Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU: Zakon propisuje da je zamenik tužioca samostalan i da njegova samostalnost, u pogled postupanja po pojedinim predmetima, nije uslovljena postojanjem javnog tužioca, niti obaveznim uputstvima


Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) proglasio je tužilaštvo samostalnim, ali je sa druge strane, kroz način izbora tužilaca, osigurao politički uticaj, izjavio je Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Državnog veća tužilaca (DVT), povodom tekuće sednice Narodne skupštine Republike Srbije na čijem dnevnom je izbor Tužioca za ratne zločine, kao i više javnih tužilaca širom Srbije.

Ilić je rekao da pojedinac koji se bira za određeni položaj u tužilaštvu, makar bio i najbolji, ukoliko nema podršku političkih stranaka, ne može da bude izabran na to mesto.

Ilić ističe da se tužilaštvo nalazi u vrlo teškoj situaciji jer je novi Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), koji je usvojen pre par godina, preneo brojna ovlašćenja na javne tužioce i, umesto da to proširenje ovlašćenja bude praćeno povećanjem broja ljudi, desilo se suprotno - smanjen je broj tužilaca, odnosno, zamenika javnih tužilaca.

"Izgleda da se očekuje da će tužioci sa više posla raditi brže i bolje, što je, naravno, nemoguće", naveo je on.

Očekuje se izbor 30 tužilaca širom Srbije, a Ilić kaže da će to rešiti samo jedan deo problema - problem rukovođenja, s obzirom na to da 30 tužilaštava nema starešine nego vršioce dužnosti.

On kaže da suštinski problemi ostaju, a to je uticaj politike na javno tužilaštvo, jer se javni tužioci nalaze u strogo hijerarhijski uređenom sistemu i biraju se u par-ekselans političkoj proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

"Državno veće tužilaca ima skromnu i tehničku ulogu. Mi smo prosledili Vladi Republike Srbije samo kandidate sa najviše bodova, ali Vlada je ta koja formalno predlaže kandidate Narodnoj skupštini, koja onda bira tužioce", objašnjava on.

Ilić dodaje da je moguće da se desi da kandidati koje je predložilo Državno veće tužilaca ne budu oni koji će biti formalno predloženi od strane Vlade Republike Srbije, to jest, oni koji bi bili potvrđeni od strane Narodne skupštine, što bi bilo loše, i napominje da će u tom slučaju DVT dati svoj komentar.

Komentarišući tezu advokata koji brane optužene za ratne zločine, da činjenica da još uvek nije izabran tužilac za ratne zločine otežava rad Tužilaštva, Ilić kaže da član 5 Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US) jasno kaže da je zamenik tužioca samostalan i da njegova samostalnost, u pogled postupanja po pojedinim predmetima, nije uslovljena postojanjem javnog tužioca, niti obaveznim uputstvima.

"Zamenik tužioca jeste predstavnik institucije, ali to ne znači da je posao stajao. Čak i da je teza advokata tačna, da bez javnog tužioca nema tužilaštva, jasno je da Tužilaštvo za ratne zločine ima javnog tužioca, a to je Republički javni tužilac, koji je neposredno nadređen Tužiocu za ratne zločine, pa samim tim kriza rukovođenja nije postojala", ističe on.

Osvrćući se na komentare pojedinih republičkih poslanika, da je vrlo važno da tužilac za ratne zločine bude "patriota", Ilić kaže kako bi bilo neobično da on komentariše izjave narodnih poslanika, te da je tužilac vezan načelom legaliteta, stoga dužan da primenjuje Ustav i zakone.

"Sa druge strane, to jeste neka vrsta pritiska, ali to je sistemski pritisak, jer kod nas tužioce bira političko telo, u kojem ne pretežu suštinski i profesionalni razlozi, nego stranački, pa je i očekivano to što može da se čuje o patriotama i izdajnicima", zaključuje on.

Izvor: Vebsajt RTV, 11.05.2017.
Naslov: Redakcija