocene ekonomskih i fizičkih efekata.

Član 4.

Sistem odbrane od grada zasniva se na načelima preventivne zaštite, naučne zasnovanosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada, načelu jedinstva i načelu javnosti.

a)         načelo preventivne zaštite

Prilikom obezbeđivanja odbrane od grada, prioritetno se sprovode preventivne mere zaštite kako bi se rizik po život i zdravlje ljudi i ugroženost materijalnih dobara sveli na najmanju moguću meru.

b)         načelo naučne zasnovanosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada

Stanovništvo i imovina štite se od grada metodama koje su naučno zasnovane uz uvažavanje zakonitosti prirodnih procesa i zaštite prirodnih vrednosti, kao i ekonomske opravdanosti ove zaštite.

v)         načelo jedinstva

Odbrana od grada odvija se u skladu sa načelima, osnovnim ciljevima i propisanim merama zaštite u okviru jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

g)         načelo javnosti

Subjekti sistema odbrane od grada obaveštavaju javnost o stanju sistema odbrane od grada i čine informacije dostupnim, u skladu sa zakonom.

Član 5.

Subjekti sistema odbrane od grada su organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Subjekti sistema odbrane od grada obezbeđuju uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog sistema odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

II NADLEŽNOST ORGANA DRŽAVNE UPRAVE

Član 6.

Vlada, na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada (u daljem tekstu: nadležni organ), usvaja:

1)         dugoročni program razvoja i rada sistema odbrane od grada;

2)         srednjoročni program razvoja i rada sistema odbrane od grada;

3)         redovne i vanredne izveštaje o funkcionisanju jedinstvenog sistema odbrane od grada.

Svi projekti modifikacije vremena koji se odnose na odbranu od grada i koji se izvode na teritoriji Republike Srbije moraju biti odobreni od strane Vlade i pod njenom kontrolom.

Član 7.

Nadležni organ:

1)         obezbeđuje funkcionisanje jedinstvenog sistema odbrane od grada, predlaže Vladi programe razvoja iz člana 6. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona;

2)         priprema za Vladu redovne izveštaje iz člana 6. stav 1. tačka 3) ovog zakona:

(1)        Izveštaj o pripremljenosti sistema odbrane od grada, koji dostavlja najkasnije do 15. aprila tekuće godine;

(2)        Izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada, sa predlogom programa rada za narednu godinu u skladu sa programom rada Vlade;

3)         priprema za Vladu vanredne izveštaje iz člana 6. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

4)         priprema za organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za njihovu teritoriju.

III NADLEŽNOST ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE I ORGANA JEDINICA LOKALNIH SAMOUPRAVA

Član 8.

Organi autonomne pokrajine u okviru svojih nadležnosti u oblasti odbrane od grada za područje autonomne pokrajine:

1)         neposredno sarađuju sa nadležnim organom, drugim državnim organima i jedinicama lokalne samouprave;

2)         obezbeđuju podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada;

3)         u saradnji sa nadležnim organom neposredno sarađuju sa regijama i opštinama susednih zemalja u skladu sa ovim i drugim zakonima;

4)         obavljaju druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 9.

Organi jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti u oblasti odbrane od grada za područje lokalne samouprave:

1)         neposredno sarađuju sa nadležnim organom;

2)         obezbeđuju podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada na svojoj teritoriji;

3)         obezbeđuju podršku nadležnom organu u angažovanju izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake - strelaca na lansirnim stanicama na svojoj teritoriji;

4)         u skladu sa zakonom i metodologijom, koju propisuje ministarstvo nadležno za poljoprivredu, vrše procenu oštećenja od grada na poljoprivrednim kulturama u roku od sedam dana od dana kada je šteta nastala;

5)         razmatraju i usvajaju izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za svoju teritoriju;

6)         obavljaju druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.

IV ORGANIZACIJA SISTEMA ODBRANE OD GRADA

Član 10.

Za organizovanje, upravljanje, rukovođenje i sprovođenje odbrane od grada na teritoriji Republike odgovoran je nadležni organ.

Član 11.

Nadležni organ planira i sprovodi:

1)         mere za poboljšanje i usavršavanje metodologije odbrane od grada, drugih vidova modifikacije vremena i ocene postignutih efekata rada;

2)         razvoj i primenu odgovarajućih metodologija zasejavanja gradonosnih i drugih padavinskih procesa i naučnu verifikaciju efikasnosti metodologije;

3)         obuku i usavršavanje kadrova za obavljanje poslova odbrane od grada i izdaje potvrdu o završenoj obuci, odnosno usavršavanju;

4)         planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme;

5)         projekte za ocenu efikasnosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada i drugih vidova modifikacije vremena;

6)         uspostavljanje i obezbeđivanje rada mreže radarskih centara i telekomunikacione mreže;

7)         uspostavljanje i obezbeđivanje rada mreže lansirnih stanica;

8)         angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake - strelaca na lansirnim stanicama;

9)         uspostavljanje zaštitnih zona oko radarskih centara i lansirnih stanica;

10)       obezbeđivanje prilaza i dostave raketa i druge opreme na radarske centre i lansirne stanice;

11)       rano otkrivanje i praćenje opasnih gradonosnih oblaka, kao i drugih padavinskih procesa;

12)       nabavku sredstava za zasejavanje;

13)       zasejavanje gradonosnih oblaka hemijskim reagensima;

14)       pripremu izveštaja o funkcionisanju jedinstvenog sistema odbrane od grada i efikasnosti primenjene metodologije u saradnji sa nadležnim organima;

15)       vođenje pregleda izdatih saglasnosti za sprovođenje privredne, druge delatnosti ili radova u zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice koji sprečavaju radarska merenja ili dejstvo raketama;

16)       vođenje registra lansirnih stanica i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o stanju ove mreže;

17)       međunarodnu saradnju u oblasti modifikacije vremena u delu odbrane od grada;

18)       obaveštavanje javnosti o stanju i funkcionisanju sistema odbrane od grada;

19)       poslove vezane za meteorološka merenja u skladu sa zakonskim propisima;

20)       druge poslove radi pravovremene preventivne zaštite ljudi i materijalnih dobara.

Član 12.

Funkcionalnu strukturu sistema odbrane od grada čine:

1)         u okviru nadležnog organa, Republički centar odbrane od grada - operativno-metodološki centar koji koordinira, rukovodi i obezbeđuje uslove za rad ostalih delova sistema odbrane od grada, posebno kroz:

(1)        izradu metodoloških instrukcija i uputstava i njihovu implementaciju kroz sprovođenje obuke u mreži radarskih centara,

(2)        izradu izveštaja i stručnih analiza o sprovedenoj metodologiji rada,

(3)        razvoj novih tehnologija i modela u saradnji sa naučnim i drugim specijalizovanim institucijama,

(4)        obezbeđenje jedinstvene koordinacije rada sa nadležnim pružaocem usluga u vazdušnom saobraćaju,

(5)        obezbeđenje centralizovane nabavke i distribucije sredstava za zasejavanje oblaka,

(6)        obezbeđenje jedinstvenog tehničkog održavanja mreže radara i

(7)        saradnju sa drugim službama zaduženim za delovanje u vanrednim situacijama;

2)         mreža radarskih centara, koji rukovode i odgovorni su za operativno sprovođenje metodologije odbrane grada na poverenoj im branjenoj teritoriji;

3)         mreža lansirnih stanica, koja obezbeđuje pravilno lansiranje raketa, prikupljanje informacija o meteorološkim pojavama i drugih informacija bitnih za ocenu efikasnosti rada, kao i druge informacije u skladu sa zakonom;

4)         telekomunikaciona mreža, koja obezbeđuje prenos svih vidova informacija i jedinstvenost sprovođenja metodologije odbrane od grada na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

5)         mreža aerodroma, koja će se koristiti za poletanje i sletanje vazduhoplova koji učestvuju u odbrani od grada i modifikaciji vremena.

Član 13.

Radi obezbeđenja pouzdanih radarskih podataka o opasnim gradonosnim oblacima i drugim padavinskim procesima, utvrđuju se lokacije mreže radarskih centara i zaštitne zone oko njih.

Radi ispaljivanja protivgradnih raketa na gradonosne oblake, uz poštovanje bezbednosnih mera, utvrđuju se lokacije lansirnih stanica na teritoriji Republike Srbije, kao i zaštitne zone oko njih.

U zaštitnim zonama u okolini mreže radarskih centara i mreže lansirnih stanica mogu se uvesti ograničenja koja se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje radova koji mogu narušiti radarska merenja gradonosnih oblaka, kao i ispaljivanje raketa na njih.

Za potrebe prolaza i transporta do radarskih centara i lansirnih stanica utvrđuje se pravo službenosti prolaza preko parcela u vlasništvu pravnih ili fizičkih lica, u skladu sa zakonom.

Vlada, na predlog nadležnog organa utvrđuje lokacije radarskih centara i lokacije lansirnih stanica, zaštitne zone oko njih, kao i vrstu ograničenja - u skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici dužni su da u postupku pribavljanja uslova za obavljanje privredne i druge delatnosti, odnosno izvođenja radova u zaštitnim zonama radarskih centara i lansirnih stanica pribave saglasnost nadležnog organa o ispunjenosti uslova utvrđenih aktima Vlade iz stava 5. ovog člana.

Na postupak izdavanja saglasnosti iz stava 6. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

V FINANSIRANJE SISTEMA ODBRANE OD GRADA

Član 14.

Sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju se iz:

1)         budžeta Republike Srbije;

2)         dela premije osiguranja useva;

3)         drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Član 15.

Društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova, koje su u skladu sa zakonom uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva, do 10. u mesecu za prethodni mesec uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Sredstva iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 16.

Republika Srbija finansira:

1)         rad, opremanje i održavanje:

(1)        Republičkog centra odbrane od grada;

(2)        mreže radarskih centara;

(3)        mreže lansirnih stanica;

(4)        telekomunikacione mreže;

2)         nabavku sredstava za zasejavanje gradonosnih oblaka;

3)         angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake - strelaca na lansirnim stanicama;

4)         opremanje aerodroma potrebnom infrastrukturom za prihvat vazduhoplova za modifikaciju vremena;

5)         druge poslove iz nadležnosti.

Visina mesečne naknade za rad strelaca iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne može biti veća od 20% prosečne neto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Vlada, na predlog nadležnog organa, utvrđuje broj strelaca na lansirnim stanicama za svaku protivgradnu sezonu.

VI MEĐUNARODNA SARADNJA

Član 17.

Međunarodnu saradnju u oblasti odbrane od grada sprovodi nadležni organ kroz:

1)         zaključivanje međunarodnih ugovora i njihovu primenu;

2)         članstvo i učešće u međunarodnim organizacijama;

3)         koordinirano delovanje na gradoopasne oblake u graničnim oblastima i razmenu operativnih i drugih informacija sa susednim državama o opasnostima od grada;

4)         pripremanje, organizovanje i učestvovanje na međunarodnim konferencijama, okruglim stolovima, radionicama i drugim vidovima obuke.

VII IMOVINA

Član 18.

Imovina radarskih centara, lansirnih stanica, objekti i oprema koji su namenjeni za odbranu od grada u jedinstvenom sistemu odbrane od grada u svojini su Republike Srbije.

VIII NADZOR

Član19.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši nadležni organ, u skladu sa zakonom.

IX OVLAŠĆENJA ZA DONOŠENJE PROPISA

Član 20.

U cilju sprovođenja ovog zakona:

1)         Vlada na predlog nadležnog organa donosi propise o:

(1)        radu i mreži radarskih centara u sistemu odbrane od grada, iz čl. 12. i 13. ovog zakona;

(2)        radu i mreži lansirnih stanica u sistemu odbrane od grada, iz čl. 12. i 13. ovog zakona;

(3)        radu i mreži aerodroma u sistemu odbrane od grada iz člana 12. ovog zakona.

(4)        zaštitnim zonama u okolini radarskih centara i lansirnih stanica, koje se odnose na ograničenja u izgradnji i rekonstrukciji postojećih objekata koji mogu narušiti radarska merenja i ispaljivanje raketa sa lansirne stanice iz člana 13. ovog zakona.

2)         Rukovodilac nadležnog organa za poslove odbrane od grada donosi propise o:

(1)        metodologiji za obavljanje poslova odbrane od grada iz člana 2. ovog zakona;

(2)        hemijskim i tehničkim sredstvima u sistemu odbrane od grada;

(3)        programu, načinu i troškovima sprovođenja obuke i usavršavanja i izgledu potvrde iz člana 11. tačka 4) ovog zakona.

X KAZNENE ODREDBE

Član 21.

Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 1.000.000,00 dinara kazniće se pravno lice ako:

1)         ograniči prolaz lica koje se bave odbranom od grada i transport raketa i druge opreme za sprovođenje odbrane od grada, do radarskog centra ili lansirne stanice (član 13. stav 4);

2)         obavlja privrednu ili drugu delatnost, odnosno izvodi radove u zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice koji sprečavaju radarska merenja ili dejstva raketama, bez saglasnosti nadležnog organa (član 13. stav 6).

Novčanom kaznom od 50.000,00 dinara do 200.000,00 dinara kazniće se prekršajno odgovorno lice u pravnom licu kao i preduzetnik ako učine radnje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.

Novčanom kaznom od 10.000,00 dinara do 50.000,00 dinara kazniće se prekršajno fizičko lice ako učini radnje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.

Za radnje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, pored novčane kazne, može se naložiti uklanjanje prepreke, emisionih uređaja, građevinskih objekata, drugih objekata ili uređaja koje je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice postavilo u zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 22.

Propise iz člana 20. ovog zakona Vlada i rukovodilac nadležnog organa doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

IUSTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o odbrani od grada sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 9) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

IIRAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zbog opšteg, odnosno javnog interesa i dosadašnjih rezultata u smanjenju šteta od grada, kao i činjenice da se zbog antropogenog uticaja na klimu očekuju sve češće i razornije olujne nepogode praćene gradom, poslove odbrana od grada neophodno je urediti posebnim zakonom.

Usled grada, najveće neposredne štete nastaju u poljoprivredi, zatim u šumarstvu i na ekonomskim i stambenim objektima. Štete u poljoprivredi uzrokovane gradom posredno produkuju štete u prehrambenoj industriji koja koristi sirovine od poljoprivrede, što se, takođe, odražava i na snabdevenost tržišta poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, zaposlenost stanovništva, kao i na funkcionisanje drugih privrednih i društvenih delatnosti. Takođe, osiguranjem rizika od grada, kao pasivnim oblikom zaštite od grada, ublažavaju se ekonomske štete osiguranika, finansijski nadoknađuje gubitak, ali se ne nadoknađuje izgubljeni poljoprivredni proizvod.

Teritorija Republike Srbije, zbog svojih meteorološko-klimatskih uslova izložena je dejstvu grada, često u razmerama velike elementarne nepogode. U poslednjih deset godina u toku sezone odbrane od grada iznad teritorije Republike Srbije je bilo između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u proseku je dejstvovano u svakom drugom ili u 50% ovih dana. Broj dana sa dejstvom na gradonosne oblake bio je od 43 do 63 dana u toku jedne sezone odbrane od grada.

U odbrani od grada, operativno se primenjuje naučna metoda konkurencije, koja je zasnovana na unosu veštačkih jezgara kristalizacije u delove oblačnog sistema, za koje je radarskim merenjima ustanovljeno da su gradonosni, odnosno da mogu postati gradonosni. U atmosferi u oblacima, u prirodnim uslovima, nema dovoljno prirodnih jezgara kondenzacije ili kristalizacije, usled čega nastaju velika zrna grada koja zbog svoje težine padaju sa velikom kinetičkom energijom, nanoseći velike štete usevima i drugim materijalnim dobrima. Ubacivanjem veštačkih jezgara kristalizacije u gradonosni deo oblaka stvara se veći broj zrna grada manjih dimenzija nego u slučaju bez veštačke intervencije. Kada se proces veštačke modifikacije u atmosferi sprovede blagovremeno i efikasno, tada na zemlju pada kiša, sugradica ili manja zrna grada, čime se rizik od gradonosne elementarne nepogode znatno smanjuje ili svodi na minimum.

Zbog velikih šteta koje grad kao elementarna nepogoda svake godine nanosi poljoprivrednim kulturama i drugim dobrima, aktivna odbrana od grada u Republici Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine i to u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra.

Poslove odbrane od grada su u početnoj fazi obavljale jedinice lokalne samouprave i Samoupravne interesne zajednice (SIZ-ovi) protivgradne zaštite u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom shodno Zakonu o protivgradnoj zaštiti ("Službeni glasnik SRS", br. 5/73, 14/78, 19/82 i 53/83). Ukidanjem SIZ-ova protivgradne zaštite 1985. godine i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti van snage 1992. godine (Zakon o prestanku važenja zakona "Službeni glasnik RS", broj 18/92), poslovi protivgradne zaštite narednih godina po zakonima o ministarstvima bili su u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, sve do donošenja Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 16/11), kojim su ti poslovi stavljeni u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova.

Urgentna potreba za donošenjem Zakona o odbrani od grada povezana je sa neophodnošću usklađivanja organizacije sistema odbrane od grada sa ustavnim nadležnostima autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koje su dužne da se, između ostalog, staraju o zaštiti životne sredine i zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda (član 190. tačka 6. Ustava). Takođe, i član 29. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009) propisuje: "jedinice lokalne samouprave propisuju mere zaštite poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada, požara i drugih elementarnih nepogoda".

Na 22. sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine održanoj 3. marta 2010. godine, Odbor je predložio da se u što kraćem roku izrade Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti i Zakon o odbrani od grada. Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti je usvojen u novembru 2010. godine ("Službeni glasnik RS", broj 88/10). Programom Vlade za 2011. godinu bilo je predviđeno i donošenje Zakona o odbrani od grada.

IIIOBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Predloženim zakonom jasno se utvrđuju prava, obaveze i nadležnosti organa državne uprave, organa autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave. Time se, osim efikasnosti izvršavanja poslova odbrane od grada, obezbeđuje i efikasnije višenamensko korišćenje infrastrukturnih objekata sistema za odbranu od grada u sistemu civilne zaštite.

Atmosfera je podsistem životne sredine i predstavlja opšte dobro, zahvaljujući kome postoji živi svet i ljudski rod, pa je njena zaštita briga i obaveza svakog pojedinca, kao i celog čovečanstva. U cilju očuvanja i sprečavanja zloupotreba atmosfere Ujedinjene nacije su još 1977. godine donele Konvenciju o zabrani upotrebe u vojne ili bilo koje druge neprijateljske svrhe tehnika za modifikaciju životne sredine. Stoga, uticaj čoveka na vreme mora biti orijentisan na očuvanje atmosfere i pod strogom kontrolom države.

Naglašavamo da se elementarna atmosferska nepogoda grad i gradonosni oblak menjaju i prostorno i vremenski, kreću se i ne priznaju nikakve ljudske granice. Po pravilu zahvataju i kreću se preko mnogo većih teritorija od onih koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Takođe, podsećamo da je potrebno da se na gradonosne oblake deluje u fazi njihovog razvoja, kada i treba da se izvrši preventivno zasejavanje. Valja podsetiti da se na ovaj način najčešće ne sprečava padanje grada iznad mesta delovanja, već njegovo padanje na teritoriju na koju oblak tek treba da naiđe. Ali da bi se postigao najveći mogući nivo zaštite od grada ne sme da se zaboravi da, što je veća teritorija iznad koje se sprovodi zaštita, znatno je veća i sama efikasnost ovakvog zasejavanja.

Iz navedenih razloga delatnost odbrane od grada, mora jedinstveno i celovito da se sprovodi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovaj predlog zakona sadrži jedanaest tematskih celina, odnosno poglavlja.

U prvom poglavlju utvrđuju se predmet, sistem za odbranu od grada, osnovni pojmovi, načela i subjekti sistema odbrane od grada.

Drugo i treće poglavlje obuhvataju ulogu u sistemu odbrane od grada, odnosno nadležnost državnih organa, od republičkog preko pokrajinskog, do nivoa jedinica lokalne samouprave. Propisano je ko su subjekti sistema za odbranu od grada, koji u skladu sa svojim ustavnim pravima i obavezama, obezbeđuju operativno funkcionisanje jedinstvenog sistema za odbranu od grada na teritoriji Republike Srbije, odnosno sprovode preventivne mere aktivne zaštite od grada u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju pitanja zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (Zakon o vanrednim situacijama) i precizirane su njihove nadležnosti. U skladu sa navedenom konvencijom, propisano je da svi projekti modifikacije vremena moraju biti pod kontrolom države.

Pitanje organizacije sistema za odbranu, upravljanje, rukovođenje i funkcionalna struktrura prikazano je u četvrtom poglavlju. U ovom zakonu korišćen je termin "nadležni organ" označavajući organ državne uprave nadležan za poslove odbrane od grada na republičkom nivou. Navedeni termin koristi se iz razloga što je oblast odbrane od grada saglasno važećem Zakonu o ministarstvima u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, prethodno je bila u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, a zbog specifičnosti koje sa sobom nosi, otvorena je mogućnost njenog ponovnog izmeštanja u drugi organ državne uprave. Iz navedenih razloga koristi se jedinstven termin koji je moguće primeniti i uslovima promenjenih nadležnosti, kako ne bi došlo do neprimenljivosti Zakona i potrebe za njegovim novim izmenama. Nadležni organ na republičkom nivou (saglasno Zakonu o ministarstvima iz 2014. godine to je Ministarstvo unutrašnjih poslova) odgovoran je i poverava mu se organizacija, upravljanje, rukovođenje i obezbeđivanje operativnog funkcionisanja sistema za odbranu od grada na teritoriji Republike Srbije, kao integralnog dela sistema zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda. Predviđene su mere i aktivnosti koje nadležni organ planira i sprovodi u cilju pravovremenog delovanja kako bi se rizik po život i zdravlje ljudi i ugroženost materijalnih dobara sveli na najmanju moguću meru. Kontinuirano se moraju sprovoditi mere kojima se usklađuje i poboljšava delovanje i razvoj sistema za odbranu od grada. Članom 12. propisana je neophodna funkcionalna struktura za efikasno funkcionisanje integralnog sistema odbrane od grada.

Rad i funkcionisanje mreže kako radarskih centara, tako i lansirnih stanica na teritoriji Republike Srbije bliže će se urediti podzakonskim aktima koje će doneti Vlada u roku od šest meseci od stupanja Zakona na snagu.

U petom poglavlju, uređuje se način finansiranja poslova odbrane od grada, koji mora biti stabilan i siguran, kako bi se obezbedila održivost i razvoj sistema odbrane od grada. Postoji opšti interes da se sačuva poljoprivredni proizvod, da se obezbedi dobra snabdevenost tržišta i na taj način obezbedi i veća uposlenost prehrambene industrije, veći izvoz, a niža cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, što će pozitivno uticati na stabilnost tržišta i društva.

Šesto poglavlje uređuje međunarodnu saradnju u oblasti odbrane od grada, kroz mogućnost potpisivanja i primenu međunarodnih ugovora, članstvo u međunarodnim stručnim telima, razmenu operativnih podataka i učešće na međunarodnim stručnim skupovima, a u sedmom poglavlju definisana su svojinska prava nad imovinom, sredstvima, objektima i opremom koja se koristi u sistemu za odbranu od grada.

U sedmom poglavlju utvrđuje se da je imovina radarskih centara, lansirnih stanica, objekti i oprema koji su namenjeni za odbranu od grada u jedinstvenom sistemu odbrane od grada u svojini Republike Srbije.

U osmom poglavlju propisan je nadzor nad sprovođenjem zakona.

Deveto poglavlje utvrđuje koje propise u cilju sprovođenja zakona donosi Vlada, a koje nadležni organ državne uprave za poslove odbrane od grada. Nadležni organ državne uprave na nivou Republike Srbije donosi jedinstveni i unificirani program obuke koji važi i jednoobrazan je na celoj njenoj teritoriji.

Deseto poglavlje sadrži kaznene odredbe - vrsta i visina kazni utvrđene su srazmerno stepenu društvene opasnosti, odnosno štetnosti i u granicama opšteg minimuma i maksimuma koji je propisan Zakonom o prekršajima.

Jedanaesto poglavlje sadrži prelazne i završne odredbe kojima se propisuju rokovi za donošenje podzakonskih akata i stupanja Zakona na snagu.

IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona predviđena su sredstva u okviru budžetskih sredstava koja se redovno odobravaju za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova i u okviru limita utvrđenog fiskalnom strategijom.

Sredstva za sprovođenje Zakona o odbrani od grada su obezbeđena u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 142/14), na razdelu 15 Ministarstvo unutrašnjih poslova, Glava 15.0, Funkcija 310, Program 1401 - Bezbedno društvo u ukupnom iznosu od 287.350.000,00 dinara.

Programska Aktivnost 1401-0001 Materijalno - tehnički kapaciteti, Ekonomska klasifikacija 426 - Materijal u iznosu od 4.700.000,00 dinara.

Programska Aktivnost 1401-0002 Administracija i upravljanje, Ekonomske klasifikacije: 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) u iznosu od 134.100.000,00 dinara, 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 24.000.000,00 dinara, 413- Naknade u naturi u iznosu od 550.000,00 dinara, 415 - Naknade troškova za zaposlene u iznosu od 2.000.000,00 dinara, 422 - Troškovi putovanja u iznosu od 26.000.000,00 dinara i 425 Tekuće popravke i održavanje u iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Programska Aktivnost 1401-0003 Upravljanje u vanrednim situacijama, Ekonomska klasifikacija 426 - Materijal u iznosu od 90.000.000,00 dinara.

U toku 2014. godine, za funkcionisanje Sistema odbrane od grada iz budžeta Republike Srbije utrošeno je 438 miliona dinara i to: Ministarstvo unutrašnjih poslova 303 miliona dinara (planirana sredstva u 2015. godini su manja iz razloga što su zarade umanjene za 10%) i Republički hidrometeorološki zavod 135 miliona dinara (naknade za rad i lekarski pregledi za 3.300 strelaca). U 2015. godini Republički hidrometeorološki zavod nije predvideo sredstva za angažovanje strelaca, već je Vlada na sednici 14. maja 2015. godine usvojila Zaključak kojim se Ministarstvu finansija nalaže da iz tekuće budžetske rezerve obezbedi sredstva u iznosu od 80.000.000,00 dinara za ove aktivnosti.

U toku 2014. godine, za funkcionisanje Sistema odbrane od grada iz budžeta jedinica Lokalne Samouprave (JLS) utrošno je oko 160 miliona dinara i to za :

            - za nabavku 3000 protivgradnih raketa, oko 100 miliona dinara,

            - naknada za stimulaciju strelaca -procena 60 miliona dinara.

Zbog često negativnog stava Državne revizorske inspekcije, stimulacija za rad strelaca od JLS, bila je značajno manja nego prethodnih godina u kojima je ona bila u istom iznosu kao i naknada za rad strelaca iz budžeta Republike Srbije, odnosno oko 100 miliona dinara.

Procena finansijskih efekata koje će primena Zakona imati na budžet Republike Srbije.

U 2014. godini, 10% od premije osiguranja useva i plodova bilo je nešto preko 100 miliona dinara. Prema podacima Narodne Banke Srbije, usevi i plodovi osiguravaju se na manje od 10% obradive površine u Srbiji. Stimulisanjem osiguranja useva i plodova, povećale bi se osigurane površine, što znači veća izdavajanja za preventivu, za odbranu od grada. Povećanjem osiguranih površina na nivo površina za koje se poljoprivrednim gazdinstvima daju podsticaji, obezbedilo bi se dovoljno sredstava i u potpunosti bi se rasteretio budžet Republike Srbije. Ovo bi značilo umanjenje rashoda iz budžetskih sredstava, zatim integralni pristup u zaštiti od grada, kombinacijom aktivne (odbrana) i pasivne (osiguranje) zaštite, a kao posledicu imalo bi manje intervencije države i jedinica lokalne samouprave u naknadi šteta od grada. Pored toga osiguravajuća društva bila bi zainteresovana da odbrana od grada dobro funkcioniše i aktivno bi se uključili u sprovođenje odbrane od grada u Republici Srbiji. I bez povećanja osiguranih površina, izdavajanjem dela premije osiguranja za finansiranje sistema odbrane od grada, budžet Republike Srbije bi se na godišnjem nivou rasteretio za oko 100.000.000,00 dinara (saglasno zvaničnim podacima Narodne banke Srbije iz 2014. godine).

Funkcionisanje sistema odbrane od grada u prethodnim godinama bilo je opterećeno restriktivnim budžetskim sredstvima, pa su efekti preventivnog delovanja bili povremeno i nezadovoljavajući. Optimalno rešenje trebalo bi tražiti u povećanju osiguranih površina što bi obezbedilo dovoljno sredstava i za aktivnu odbranu od grada, rasterećenje budžeta, i smanjenje šteta nastalih od posledica grada, a samim tim i integralni pristup zaštite od elementarne nepogode.

VRAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Saglasno članu 167. st. 1. i 2. Poslovnika Narodne sakupštine predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku. Zakon o odbrani od grada neophodan je u cilju uspostavljanja normativnog okvira u oblasti protivgradne zaštite u Republici Srbiji koji uopšte ne postoji. Imajući u vidu da je protivgradna sezona već počela 15. aprila 2015. godine, kao i da se istovremeno predlaže i donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima kojim će se poslovi protivgradne zaštite preneti u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda, donošenje Zakona predlaže se po hitnom postpuku kako bi se omogućilo funkcionisanje sistema protivgradne zaštite u punom kapacitetu, te kako bi se izbegle štetne posledice po život i zdravlje ljudi kao i po rad samih organa i organizacija usled novih elementarnih nepogoda.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 11.06.2015.