PROBLEM BLOKADE SUDSKIH RAČUNA: Primarni razlog blokade računa leži u naknadama sudskih troškova, koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese
U prethodne tri godine račun Prvog osnovnog suda u Beogradu bio je u blokadi ukupno 1.091 dan, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Drugim rečima, račun najvećeg suda u zemlji od početka 2016. godine nije bio u blokadi svega – četiri dana. Situacija nije mnogo bolja ni u većini drugih sudova, pa je tako račun Višeg suda u Beogradu u istom periodu bio blokiran 1.062 dana, Višeg suda u Kragujevcu 1.006 dana, Osnovnog suda u Novom Sadu 1.057 dana, Drugog osnovnog suda u Beogradu 982 dana…
Primarni razlog za blokadu računa velikog broja sudova u zemlji, prema rečima Renate Pavešković, predsednice Osnovnog suda u Velikoj Plani, leži u naknadama sudskih troškova koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Kako navodi, sud u Velikoj Plani nema tih problema, pošto se radi o malom sudu.
– Međutim, kada se desi da nam račun zapadne u blokadu, mi se obratimo Ministarstvu pravde koje najčešće ima sredstva da nam prosledi i odblokira račun. Niz je razloga zbog kojih sudu može da bude blokiran račun. Negde se sudovima ne prosledi dovoljno novca, negde rukovodstvo suda ne reaguje dovoljno hitro i zatraži novac – ističe Pavešković.
Širok je spektar troškova koji mogu da opterete budžete sudova. Pored već spomenutih sudskih troškova, sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese… Međutim, kako kaže predsednica suda u Velikoj Plani, jedan od problema je i što sudovi ne uspevaju da naplate dugovanja.
Upitana o eventualnim koracima koji bi smanjili blokadu računa sudova, Renata Pavešković navodi da bi moralo da se krene od kvalitetnijeg planiranja budžeta sudova.
– Naravno, nemoguće je ustanoviti unapred koliko će koji sud imati oslobađajućih presuda, ali ipak treba nekakva analiza troškova da se uradi kako bi se makar orijentaciono prilagodili troškovi sa budžetskim sredstvima – kaže Pavešković. Takođe, dodaje ona, trebalo bi više pažnje posvetiti menadžmentu u sudovima, oblasti koja je, kako kaže, danas potpuno zapostavljena.
To što su računi sudova blokirani, ne znači i da sudije ne dobijaju plate. Kako kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, sudovi, kao i mnogi drugi organi, imaju duple račune.
– Računi sa kojih se isplaćuju plate nisu podložni blokadi. Međutim, činjenica jeste da su sudovi u blokadi zbog neosnovanih pritvora, probijanja razumnog roka u postupku, kao i oslobađajućih presuda usled manjkavih optužnica. Država bi trebalo da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosudnih organa i morala bi da obezbedi samostalan pravosudni budžet, jer bi tek tada pravosuđe bilo nezavisno. Između ostalog, pravosuđe sudi i državi – navodi Slađanka Milošević.
Prema njenim rečima, postoji međusobna uzajamnost između sudija i tužilaca, s jedne, i države, s druge strane.
– U Zakonu o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017) i Zakonu o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), propisano je da Republika Srbija odgovara za štetu koju sudija ili tužilac prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom – kaže predsednica Sindikata pravosuđa.
Iako sudije dobijaju plate, blokadu računa sudova i te kako osećaju drugi učesnici u pravosuđu. Kako kaže Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, advokati čekaju jako dug vremenski period da bi naplatili sudske troškove.
– Iz sopstvenog iskustva i iskustva kolega sa kojima sam razgovarao, čeka se više od godinu dana da bi se naplatili od sudova. Neki pokreću izvršne sporove, neki drugi prosto čekaju, ali u svakom slučaju radi se o neprimereno dugačkom vremenskom periodu – kaže Gostiljac.
Problem sa blokadom računa sudova nastao je posle 2014. godine nakon izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje). Do tih izmena, sudski troškovi su se naplaćivali iz republičkog budžeta.
Dani blokade:
- Viši sud u Beogradu 1.062 dana
- Viši sud u Kragujevcu 1.006 dana
- Viši sud u Novom Sadu 816 dana
- Viši sud u Novom Pazaru 712 dana
- Viši sud u Kraljevu 612 dana
- Viši sud u Nišu 513 dana
- Prvi osnovni sud u Beogradu 1.091 dana
- Treći osnovni sud u Beograd 976 dana
- Osnovi sud u Novom Sadu 1.057 dana
- Drugi osnovi sud u Beogradu 982 dana
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija