Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

UREDBE ZA SPROVOĐENJE EKONOMSKIH MERA ZA SMANJENJE NEGATIVNIH EFEKATA PROUZROKOVANIH PANDEMIJOM KORONAVIRUSA: Odgovori na pitanja privrednika


Država je predstavila paket mera za podršku privredi i donela prateće uredbe o njihovoj primeni:

Pred vama su odgovori na pitanja koja su postavljali privrednici.

Pitanje: Da li se direktne mere primenjuju i na zaposlene na određeno vreme, da li oni ulaze u ukupan broj zaposlenih i da li poslodavac treba da otkaže ugovor o radu na određeno vreme pre isteka roka?

ODGOVOR: Ugovori o radu na određeno i neodređeno vreme imaju isti tretman za utvrđivanje iznosa direktne bespovratne pomoći. Naime, prilikom računanja iznosa bespovratne pomoći na isti način se tretiraju zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, bez obzira da li je reč o zaposlenom na određeno ili neodređeno vreme.

Pitanje: Koje uslove moram da ispunim da bi dobio novčanu pomoć i poreske olakšice?

ODGOVOR: Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe pod kumulativno ispunjenim uslovima:

- da su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV;

- da počev od 15. marta pa do 10. aprila 2020. godine dana nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%.

Prilikom provere ispunjenosti uslova da broj zaposlenih nije smanjen za više od 10%, u 10% smanjenja zaposlenih ne računaju se, odnosno ne uzimaju se u obzir zaposlena lica sa kojima je zaključen ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta do 10. aprila 2020. godine.

Preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prekid1 obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine imaju pravo da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja pod istim uslovima kao i oni koji nisu registrovali privremeni prekid obavljanja delatnosti. Drugim rečima, činjenica da je preduzetnik, preduzetnik poljoprivredni i preduzetnik paušalac registrovao prekid obavljanja delatnosti kod Agencije za privredne registre nema uticaja na ostvarivanje prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Pitanje:Da li se mere odnose na udruženja i fondacije, sportske organizacije?

ODGOVOR: Da. Pravo na korišćenje mera imaju svi ovakvi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije), ali pod uslovom da nisu na spisku korisnika javnih sredstava.

Pitanje: Zbog finansijskih problema imam određena dugovanja za poreze i doprinose, a radnicima kasnim i sa isplatom jedne zarade. Imam li pravo na ekonomske mere?

ODGOVOR: Na pravo za ostvarivanje fiskalnih pogodnosti nema uticaja likvidnost privrednih subjekata, visina zarade koje se isplaćuje, kao ni to da li je privredni subjekt u prethodnom periodu isplaćivao zarade zaposlenima i plaćao porez i doprinose.

Pitanje: Koji je rok da se prijavim za korišćenje mera?

ODGOVOR: Privredni subjekti koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom

• za sva tri meseca ukoliko odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja aprila 2020.;

• za dva meseca ukoliko prvi put odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja maja 2020.;

• za jedan mesec ukoliko prvi put odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja juna 2020.

Pitanje: Da li sam dužan da uplaćena bespovratna sredstva prosledim zaposlenima?

ODGOVOR: Da. Poslodavac je dužan da sredstva dobijena po osnovu direktnih davanja iskoristi isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Pitanje: Šta se dešava sa ljudima koji su prijavljeni na privremene i povremene poslove? Da li i oni imaju pravu na novčanu naknadu?

ODGOVOR: Poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.

Pitanje: Osnovani smo nakon 01.01.2019. godine. Kako se klasifikujemo? Nemamo predat prvi završni račun i da li imamo pravo na ekonomske mere države?

ODGOVOR: Klasifikujete se kao malo preduzeće. Svi privredni subjekti osnovani nakon 01.01.2019. godine se automatski smatraju malim privrednim subjektima i oni imaju pravo na ekonomski paket mera.

Pitanje: Koja je procedura za оtvaranje namenskog računa za uplatu minimalca. Koje su moje obaveze u tom smislu kao preduzetnika?

ODGOVOR: Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. Privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke u kojoj privrednog subjekta ima tekući račun.

Privredni subjekti koji imaju otvorene tekuće račune kod više banaka treba da, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak kod koje banke će biti otvoren poseban račun, najkasnije do 25. aprila 2020. godine. Ukoliko imaju račun u samo jednoj banci, njima će se po nalogu Poreske uprave automatski otvoriti namenski račun u toj banci, što znači da ne moraju to sami da urade.

Nakon što privrednici otvore namenski račun i podnesu poresku prijavu, nemaju daljih obaveza, jer sve ostalo za njih obavlja Poreska uprava i Ministarstvo finansija.

Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.

Pitanje:Kada će se isplaćivati pomoć i koji iznos da očekujemo?

ODGOVOR: Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu očekivati mesečne isplate u sledećim iznosima:

• u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

• u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

• u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u  odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Ista pravila se primenjuju i na velika pravna lica, s tim da oni ostvaruju pravo na naknadu u visini od 50% osnovne minimalne neto zarade po zaposlenom kome je najranije 15, marta 2020. godine doneto rešenje o prekidu rada iz člana 116 i 117. Zakona o radu."

Pitanje: Većinski udeo u vlasništvu u kompaniji kojom rukovodim je u rukama kompanije iz Italije. Da li imam pravo na isplatu dividende ukoliko kompanija dobije predviđene ekonomske mere?

ODGOVOR: Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta, odnosno koji prihvate paket mera ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine. U suprotnom gube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom i dužni su da plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja i izvrše povraćaj direktnih davanja, zajedno sa pripadajućom kamatom na način kako je to propisano Uredbom za slučaj gubitka prava na korišćenje mera, o čemu informacije dajemo u posebnom delu ovog teksta u nastavku.

Zabrana se ne odnosi na isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende. Sa druge strane, subjekti koje nemaju pravo ili se ne opredele za korišćenje paketa mera mogu da isplaćuju dividende u skladu sa važećim propisima.

Pitanje: Bavim se advokaturom. Imam li pravo na ekonomsku podršku države?

ODGOVOR: I advokati su deo paketa podrške s obzirom na to da se mere podrške odnose na sva pravna lica i preduzetnike.

Pitanje: Ja sam preduzetnik paušalac, nisam zbog problema poslednja 4 meseca uplaćivao paušal. Da li imam prava da podnesem zahtev za najavljene kredite za likvidnost? Da li je uslov da prvo uplatim zaostala dugovanja?

ODGOVOR: Pravo da podnesu zahtev za kredit po ovom programu, imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti razvrstani u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), prema poslednje predatim finansijskim izveštajima i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i drugom relevantnom registru, a koji dostave zvanične redovne finansijske izveštaje za prethodne dve godine.

Uslov koji se odnosi na finansijske izveštaje ne primenjuje se na preduzetnike koji nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja. Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine, iskazan neto gubitak ali je ostvaren poslovni dobitak.

Uslov koji moraju da ispune podnosioci zahteva je da nisu u teškoćama, odnosno da nad njima nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njima ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), da se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.

Pitanje: Imam malu trgovačku radnju, jednog radnika i ja kao vlasnik. Imam li pravo na poreske olakšice i direktnu novčanu pomoć?

ODGOVOR: Pravo na odlaganje poreskih obaveza i pravo na direktnu novčanu pomoć nemaju sledeća velika pravna lica: banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.

Uredbom iz prava na pomoć nije izuzet sektor trgovine. Pravo na direktnu novčanu pomoć u visini od tri minimalca imate i vi kao vlasnik i zaposleni radnik.

Pitanje: Bavim se ugostiteljstvom. Dva radnika su na plaćenom odsustvu. Imam li pravo na kredit za likvidnost i u kom iznosu?

ODGOVOR: Pravo na korišćenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1. 000. 000 dinara, a preduzetnici i zadruge 200. 000 dinara. Maksimalan iznos kredita može biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10. 000. 000 dinara, za mala pravna lica do 40. 000. 000 dinara i za srednja pravna lica do 120. 000. 000 dinara.

Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020., s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.

U ponedeljak je objavljen i poziv Fonda za razvoj za pomoć privrednicima u održavanju likvidnosti, a do četvrtka biće završen i pravni okvir za garantnu šemu za podršku privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

Pitanje: Imam registrovanu firmu u APR, paušalac sam, V grupa i jedini radnik u firmi. Plaćam poreze i doprinose i imam jedan račun u banci. Da li ću primiti minimalac i koja je procedura?

ODGOVOR: Da, imate pravo na minimalac. Pošto se odlaže i plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.

Svakom privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun.

Isplata će početi u maju, najkasnije do 10. maja i ide u tri rate – maj, jun i jul.

Pitanje:Vlasnica sam frizerskog salona i zamrzla sam poslovanje od 20.03. 2020. Da li treba da aktiviram preduzetničku radnju kako bih dobila sredstva?

ODGOVOR: Pravo na dobijanje mera ekonomske podrške imaju aktivna privredna lica.

Pitanje: Da li mogu da se opredelim samo za minimalac i da nastavim sa uplatom poreza na doprinose i zarade?

ODGOVOR: Popunjavanjem poreske prijave na način za dobijanje državne podrške, obe mere se istovremeno primenjuju. Ako želite da platite poreze možete to da uradite, a to će se računati kao akontacija za plaćanje poreza na doprinose. U tom slučaju nećete imati obavezu da 1. januara 2021. plaćate zaostale obaveze, a imaće mogućnost da paralelno sa tim korite minimalac.

Pitanje: Uslov za korišćenje mera je da privredni subjekti od 15. marta nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%. Da li se u ovaj procenat računaju i zaposleni na određeno vreme?

ODGOVOR: Svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane Programom, pod uslovom da počev od 15.03.2020. godine, pa do stupanja na snagu Uredbe, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji se završava u periodu od 15.03.2020. pa do dana stupanja na snagu Uredbe.

Pitanje: Firmu sam privremeno zatvorio 12. marta. Da li imam pravo na državnu pomoć?

ODGOVOR: Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

Što se tiče preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika paušalaca uslov je da su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Pitanje: Šta moram da uradim da bih se prijavio i dobio poreske olakšice i minimalac za radnike?

ODGOVOR: Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.

Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktično pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu: Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.

Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Pitanje: Ko sve ima pravo na direktnu novčanu pomoć?

ODGOVOR: Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja. Novčanu pomoć može da koristi i samostalni preduzetnik koji nema zaposlenih.

Predviđena je i direktna pomoć velikim preduzećima u vidu uplate bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja. Isplata će se takođe vršiti u maju, junu i julu, u iznosu 50% minimalne zarade za mesec mart.

Pitanje: Da li postoji mogućnost da se izgubi pravo na korišćenje mera u toku njihove primene? Koje su moje obaveze ako prihvatim meru direktnog davanja privrednim subjektima?

ODGOVOR: Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020. godine, pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. za period koji se završava u tom vremenskom okviru.

Pitanje: Kada se očekuje početak isplate?

ODGOVOR: Isplata će početi u maju, najkasnije do 10. maja i ide u tri rate – maj, jun i jul, za sve privredne subjekte i male i velike. Svaka firma za uplatu otvoriće namenski račun, uključujući i paušalce.

Pitanje: Imam kredit kod Fonda za razvoj. Da li i za te kredite postoji mogućnost moratorijuma na otplatu rata?

ODGOVOR: Fond za razvoj Republike Srbije odlučio je da svim korisnicima kredita Fonda koji su u redovnoj otplati, a kojima anuiteti dospevaju u 2020. godini, odobri period mirovanja dospelih obaveza u periodu do 30. septembra 2020. godine, sa stanjem duga na dan 31. marta.

Kako se navodi u odluci Fonda, korisnicima kredita čiji su računi blokirani podnošenjem menica na naplatu izvršiće se deblokada računa povlačenjem menica, pod uslovom da je blokada izvršena za rate dospele u 2020. godini i to samo od strane Fonda.

U periodu mirovanja neće se vršiti prinudna naplata potraživanja. Redovne i zatezne kamate, kao i sva dospeća, prestaju da se obračunavaju od 31. marta do 30. septembra ove godine. Period mirovanja odnosi se kako na kredite iz sredstava Fonda, tako i na kredite po komisionim poslovima Fonda iz sredstava Republike Srbije.

Nakon isteka perioda mirovanja Fond će po svim kreditima sačiniti novi amortizacioni plan tako što će anuitete koji su mirovali do 30. septembra rasporediti na preostale rate iz postojećeg amortizacionog plana. Datum poslednje rate po zaključenim ugovorima ostaje nepromenjen.

Pitanje: Pre više od 7 dana sam podneo zahtev MUP-u za dozvolu kretanja u toku policijskog časa za 2 zaposlena. Do sada nemam nikakav odgovor. Kako da saznam bilo šta o statusu zahteva?

ODGOVOR: Ministarstvo privrede obavestilo je privredne subjekte da su dužni da svakom zaposlenom radniku koji radne zadatke obavlja od 17 do 05 časova, a za koje je dobijena saglasnost da je izuzeto od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Srbije, izdaju odgovarajuću potvrdu.

Poslodavac koji ima do 100 zaposlenih u smeni koja traje u periodu zabrane kretanja potvrdu izdaje na dnevnom nivou, dok poslodavac koji ima više od 100 zaposlenih u smeni koja traje u vreme zabrane kretanja potvrdu izdaje na nedeljnom nivou, za svako zaposleno lice za koje je dobijena saglasnost MUP-a da su izuzeti od primene navedene naredbe. To znači da treba da se obratite Ministarstvu privrede po navedenim uputstvima, i da će oni sve neophodne radnje obaviti vezano za MUP.

Pitanje: Bavim se građevinarstvom i račun moje firme je i blokadi. Da li imam pravo na pomoć u okviru ekonomskih mera države?

ODGOVOR: Sama činjenica da se firma nalazi u blokadi nije razlog za izuzimanje od primene mera pomoći. Neophodno je svakako da ta firma može da ispuni ostale uslove da dobije pomoć, na primer, da ne otpušta zaposlene u periodu vanrednog stanja.

Kako je predviđeno, predložene mere se neće primenjivati na subjekte koji su: (i) tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10% (na šta se neće primenjivati prestanak radnog odnosa onim zaposlenima, kojima je radni odnos, u toku vanrednog stanja, prestao istekom ugovora o radu na određeno vreme), (ii) privremeno prekinula poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, tj. pre 15. marta 2020. godine.

Pitanje: Radim od kuće puno radno vreme. Da li imam pravo da iskoristim odmor od prošle godine do kraja juna ove godine?

ODGOVOR: Vlada je ovo pitanje rešila na nivou preporuke. Svim poslodavcima je preporučila da zaposleni koji u toku vanrednog stanja posao obavljaju od kuće iskoriste preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno do 30. juna 2020. godine.

Preporučeno je i da poslodavci koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada te su zaposlene uputili na odsustvo, prednost daju korišćenju godišnjih odmora.

Preporuka je i da poslodavci mogu da dozvole korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom 2020. za zaposlene koji u toku vanrednog stanja posao obavljaju redovno, na svom radnom mestu.

Pitanje: Kakvu vrstu državne podrške mogu da očekuju poljoprivrednici?

ODGOVOR: Poljoprivrednici će imati dve vrste mera - direktnu podršku za tekuću likvidnost poljoprivrednih gazdinstava, koja će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i to će biti subvencionisani krediti, koji će biti u većem obimu. Kako je zvanično saopšteno biće predviđena i sektorska podršku za one aktivnosti koje su bile naročito izložene u prethodnih mesec dana problemima na tržištu. To su one aktivnosti vezane sa sektorom ugostiteljstva, poput malih mlekara, zatim rani povrtari povezani sa zelenim pijacama itd...

Od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, postoji bar 70.000 onih koji su ili preduzetnici ili pravna lica i oni imaju prava na ekonomske mere kao i sva ostala pravna lica i preduzetnici.

Pitanje: Paušalac sam iz radnog odnosa. Da li imam prava na isplatu minimalca od države ili se to odnosi samo na paušalce koji nisu iz radnog odnosa?

ODGOVOR: U programu ekonomskih mera koji je nedavno predstavljen nije navedeno da su paušalci iz radnog odnosa, kako se navodi u pitanju, izuzeti od mogućnosti korišćenja mere direktne podrške preduzetnicima. Inače, navedena mera podrške predviđena je u iznosu od tri minimalne zarade za svakog zaposlenog, kao i u slučajevima kada je preduzetnik jedini zaposleni. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Pitanje: Kako će sada izgledati obračun plate i na šta konkretno mogu računati poslodavci u odnosu na meru Vlade koja propisuje odlaganje plaćanja doprinosa i poreza na zarade i subvencija države za minimalni lični dohodak?

ODGOVOR: Poslodavci će deo plate isplaćivati sa svog računa, a minimalac ide na poseban račun, kao što, primera radi, država plaća trudnice.

Pitanje: Da li vlasnici malih trgovinskih radnji imaju pravo na minimalac?

ODGOVOR: Da, imate pravo na isplatu tri mesečna minimalaca. Pravo na ovu meru imaju sva mala, mikro i srednja preduzeća. Sama činjenica da dolazite iz sektora trgovine, kao i činjenica da se firma nalazi u blokadi, nije razlog za izuzimanje od primene mera pomoći. Neophodno je svakako da ta firma može da ispuni ostale uslove da dobije pomoć, na primer, da ne otpušta zaposlene u periodu vanrednog stanja.

Kako je predviđeno, predložene mere se neće primenjivati na subjekte koji su: (i) tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10% (na šta se neće primenjivati prestanak radnog odnosa onim zaposlenima, kojima je radni odnos, u toku vanrednog stanja, prestao istekom ugovora o radu na određeno vreme), (ii) privremeno prekinula poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, tj. pre 15. marta 2020. godine.

Pitanje: Ja sam vlasnik preduzetničke radnje. Svi zaposleni i dalje rade, i redovno uplaćujem doprinose i plate i tako ću najverovatnije i nastaviti. Imam li pravo na pomoć s obzirom na to da svi radimo i dalje?

ODGOVOR: Da, imate pravo na pomoć iz seta ekonomskih mera države. Prvi set mera odnosi se na poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate. Drugi set mera podrazumeva direktna davanja preduzećima, kroz isplatu tri minimalne zarade. Treći set mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.

Pitanje: Zašto se još uvek nisu ozvaničili završni računi za privredna društva u APR?

ODGOVOR: Rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ističe 30. juna. Do kraja februara se predaju izveštaji za statističke potrebe države, koji nisu predviđeni da se objavljuju, ali na osnovu kojih APR objavljuje Godišnji bilten finansijskih izveštaja, sa zbirnim podacima iz tih izveštaja.

Obveznici sastavljanja finansijskih izveštaja imaju mogućnost da zajedno sa statističkim izveštajem, istovremeno, podnesu i redovni godišnji finansijski izveštaj, ali to čini deo privrednika, dok ostala privredna društva dostavljaju finansijske izveštaje do kraja juna, zbog prirode njihovog poslovanja.

Bez obzira na vanredno stanje, obrada izveštaja se odvija bez zastoja, APR šalje privrednicima i ostalim pravnim licima obaveštenja o nedostacima koje uoči u toku obrade, privrednici imaju rokove za otklanjanje tih nedostataka i taj posao se nesmetano odvija.

Dokaz ovoj tvrdnji predstavlja određeni broj već objavljenih redovnih finansijskih izveštaja dostupnih na internet strani APR-a, koji čine obrađene ispravne izveštaje, ali I ostali podaci koje objavljujemo na sajtu APR, gde se preko pretraživača objavljenih izveštaja može pratiti tok prijema i obrade svakog pojedinačnog izveštaja.

Pitanje: Svim radnicima sam uplatio zarade za mart. Da li to znači da sada nemam pravo na isplatu minimalca od strane države za tri meseca, već samo za april i maj?

ODGOVOR: Direktna pomoć za mikro, mala i srednja preduzeća u iznosu tri minimalne plate i za velike koja iznosi 50 odsto od minimalca može se koristiti za mart, april i maj. U vašem slučaju, odnosno za sva preduzeća koja su isplatila martovske zarade i dalje važi pravilo sledovanja minimalca za tri meseca odnosno za april, maj i jun.

Pitanje: Radim u hotelu po ugovoru na neodređeno. Da li poslodavac ima pravo da mi da rešenje o neplaćenom odsustvu na 60 dana uz napomenu da ja to zahtevam?

ODGOVOR: U skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) (član 78.) poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na svom sajtu objavilo je Objašnjenje prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja u kome je pored ostalog navedeno da "Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo."

Objašnjenje možete videti na linku https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/detaljno-objasnjenje-prava-i-obaveza-radnika-i-poslodavaca-u-toku-vanrednog-stanja.

Pitanje: Da li ime zaraženog radnika od korona virusa u firmi sme da se objavljuje?

ODGOVOR:Podaci o ličnosti pacijenata zaraženih koronavirusom ne smeju biti javni. Zaposleni u kompanijama u Srbiji treba da budu upućeni da je "neko od kolega zaražen", ali ne i da znaju ko je tačno zaražen. Poslodavci ne smeju da iznose podatke o zaraženima, a bitno je da zaraženi ne dolaze na posao.

Podatke o zdravstvenom stanju je dozvoljeno objavljivati, kao i broj zaraženih i broj smrtnih slučajeva, ali se mora voditi računa o čuvanju privatnosti. Zdravstveni radnici su u obavezi da podatke o pacijentima razmenjuju između sebe, kao i sa drugim zdravstvenim ustanovama, ali da ti podaci ne smeju izaći iz okvira te struke.

Pitanje: Imam zakupljen lokal koji je zbog aktuelne krize zatvoren. Da li zakupodavac u takvim okolnostima ima pravni osnov da mi i dalje naplaćuje zakupninu?

ODGOVOR: Odnos između zakupca i zakupodavca regulisan je ugovorom o zakupu. U tom kontekstu, u skladu sa novonastalom situacijom, savetujemo vam da sa zakupodavcem razmotrite mogućnost aneksa ugovora kojim bi se uredila trenutna situacija u skladu sa realnim mogućnostima, budućim poslovnim planovima i što realnijom projekcijom poslovanja u narednom periodu.

Na taj način, unosite izvesnost u buduću dobru saradnju, jer se i sam zakupodavac nalazi u nepovoljnoj situaciji obzirom na čitav niz režijskih troškova i dažbina koje ima po osnovu vlasništva poslovnog prostora.

Pitanje: Imam pekaru, jednog zaposlenog i ja sam vlasnik. Da li imam pravo na isplatu minimalca od države i ja kao vlasnik?

ODGOVOR: Da, imate pravo na isplatu minimalne zarade bez obzira na to što ste vlasnik. I paušalci, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Pitanje: Da li su planirane i nove ekonomske mere imajući u vidu da je isplata minimalca kratkoročna i da će mnogi biznisi imati dugoročne posledice. Ja se bavim proizvodnjom komponenti za auto-industriju i potpuno smo stali.

ODGOVOR: Vlada Srbije će izaći sa novim merama pomoći privatnom sektoru, ako kriza izazvana pandemijom koronavirusa u Srbiji bude trajala duže od tri meseca, zvanično je najavljeno iz Ministarstva finansija. Najavljena je i mogućnost sektorske podrške, pojedinim privrednim granama koje još više mogu da budu pogođene krizom, ako potraje.

Mere iz programa podrške privredi stupile su na snagu od dana proglašenja vanrednog stanja, 15. marta i odnose se na tri meseca, što znači da privrednici mogu pojedine mere, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, koristiti i za mart.

Pitanje: Kao vlasnik male preduzimačke radnje imam zakazano suđenje za 25. april. Da li se ono odlaže i koliko dugo?

ODGOVOR: Rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.

Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima iz člana 1. ove uredbe, takođe prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.

U krivičnom postupku, prekršajnom postupku i postupku za privredne prestupe, rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju isto tako teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.

Pitanje: Šta podrazumeva sistem zelenih koridora u drumskom saobraćaju, da li se odnosi i na Srbiju i kako se planira njegovo uvođenje?

ODGOVOR: Kao neposredni odgovor na pretnju stvorenu širenjem virusa COVID-19, mnoge države članice EU uspostavile su granične prelaze ka susednim zemljama unutar EU i počele sa primenom dodatnih mera usmerenih na kontrolu posada teretnih vozila, pre svega u drumskom saobraćaju.

Kako bi se omogućio nesmetan protok robe unutar EU, Evropska komisija je 16. 03. objavila dokument kojim je predložila uspostavljanje sistema zelenih traka/koridora. U dopuni predloga objavljenim 23. marta u ovaj sistem uključeni su i spoljni granični prelazi CEFTA regiona ka EU. CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini u kojem je Srbija članica zajedno sa ostalim ekonomijama Zapadnog Balkana.

Paralelno sa aktivnostima koje sprovodi EU za ubrzanje protoka robe unutar zajedničkog tržišta, stalni sekretarijat Transportne zajednice i CEFTA sekretarijat su izradili detaljan predlog koji se tiče pravaca i načina funkcionisanja graničnih prelaza u CEFTA regionu, uključujući Republiku Srbiju. Predlog je načelno prihvaćen i nadležni državni organi CEFTA članica su uključeni u tehničko usaglašavanje kako bi se što pre otpočelo sa njegovom primenom.

Po uspostavljanju sistema zelenih traka u EU i CEFTA regionu, oni će se spojiti u jednu mrežu koja će omogućiti brži protok robe unutar EU, kao i u regionu Zapadnog Balkana (unutar regiona ali i između regiona i EU).

Osnovni elementi koje ovaj sistem uvodi su: da kamioni čekaju maksimalno 15 minuta na prelazima obuhvaćenim sistemom zelenih traka, da su oni otvoreni za transport svih proizvoda, da se na njima postupa ujednačeno po pitanju dodatnih mera kontrole ka posadama teretnih vozila i pojednostavljenje procedura po pitanju dokumentacije koja prati robu.

Pitanje: Na koje sve mere mogu računati preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća?

ODGOVOR: Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Dakle, tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara direktno na račun, oko 750 evra. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Takođe, privrednici mogu računati i na povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva koje će država subvencionisati preko Fonda za razvoj i komercijalnih banaka.

Prema trenutnim pravilima o razvrstavanju pravnih lica, odnosno važećem Zakonu o računovodstvu koji je na snazi od 1. januara 2020. godine, veličina preduzeća određuje se na osnovu prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i vrednosti ukupne aktive.

Tako se u mikro pravna lica razvrstavaju svi preduzetnici i firme koje ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih ne prelazi 10, poslovni prihod 700.000 evra, a vrednost ukupne aktive 350.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

U mala pravna lica spadaju ona koja prelaze navedene granične vrednosti dva kriterijuma, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih je 50, poslovni prihod 8 miliona evra, a vrednost ukupne aktive 4 miliona evra.

Srednja pravna lica su ona koja prelaze vrednosti dva kriterijuma za mala preduzeća, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: zapošljavaju do 250 radnika, ostvaruju prihod do 40 miliona evra, a vrednost ukupne aktive je 20 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pitanje: Bavim se međunarodnim transportom. Trenutno je potpuno obustavljeno izdavanje saobraćajnih dozvola od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), što mi pravi dodatne zastoje i troškove jer bez toga ne mogu da pređem granicu?

Prema informacijama sa kojima raspolažemo zahtevi za izdavanje registracione nalepnice prilikom produžetka važenja registracije za teretna vozila pravnih lica i preduzetnika izdaju se na tehničkim pregledima, ovlašćenim za izdavanje registracionih nalepnica.

Kada je u pitanju zahtev za prvu registraciju, odnosno zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole, isti se podnosi preporučenom pošiljkom organu Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnom po mestu prebivališta ili sedištu vlasnika vozila.

Pitanje: Da li je tačno da će zelenim koridorima moći da se prevozi samo proizvodi koji su označeni kao prioritetni?

ODGOVOR: Mreža zelenih traka koja se uspostavlja namenjena je za sve proizvode, svih tarifnih oznaka. Cilj je da se uspostavi brži protok svih proizvoda. U okviru sistema predviđen je, međutim, poseban režim za takozvane humanitarne proizvode koji će imati prvenstvo prolaza na graničnim prelazima (kvarljiva roba, lekovi, medicinska i zaštitna oprema).

Pitanje: Imam registrovanu frizersku radnju i kao vlasnik i direktor sam jedini zaposleni radnik. Da li imam pravo na državnu pomoć odnosno isplatu minimalca tokom tri meseca?

ODGOVOR: Da, imate pravo na isplatu minimalne zarade bez obzira na to što ste jedini zaposleni. I paušalci, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Pitanje: Kako je za vreme vanrednog stanja regulisano plaćeno odsustvo?

ODGOVOR: Za vreme vanrednog stanja poslodavci mogu da upućuju zaposlene na plaćeno odsustvo zbog smanjenja obima ili prekida rada prvih 45 radnih dana u tekućoj godini i u tom slučaju dovoljno je samo njihovo rešenje zaposlenom.

Zahtev za saglasnost za omogućavanje plaćenog odsustva podnosi se Ministarstvu tek kada poslodavac iskoristi prvih 45 radnih dana plaćenog odsustva ili neposredno pre isteka tog perioda, ako se proceni da će potreba za upućivanjem zaposlenih na plaćeno nastaviti i preko 45 radnih dana.

Pitanje: Na koliku zaradu imaju pravo zaposleni koji su u samoizolaciji ili karantinu?

ODGOVOR: Najnovija preporuka Vlade je da poslodavci svojim zaposlenima koji se nalaze u samoizolaciji, ili su oboleli od virusa COVID-19, zbog neposrednog izlaganja riziku zbog obavljanja svog posla, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od sto odsto.

Na sajtu Ministarstva zdravlja svi građani mogu samostalno popuniti zahtev za izdavanje potvrde o izolaciji.

Što se tiče lekara, medicinskog osoblja, vojske i policije oni imaju pravo na celu zaradu i nije reč o preporuci.

Inače, po zakonu, zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljaju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pitanje: Vozačima kamiona od Slovenije preko Hrvatske do Srbije, za prelazak je, zbog procedura, potrebno i po tri dana. Hoće li to tako da bude tokom cele aktuelne krize.

ODGOVOR: Od srede, 2. aprila ukinuta je policijska pratnja kamionima u tranzitu kroz Srbiju, što će omogućiti brži prevoz robe do krajnjih kupaca. Resorno Ministarstvo je pokrenulo inicijativu ka Sloveniji i Hrvatskoj da i oni donesu istu meru, kako bi i građani Srbije, kao i drugih zemalja u okruženju, brže dobijali robu i namirnice.

Ove mere imaju dvojaku korist jer ćemo, s jedne strane, imati ubrzan tranzit kroz Srbiju, a sa druge, manje opterećivanje pripadnika MUP-a zbog pratnje konvoja kamiona. Takođe, kraće zadržavanje kamiona na granicama i značajno skraćenje ukupne dužine putovanja važno je i zbog bezbednosti u saobraćaju, jer su vozači, kako kažete, putovali i do tri dana kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju, kad se računa i čekanje na graničnim prelazima da se formiraju konvoji.

Usvojene mere usklađene su sa odlukama Evropske komisije o olakšanju transporta tereta i uvođenju posebnih mera za to, kao što su zeleni koridori, odnosno tranzitni koridori koji će maksimalno biti rasterećeni zaustavljanja vozila.

Pitanje: Da li se zabrana izvoza lekova odnosi i na ambalažu koja se koristi u medicinske svrhe?

ODGOVOR: Odluka o zabrani izvoza lekova se odnosi isključivo na lekove, ne na ambalažu.

Pitanje: Kako radi carina za vreme trajanja vanredne situacije u vezi sa naplatom carinskih dažbina?

ODGOVOR: Uprava carina, Sektor za finansijske, investicione i pravne poslove - Odeljenje za naplatu budžetskih prihoda nastaviće sa slanjem zahteva za naplatu iz garancije, carinskih računa koji nisu plaćeni u zakonskom roku od 8 dana, u skladu sa odredbama člana 82. Carinskog zakona, kao i obračunom zatezne kamate u skladu sa odredbama člana 100. Carinskog zakona.

Pitanje: Ja sam preduzetnik i jedini sam zaposlen u firmi. Imam li u sklopu ekonomskih mera pravo na mesečni minimalac?

ODGOVOR: Da, imate pravo na isplatu minimalne zarade bez obzira na to što ste jedini zaposleni. Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Prema trenutnim pravilima o razvrstavanju pravnih lica, odnosno važećem Zakonu o računovodstvu koji je na snazi od 1. januara 2020. godine, veličina preduzeća određuje se na osnovu prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i vrednosti ukupne aktive.

Tako se u mikro pravna lica razvrstavaju svi preduzetnici i firme koje ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih ne prelazi 10, poslovni prihod 700.000 evra, a vrednost ukupne aktive 350.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

U mala pravna lica spadaju ona koja prelaze navedene granične vrednosti dva kriterijuma, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih je 50, poslovni prihod 8 miliona evra, a vrednost ukupne aktive 4 miliona evra.

Srednja pravna lica su ona koja prelaze vrednosti dva kriterijuma za mala preduzeća, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: zapošljavaju do 250 radnika, ostvaruju prihod do 40 miliona evra, a vrednost ukupne aktive je 20 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pitanje: Da li se mera odlaganja poreza na dohodak odnosi na zarade za mart koje ce biti isplaćene 15-og aprila?

ODGOVOR: Da, mera će se odnositi na isplate zarada koje se isplaćuju u aprilu, a koje se odnose najranije na zaradu za mart.

Pitanje: Da li i u privatnom sektoru jedan zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina ima pravo da ne radi, a da je istovremeno obaveza poslodavca da mu isplaćuje celu zaradu?

ODGOVOR: Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.

Međutim, kako navode u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodavca takav da je nemoguće organizovati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Pitanje: Imam proizvodnju za kojom je tražnja potpuno stala zbog čega sam morao da smanjim broj radnika. Da li imam pravo na državnu pomoć iz paketa najavljenih mera?

ODGOVOR: Prema najavama, napred predložene mere se neće primenjivati na subjekte koji su: (i) tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10% (na šta se, pretpostavljamo, neće primenjivati prestanak radnog odnosa onim zaposlenima, kojima je radni odnos, u toku vanrednog stanja, prestao istekom ugovora o radu na određeno vreme), (ii) privremeno prekinula poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, tj. pre 15. marta 2020. godine.

Pitanje: Da li su vozači kamiona iz inostranstva izuzeti od zabrane ulaska u Republiku Srbiju?

ODGOVOR: Na osnovu Odluke o proglašenju bolesti COVID -19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju, izuzimaju se od primene mere zabrane ulaska u Republiku Srbiju. U slučaju tranzita isti se ograničava na period ne duži od 12 časova, od momenta ulaska na teritoriju Republiku Srbije.

Pitanje: Da li postoji mogućnost odlaganja postupaka javnih nabavki zbog nemogućnosti dostave ponuda?

ODGOVOR: Uprava za javne nabavke je na svojoj internet stranici objavila obaveštenje u vezi sa sprovođenjem postupaka javnih nabavki u toku vanrednog stanja. Naime, ukoliko naručioci nisu u mogućnosti da u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019) nastave sa sprovođenjem pokrenutih postupaka javnih nabavki, ukazano je na mogućnost obustave postupka u skladu sa članom 109. stav 2.

Vanredno stanje se u smislu ove odredbe, može smatrati objektivnim i dokazivim razlogom za obustavu postupka javne nabavke, a koji se nije mogao predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućava da se započeti postupak okonča. Obustavljeni postupci mogu ponovo pokrenuti kada se steknu uslovi neophodni za sprovođenje postupka javne nabavke.

Peporuka Uprave za javne nabavke je da naručioci, dok traje vanredno stanje, ne pokreću nove postupke javnih nabavki, sve dok se ne steknu uslovi sa potpunu primenu odredaba Zakona.

Uprava za javne nabavke ukazuje da naručioci imaju mogućnost primene člana 131e, u vezi sa članom 7. stav 1. tačka 3) ZJN kojim su predviđene nabavke dobara, usluga i radova na koje se ne primenjuju odredbe ZJN.

Obaveštavamo vas da je Uprava za javne nabavke objavila novi telefonski broj za konsultacije u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama. Novi broj telefona je 011/20-20-918, a vreme konsultacija je od 9 do 15 časova.

Pitanje: Kada treba očekivati realizaciju najavljene pomoći iz državnog paketa mera?

ODGOVOR: Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, mogu da računaju na podršku države od sredine maja, kada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima.

Preduzetnici, paušalci, mikro, mala i srednja preduzeća moći će da računaju na pomoć države u visini tri minimalne zarade po radniku, dok će velike kompanije dobiti subvenciju u iznosu od 50 odsto "minimalca", za radnike koji su po zakonu sprečeni da rade zbog okolnosti.

Kako je zvanično najavljeno, sredstva će biti prebačena na poseban račun preduzeća, koja će zatim novac rasporediti zaposlenima, a privrednici mogu očekivati da im država polovinom maja uplati prvu trećinu sredstava. Zatim posle otprilike mesec dana sledi druga tranša, a onda i poslednja trećina.

Pitanje: Da li je preduzetnik u obavezi da i pored donete odluke o privremenom prekidu rada, štampa dnevne izveštaje na fiskalnoj kasi?

ODGOVOR: Prema informacijama objavljenim na internet stranici Poreske uprave, obaveštenja o privremenom prekidu rada i/ili radu od kuće obveznici mogu slati elektronskom poštom nadležnoj filijali Poreske uprave u kojoj je sedište poreskog obveznika i u periodu prekida rada nisu u obavezi da kreiraju dnevne izveštaje.

Pitanje: Imam fotokopirnicu i paušalac sam. Podneo sam zahtev u APR za zamrzavanje rada. Koje obaveze da očekujem kada je ponovo aktiviram?

ODGOVOR: U skladu sa najavom mera podrške, Vlada Republike Srbije će pomoći svim preduzetnicima, uključujući i one koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod i to tako što će Republika Srbija preuzeti na sebe obavezu isplate minimalne zarade u naredna tri meseca za sve preduzetnike, kao i za njihove zaposlene.

U tom kontekstu predlažemo da još jednom razmotrite da li je pokretanje postupka za zamrzavanje vašeg poslovanja najbolja solucija.

Pitanje: Imam proizvodnju i zbog smanjenog obima posla radnike sam morao da pošaljem kući. Otkaz neću da im dajem, jer računam na oporavak, ali me interesuje koje su moje obaveze po pitanju isplate zarada tokom krize?

ODGOVOR: Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv. "prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade. Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

S druge strane u slučaju da je rad prekinut zbog naredbe nadležnog državnog organa ili poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja, postoje druga pravila.

U tom slučaju, članom 117. Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom odnosno pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Pitanje: Kako se zabrana kretanja odnosi na rad privatne lekarske ordinacije koja obavlja patronažni rad, obilazak pacijenata (bolesnih, i teško pokretnih), van radnog vremena, na celoj teritoriji grada Beograda?

ODGOVOR: Naredbom o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji RS, koja je u primeni od 18.03.2020. godine, od navedene zabrane izuzeti su zdravstveni radnici sa licencom.

Pitanje: Kako je organizovan rad stočara/mlekara u periodu zabrane kretanja i otkup mleka u gradu i selima?

ODGOVOR: Nadležno ministarstvo za poljoprivredu kao i Privredna komora Srbije, objavili su na svojim internet stranicama informacije o odobrenju kretanja poljoprivrednika sa detaljnim uputstvom u vezi sa istim, kao i pratećim obrascima.

Pitanje: Imam lokal u tržnom centru koji je zbog aktuelne krize zatvoren. Da li tržni centar u takvim okolnostima ima pravni osnov da nam i dalje naplaćuje zakupninu?

ODGOVOR: Odnos između zakupca i zakupodavca regulisan je ugovorom o zakupu. U tom kontekstu, u skladu sa novonastalom situacijom, savetujemo vam da sa zakupodavcem razmotrite mogućnost aneksa ugovora kojim bi se uredila trenutna situacija u skladu sa realnim mogućnostima, budućim poslovnim planovima i što realnijom projekcijom poslovanja u narednom periodu.

Na taj način, unosite izvesnost u buduću dobru saradnju, jer se i sam zakupodavac nalazi u nepovoljnoj situaciji obzirom na čitav niz režijskih troškova i dažbina koje ima po osnovu vlasništva poslovnog prostora.

Pitanje: Priroda posla moje kompanije je takva da svi zaposleni mogu da rade od kuće. Da li oni sada imaju prava na sve i iste nadoknade koje sam im isplaćivao i kada su dolazili na posao?

ODGOVOR: Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

Rad od kuće nije "plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.

Izvor: Vebsajt Blic, 14.04.2020.
Izvor iz vesti, Naslov: Redakcija