PRAVILNIK O OGRANIČENJIMA I ZABRANAMA PROIZVODNJE, STAVLJANJA U PROMET I KORIŠĆENJA HEMIKALIJA: Posle 30. juna 2020. godine zabranjeno je stavljanje u promet termičkog papira koji sadrži 0,02 odsto (m/m) ili više Bisfenola A

S početkom ove godine u EU je stupila na snagu zabrana korišćenja hemikalije bisfenol A u termalnom papiru, a u Srbiji će ova zabrana početi da se primenjuje za šest meseci, odnosno od jula, kažu nadležni.

Inače, ova hemikalija identifikovana je kao supstanca koja "izaziva visoku zabrinutost" (Substances of Very High Concern - SVHC), a najviše su joj izloženi zaposleni u prodavnicama, koji su tokom celog radnog vremena u kontaktu sa fiskalnim računima, u kojima je ona najviše prisutna.

Programski koordinator organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije ALHem Jasminka Ranđelović kaže da je bisfenol A jedna od globalno najkomercijalnijih hemikalija koja se koristi u proizvodnji termalnih papira kao razvijač boje.

Osim u fiskalnim računima ima je i u ostalim vrstama termalnog papira, poput slipova sa bankomata ili drugim potvrdama o plaćanju, zatim papirićima sa brojevima u bankama i poštama za čekanje u redu, fiskalnim rolnama u veleprodaji...

ALHem je 2017. godine sproveo istraživanje o tome koliko je ta supstanca prisutna u termalnom papiru, papirnoj i plastičnoj ambalaži za hranu, a imali su 33 uzorka termalnog papira ili klasične papirne ambalaže.

Istraživanje je pokazalo da je koncentracija bisfenola A u fiskalnim računima bila i do 40 puta veća od dozvoljene i kretala se od 0,62 do 0,91 odsto, a dozvoljeno je da on bude prisutan u procentu od 0,02.

Samo u jednom uzorku, odnosno fiskalnom računu nije bilo supstance, a reč je o trgovinskom lancu iz Švedske na kome je takođe i naznačeno da ne sadrži bisfenol A, kaže Ranđelović.

Ona navodi i da su nakon istraživanja uputili apel državnim institucijama i privatnom sektoru, maloprodajnim lancima da da zamene fiskalne račune koji sadrže štetnu materiju drugim koji je ne sadrže.

Ranđelović ističe da su državni organi ipak reagovali brzo i da je, nakon što su objavljeni rezultati istraživanja, doneta odluka o zabrani, kao i u EU.

Ona navodi da do sada nemaju saznanja da je u međuvremenu, pre stupanja na snagu zabrane neko od trgovinskih lanaca odlučio da reaguje i izbaci bisfenol A iz termalnih papira pre stupanja na na snagu ove odluke.

Ističe i da su naši propisi, pre svega Zakon o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015) harmonizovani sa propisima EU te će zabrana koja stupila na snagu u EU od 2. januara 2020. nama omogućiti takozvani prelazni period od šest meseci da bi se proizvođači i distributeri prilagodili, odnosno počeli da koriste termalne papire na tržištu koje ne sadrže ovu hemikaliju.

Ranđelović napominje da je dokazano da je materija toksična i izaziva različite zdravstvene probleme, a preko kontakta sa kožom može dospeti u organizam i uticati na smetnje u razvoju ploda i poremetiti rad hormonskog sistema, uticati na metabličke procese, takođe dovesti i o respiratornih problema, kao i problema sa kožom.

"To je jedna od najkomercijalnijih hemikalija u svetu i ona se proizvodi u jako velikim količinama, milionima tona i koristi se za proizvodnju polikarbonantne plastike, odnosno dodaje se kao aditiv da bi postala tvrda", objašnjava Ranđelović.

Kaže da se nalazi u premazima konzervi, da se koristi za proizvodnju plastičnih flaša za višekratnu upotrebu (sportskim), ima je i u okvirima naočara, u sportskim rekvizitima, naročito reketima...

Ipak zabrana podrazumeva samo njeno isključivanje iz termalnih papira, odnosno da je u njima ne sme biti više od 0,02 procenata.

Ranije je zabranjeno njeno stavljanje u promet u posudama za ishranu beba.

Alternativa za bezbednije hemikalije pokrenula je krajem prošle godine aplikaciju Scan4Chem, uz pomoć koje se može saznati da li roba koju kupuju sadrži takozvane supstance koje izazivaju zabrinutost.

Ova aplikacija omogućava korisniku da skenirajući bar-kod proizvoda pošalje zahtev kompaniji koja je proizvođač, a zakonska obaveza kompanije je da odgovori na taj zahtev, kaže Ranđelović.

Aplikacija je osmišljena tako da se njom mogu skenirati predmeti, posude, igračke, odeće, obuća, a najrizičniji su plastični proizvodi napravljeni od polivinil-hlorida, poznatijeg kao PVC.

Ranđelović kaže da su se što se tiče bezbednosti igračaka stvari promenile na bolje jer je donet Pravilnik koji je usaglašen sa propisima EU i da su sada bolje definisane deklaracije.

"ALHem je ranije testirao igračke u poznatim radnjama i nalazili smo igračke koje su sadržale nedozvoljenu količicnu ftalata. Zahtevali smo vanredni nadzor inspekcije i one su povučene sa tržišta", rekla je ona.

Kako kaže, ftalata najčešće ima u lutkama, mekanim loptama, igračkama za kupanje dece....

U Ministarstvu životne sredine kažu da je Pravilnikom o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija ("Sl. glasnik RS", br. 90/2013, 25/2015, 2/2016, 44/2017 i 36/2018) definisana zabrana stavljanja u promet termičkog papira, posle 30. juna 2020. godine, koji sadrži 0,02 odsto (m/m) ili više Bisfenola A.

Na osnovu Zakona o hemikalijama definisano je da sanitarni inspektor obavlja inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu.

Zakonom o predmetima opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), između ostalog precizirano da se pod tim predmetima podrazumevaju materijali i predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom, odnosno sluzokožom.

Kontrola zabrane u vezi sa termičkim papirom u skladu sa Zakonom o hemikalijama i Zakonom o predmetima opšte upotrebe je u nadležnosti sanitarne inspekcije, kažu u resornom ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Novosti, 11.01.2020.
Naslov: Redakcija