PREVARE I PRETNJE NA INTERNETU: Rasprostranjeni napadi na privatne korisnike, poput preuzimanja kontrole nad nalozima na društvenim mrežama, ili preuzimanja/zaključavanja ličnih ili osetljivih podataka, čak i preuzimanja kontrole nad bankovnim računima, sve do napada na poslovne korisnike - zaključavanje i zahtev za otkup podataka firme, preuzimanje sajtova, zloupotreba infrastrukture
Različite su pretnje sa kojima se građani svakodnevno sreću koristeći internet. Neke od njih vezane su za direktne atake na nečiji život ili bezbednost, a druge na uzurpiranje i krađu naloga, upadanje u baze ličnih podataka ili na bankovne račune.
Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal tokom prošle godine podneto je za ugrožavanje sigurnosti 187 krivičnih prijava, a za proganjanje 110, u kojima su otkriveni počinioci. Broj zabeleženih slučaja kriminala još je veći, ali su izvršioci i dalje nepoznati. Najviše pretnji zabeleženo je preko "Fejsbuka", "Tvitera" i "Instagrama", ali tu su i blogovi, imejlovi, "Vajber", SMS...
U otkrivanju počinilaca angažovano je specijalizovano odeljenje MUP-a i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, uz učešće drugih državnih organa. Oni, međutim, reaguju samo kada su u pitanju pretnje nečijem životu, telu ili intimnosti. Kada je u pitanju krađa naloga na "Fejsbuku", "Instagramu" ili nekog drugog naloga na društvenim mrežama, u praksi su nemoćni, jer ove mreže i platforme nemaju sedište, niti poverenike za bezbednost podataka u našoj zemlji.
Osim toga, kradljivci su često registrovani u drugim zemljama. Mnoštvo takvih krađa zabeleženo je poslednjih meseci, a kradljivci najčešće na ukradenim profilima reklamiraju bitkoine ili preko njih "hakuju" druge.
Dijana Milutinović, saradnica za marketing i komunikacije u Registru nacionalnog internet domena Srbije, koji je obeležio petnaestogodišnjicu postojanja, kaže da su pretnje na internetu brojne, raznovrsne i stalno se pojavljuju nove.
- U njih spadaju napadi na privatne korisnike, poput preuzimanja kontrole nad nalozima na društvenim mrežama, ili preuzimanja/zaključavanja ličnih ili osetljivih podataka, čak i preuzimanja kontrole nad bankovnim računima, sve do napada na poslovne korisnike - zaključavanje i zahtev za otkup podataka firme, preuzimanje sajtova, zloupotreba infrastrukture - kaže Milutinović.
Jedna od metoda koju hakeri najčešće koriste su tzv. fišing mejlovi, odnosno poruke. Kako kaže, dovoljan je trenutak nepažnje korisnika da se "upeca" i napravi sebi ili firmi ogromnu štetu:
- Činjenica da pretnje postoje ne znači da treba da se odreknemo upotrebe interneta. Važno je naoružati se znanjem, informisati se dovoljno da prepoznamo sumnjive sadržaje, voditi računa o šiframa, redovno ih menjati, koristiti višefaktorsku autentifikaciju (višestruku proveru) za svaki servis kojim se služimo, ažurirati operativne sisteme uređaja redovno, koristiti antivirus programe, najsvežije verzije softvera... To su samo neki od načina koji podižu nivo zaštite.
Prema njenim rečima, firmama su na raspolaganju različite opcije za zaštitu infrastrukture. Recimo, ako imaju nacionalne domene (.rs ili.srb) mogu ih zaštititi, zaključati na tri načina, mogu ih DNSSEC digitalno potpisati (vrsta zaštite).
- Ovo je važno znati jer se preko nezaštićenih domena često napadaju firme, nažalost uspešno. Edukacija zaposlenih je od presudnog značaja, jer ljudi su ti koji kliknu baš taj pogrešan link - razjašnjava ona.
Na pitanje koji motiv imaju sajber kriminalci da "hakuju" privatne profile, odgovara:
- Jednostavan - pribavljanje materijalne koristi. Nekad motivi mogu biti i drugačiji, npr. zaraze uređaj koji postane deo neke bot-mreže i koji bez znanja korisnika napada druge uređaje. Oni svakako izvuku korist, dok korisnici interneta trpe štetu.
Organizovanjem Dana internet domena Srbije 2023, RNIDS je obeležio 15-godišnjicu početka registracije.rs domena. Resorno ministarstvo promoviše uvođenje širokopojasnog interneta u ruralne predele i škole u Srbiji i usklađuje zakonodavstvo sa standardima EU. Na skupu je bilo reči i o funkcionisanju firmi u uslovima intenzivne upotrebe visokih tehnologija.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija