Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PROBLEM BLOKADE SUDSKIH RAČUNA: Primarni razlog blokade računa leži u naknadama sudskih troškova, koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese


U prethodne tri godine račun Prvog osnovnog suda u Beogradu bio je u blokadi ukupno 1.091 dan, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Drugim rečima, račun najvećeg suda u zemlji od početka 2016. godine nije bio u blokadi svega – četiri dana. Situacija nije mnogo bolja ni u većini drugih sudova, pa je tako račun Višeg suda u Beogradu u istom periodu bio blokiran 1.062 dana, Višeg suda u Kragujevcu 1.006 dana, Osnovnog suda u Novom Sadu 1.057 dana, Drugog osnovnog suda u Beogradu 982 dana…

Primarni razlog za blokadu računa velikog broja sudova u zemlji, prema rečima Renate Pavešković, predsednice Osnovnog suda u Velikoj Plani, leži u naknadama sudskih troškova koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Kako navodi, sud u Velikoj Plani nema tih problema, pošto se radi o malom sudu.

Međutim, kada se desi da nam račun zapadne u blokadu, mi se obratimo Ministarstvu pravde koje najčešće ima sredstva da nam prosledi i odblokira račun. Niz je razloga zbog kojih sudu može da bude blokiran račun. Negde se sudovima ne prosledi dovoljno novca, negde rukovodstvo suda ne reaguje dovoljno hitro i zatraži novac – ističe Pavešković.

Širok je spektar troškova koji mogu da opterete budžete sudova. Pored već spomenutih sudskih troškova, sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese… Međutim, kako kaže predsednica suda u Velikoj Plani, jedan od problema je i što sudovi ne uspevaju da naplate dugovanja.

Upitana o eventualnim koracima koji bi smanjili blokadu računa sudova, Renata Pavešković navodi da bi moralo da se krene od kvalitetnijeg planiranja budžeta sudova.

Naravno, nemoguće je ustanoviti unapred koliko će koji sud imati oslobađajućih presuda, ali ipak treba nekakva analiza troškova da se uradi kako bi se makar orijentaciono prilagodili troškovi sa budžetskim sredstvima – kaže Pavešković. Takođe, dodaje ona, trebalo bi više pažnje posvetiti menadžmentu u sudovima, oblasti koja je, kako kaže, danas potpuno zapostavljena.

To što su računi sudova blokirani, ne znači i da sudije ne dobijaju plate. Kako kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, sudovi, kao i mnogi drugi organi, imaju duple račune.

Računi sa kojih se isplaćuju plate nisu podložni blokadi. Međutim, činjenica jeste da su sudovi u blokadi zbog neosnovanih pritvora, probijanja razumnog roka u postupku, kao i oslobađajućih presuda usled manjkavih optužnica. Država bi trebalo da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosudnih organa i morala bi da obezbedi samostalan pravosudni budžet, jer bi tek tada pravosuđe bilo nezavisno. Između ostalog, pravosuđe sudi i državi – navodi Slađanka Milošević.

Prema njenim rečima, postoji međusobna uzajamnost između sudija i tužilaca, s jedne, i države, s druge strane.

U Zakonu o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017) i Zakonu o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), propisano je da Republika Srbija odgovara za štetu koju sudija ili tužilac prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom – kaže predsednica Sindikata pravosuđa.

Iako sudije dobijaju plate, blokadu računa sudova i te kako osećaju drugi učesnici u pravosuđu. Kako kaže Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, advokati čekaju jako dug vremenski period da bi naplatili sudske troškove.

Iz sopstvenog iskustva i iskustva kolega sa kojima sam razgovarao, čeka se više od godinu dana da bi se naplatili od sudova. Neki pokreću izvršne sporove, neki drugi prosto čekaju, ali u svakom slučaju radi se o neprimereno dugačkom vremenskom periodu – kaže Gostiljac.

Problem sa blokadom računa sudova nastao je posle 2014. godine nakon izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje). Do tih izmena, sudski troškovi su se naplaćivali iz republičkog budžeta.

Dani blokade:

  • Viši sud u Beogradu 1.062 dana
  • Viši sud u Kragujevcu 1.006 dana
  • Viši sud u Novom Sadu 816 dana
  • Viši sud u Novom Pazaru 712 dana
  • Viši sud u Kraljevu 612 dana
  • Viši sud u Nišu 513 dana
  • Prvi osnovni sud u Beogradu 1.091 dana
  • Treći osnovni sud u Beograd 976 dana
  • Osnovi sud u Novom Sadu 1.057 dana
  • Drugi osnovi sud u Beogradu 982 dana
Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 10.01.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija