ZAKON O RADU: Odredbe o duplim dnevnicama za rad tokom praznika ne odnose se na zaposlene koji imaju ugovore van radnog odnosa - o privremenim i povremenim poslovima, o delu ili autorski ugovor

Poslodavci i zaposleni znaju da se, prema zakonu, rad za praznike plaća najmanje u visini od 110 odsto ugovorene osnovne zarade. Međutim, kod mnogih je došlo do zabune i zapitali su se da li ovaj propis važi i za 8. januar za koji je Vlada Republike Srbije donela preporuku – na prethodnu inicijativu predsednika Republike Srbije – da bude neradni dan, zbog proslave pravoslavnog Božića 7. januara.

U zvaničnim propisima stoji da zaposleni ima pravo da odsustvuje na dan praznika za koji je zakonom određeno da se ne radi i za to vreme ostvaruje pravo na naknadu zarade, odnosno – ako radi na dan praznika ostvaruje pravo na uvećanu zaradu za onoliko dana koliko je zakonom propisano da se taj praznik praznuje.

“Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu u nekoliko slučajeva, a jedan od njih svakako jeste i rad za vreme praznika. Stoga, ukoliko radite na dan praznika koji je neradan dan ostvarujete pravo na novčanu nadoknadu od minimum 110 odsto osnovice. Ipak, postoji jedna začkoljica – za poslodavce ne postoji zakonska kazna ako to ne urade”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o duplim dnevnicama se ne odnose na radnike koji imaju ugovore van radnog odnosa, kao što su ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor.

Kada je reč o konkretnom danu – 8. januaru, Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da preporuka kao takva nije obavezujuća. Tako poslodavac nije u obavezi da je prihvati, ni u delu koji se odnosi na to da se 8. januar proglasi za neradan dan, niti u delu koji se odnosi na preporuku da se onima koji na taj dan rade isplate dnevnice kao za rad u vreme državnih praznika.

“Prosto rečeno, poslodavcu je data ta mogućnost, a na njemu je odluka da li će prihvatiti preporuku ili ne”, navodi Jevtović.

Advokat Dragana Vidaković takođe ističe da su neradni dani, odnosno državni i verski praznici koji su (jedino) neradni dani u Republici Srbiji, uređeni decidno i taksativno Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011).

“Moram da naglasim da Vlada nije ta koja određuje, a još manje menja, zakonska pravila. Ustav jasno definiše hijerarhiju propisa koji uređuju pravni sistem naše zemlje. Ustavom je samo Narodnoj skupštini kao zakonodavnom organu povereno donošenje zakona. Vladi kao izvršnom organu povereno je izvršenje zakona kroz donošenje podzakonskih akata koji se zovu uredbe, kao i donošenje drugih akata kao što su odluke, rešenja i zaključci”, naglašava ona.

Ona dalje navodi da nimalo ne čudi što nas sve buni šta uopšte znači “preporuka” kada svi znamo da je zakonom tačno uređeno koji su neradni dani, a koji to nisu.

“Kada se radi o delu preporuke da se zaposlenima koji su radili na dan 8. januar 2024. godine isplati uvećana zarada koja se isplaćuje za rad praznicima, vodivši se preporukom sistem bi bio sledeći – poslodavci koji su ovaj dan “proglasili” za neradni morali bi zaposlenima koji su tog dana ipak radili da isplate uvećanu zaradu u iznosu od 110 odsto osnovice. Međutim, ukoliko su poslodavci ostali pri tome (odnosno pri zakonu) da je 8. januar redovni radni dan, zaposlenima koji su radili tog dana isplaćuju redovnu zaradu”, pojašnjava Vidaković.

Da bi ova preporuka postala i obaveza za poslodavce, neophodna je izmena Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, a izmena bilo kog zakona zahteva da Vlada Srbije prethodno usvoji Predlog izmena zakona, koji će potom biti usvojen u skupštinskoj proceduri.

Treba napomenuti i da se praznici koji su neradni dani, prema zakonu, ne računaju u dane godišnjeg odmora. To znači da poslodavac mora da omogući zaposlenom da iskoristi godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 (radnih) dana godišnje, bez obzira na to da li je radio tokom praznika ili ne.

U dogovoru sa poslodavcem postoji i mogućnost da zaposleni koji radi na dan praznika (koji se prema zakonu obeležava neradno) bude slobodan nekog drugog neprazničnog dana. U tom slučaju – nema uvećane dnevnice.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 10.01.2024.
Naslov: Redakcija