ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Izmenama Zakona Srbija će pokušati da ograniči broj stranaca koji će moći da kupuju zemlju od 1. septembra 2017. godine

Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015) biće izmenjen kako bi se ograničila prodaja zemljišta strancima, te radi usklađivanje tog Zakona sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) do septembra 2017. godine, najavio je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović, a stručnjaci ukazuju da je veći izazov upravo taj, drugi deo posla.

"Izmenićemo Zakon i do 1. septembra ga napraviti tako da ga ne liberalizujemo u potpunosti, nego da fizička lica koja žele da budu vlasnici zemlje moraju imati prebivalište na teritoriji Srbije duži vremenski period", objasnio je ministar Nedimović i dodao da će isto tako biti urađeno i sa pravnim licima.

Srbija je dužna da do 1. septembra ove godine reši pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, a najava ministra poljoprivrede da država neće prodavati zemlju strancima i da neće biti potpune liberalizacije otvorila je pitanje primene potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Sporazum je, inače potpisan 2008. godine, a na snagu je stupio 2013. godine, čime se Srbija obavezala da će u naredne četiri godine postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa evropskim kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta.

Srbija će, prema rečima ministra, uvesti određena ograničenja u skladu sa evropskim tekovinama.

On ukazuje na činjenicu da su neke zemlje to uradile pre pristupanja, poput Slovenije, Slovačke i Mađarske, a da su neke druge zemlje imale tu obavezu tek nakon ulaska u EU.

Stručnjaci takođe smatraju da pred Srbijom nije lak posao, tim pre što su skeptični po pitanju mogućnosti da preuzimanja tuđih modela, upravo zbog činjenice da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan takav kakav je.

"Suština je da se ne može menjati ugovor bez svih učesnika koji su radili na postizanju dogovora, a to je EU. Pitanje je da li smo već zakasnili u pregovorima na tu temu, jer će svakako rokovi biti probijeni ove godine", kaže profesor Milan Kovačević.

Profesor Kovačević ističe da nije poznato ima li Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, neke nove ideje i da li je već bilo pokušaja da se sa EU pregovara o izmeni sporazuma.

Neke zemlje Evropske unije zadržale su moratorijum na prodaju zemljišta i posle ulaska u Uniju.

Hrvatska se izborila za to, pa zemlju neće prodavati do 2020. godine, što je sedam godina posle ulaska u EU. U Slovačkoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za četiri godine, a u Poljskoj je devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine, od ulaska u EU.

Jedan od najradikalnijih primera je Mađarska. Oni su Ustavom trajno zabranili stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište.

Slovenija je u svoja akta ugradila ograničenja za sticanje prava nad zemljištem.

Kupac u Slovačkoj, na primer, mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina.

Osnovno pitanje je ima li Srbija prostora za takva rešenja kakav je omogućen nekim drugim zemljama.

Kovačević kaže da postoji niz ideja koje bi se mogle implementirati u saradnji sa EU u nekakav izmenjeni sporazum, a jedan od modela je da se u sporazum ubaci pravo preče kupovine.

"Dakle, ako se prodaje određena njiva, da komšija ima prvi pravo da je otkupi, ukoliko, naravno, ima novca", objašnjava on.

On je, ipak, skeptičan, jer, ukazuje, izmena SSP podrazumeva da se sve zemlje članice izjasne o tome, sto nije realno očekivati.

U Članu 1. Zakona izričito je propisano da strano fizičko, odnosno pravno lice ne može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, ali ako stranac registruje firmu u našoj državi - može to da učini.

Nezvanične procene su da četiri domaće kompanije i njihovi vlasnici u rukama drže više od 100.000 hektara zemljišta, a strane kompanije oko 20.000 hektara njiva.

Najviše je privatizovano zemljište u Vojvodini. Od 1,6 miliona hektara obradivog zemljišta u toj našoj pokrajini u privatnoj svojini je čak 1,1 milion hektara.