PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSREDOVANJU U PROMETU I ZAKUPU NEPOKRETNOSTI: Predviđena provera svih koji učestvuju u prometu nepokretnosti, u cilju borbe protiv pranja novca

U Srbiji je registrovano 866 agencija za posredovanje u poslu nekretnina, a stanove i poslovni prostor kupcima nudi 1.826 agenata. Svi oni moraće zbog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti da prođu kompletnu proveru. Skeniraće im se prošlost, da bi se utvrdilo da li je neko od njih osuđivan za privredni kriminal, odnosno da li je neko "prao" novac, davao mito, ili je na bilo koji način povezan sa finansiranjem terorizma.

Ukoliko neko od zaposlenih ili gazda "padne" na ovom "skeneru", ta agencija biće brisana iz registra. Odnosno, moraće da otpusti radnika ili da promeni vlasništvo.

Izmenama Zakona biće definisane obaveze i mere koje moraju da se preduzmu do juna ove godine, a deo su Akcionog plana iz strategije Srbije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a odnose se na izveštaj ICRG grupe koja se bavi procenama političkih, ekonomskih i finansijskih rizika zemalja u svetu. Na izmenu postojećeg zakona uticao je i izveštaj Komiteta "Manival" Saveta Evrope iz 2016. godine.

Ovo telo je u svom izveštaju navelo mere koje Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Oni konstatuju nedostatke u sistemu, ali rad Uprave za sprečavanje pranja novca u Srbiji izveštaj ocenjuje pozitivno. Naša zemlja je 11. po riziku.

- Navodno, član komiteta iz Hrvatske nije nam bio naklonjen, pa smo zbog toga smešteni u visokorizične zemlje - navodi Milić Đoković, ispred udruženja "Klaster nekretnine" i član radne grupe za dopunu Zakona. - Svi posrednici, sa svakim upisanim agentom, imaće obavezu da dobiju uverenje da nisu osuđivani zbog privrednih malverzacija i dela koji se tiču Zakona o pranju novca i finansiranja terorizma.

Dopuna Zakona doneće nekoliko novina. Birokratska procedura za zaposlene biće komplikovanija. A u "Klasteru nekretnina" sumnjaju da će biti pravih efekta.

- Ukazujem da nema pranja novca kroz posredovanje u prometu nekretnina. Zloupotreba i promet na crno je moguć samo kroz investicije, ulaganje i gradnju. Pre svega, to mogu da rade oni koji zidaju, advokati, ili kako to već rade u svetu, preko of-šor kompanija - ukazuje Đoković, tvrdeći da u do sada otkrivenim slučajevima pranja para ni u jednom nisu bile uključene agencije za posredovanje u prometu nekretnina.

Kada dopuna Zakona prođe Skupštinu i bude objavljena u "Službenom glasniku", Srbija će biti jedna od retkih zemalja gde su agenti za posredovanje nekretnina u potpunosti "čisti" pred zakonom.

Prema rečima Željka Stojanovića, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, oni će za sve one koji su u ovom momentu upisani u registar posrednika, obezbediti podatke o kažnjavanju. To znači da neće biti dodatnih troškova za mala i srednja preduzeća.

- Čeka nas veoma naporan posao, jer imamo registrovane agencije u čak 79 gradova u Srbiji - objašnjava Stojanović. - Ako se proverom ustanovi da je neko kažnjavan za privredni kriminal i aktivnosti vezane za terorizam, po službenoj dužnosti će ta agencija biti brisana iz registra posrednika.

Predlog zakona nalazi se na dnevnom redu nove sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Kada zakon stupi na snagu, upisani u Registar posrednika za 60 dana moraće da imaju traženi dokument.

PREMA rečima Željka Stojanovića, na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nalazi se jedinstveni registar.

- Mnoge zemlje Evropske unije nemaju ovakav registar, kao mi. Sada svaki zainteresovani kupac stana može da proveri da li je posrednik u prometu registrovan i da li obavlja posao u skladu sa zakonom. Tu je upisan i svaki agent imenom i prezimenom - objašnjava Stojanović.

Članovi "Manivel" komiteta bili su u Srbiji od 28. septembra do 9. oktobra 2015. godine. U izveštaju na 215 strana navodi se da je izuzetno mali broj ljudi osuđen za pranje novca. Oni navode da postoji organizovan kriminal. Nema presuda za finansiranje terorizma, a tada se vodio samo jedan postupak. U izveštaju navode da iz krivičnih dela poreske utaje proističe znatna količina nelegalno stečenog novca.