BENEFICIRANI RADNI STAŽ: Državna revizorska institucija utvrdila da je 65.000 zaposlenih u državnim organima dobilo privilegije na osnovu nejasno definisanih kriterijuma

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da od oko 110.000 radnika koji imaju beneficirani staž u Srbiji, čak 65.000 njih je zaposleno u državnim organima i dobili su tu privilegiju na osnovu nejasno definisanih kriterijuma.

Samo zbog toga što su zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Poreskoj upravi, zavodima..., a rade kao administrativni, tehnički radnici, šalterski radnici, PR-ovi, komercijalisti... oni ostvaruju pravo na staž kao i njihove kolege - policajci, pripadnici specijalnih jedinica, vojnici, čuvari u zatvorima, rudari...

Posledica ovakve primene prava na beneficirani radni staž, po kome su se među povlašćenim našli i frizeri, moleri, muzičari... je, kaže vrhovni državni revizor Svetlana Toma Anokić, da država ukupno za beneficije godišnje daje oko četiri milijarde dinara, od čega je 59 odsto tog novca "pod znakom pitanja".

- Očekivali smo da državni organi učine mnogo više, međutim, nisu se potrudili i onda smo odlučili da krenemo u reviziju - napominje Anokić.

U DRI opominju da broj onih koji dobijaju beneficirani radni staž iz godine u godinu raste te da je u proseku svake godine, 1.000 zaposlenih više imalo pravo na beneficirani radni staž.

- U okviru MUP-a, imate ljude koji rade zaista opasne poslove, kao što su vatrogasci, ronioci, piloti, međutim, primenama pravilnika menjao se sistem pa su u nekom trenutku odlučili u MUP-u da ljudi koji rade na administrativno-tehničkim poslovima, knjigovodstvenim, kadrovskim, na održavanju vozila vremenom dobiju beneficirani radni staž - objašnjava Anokić.

Zato su, kažu, krenuli u kontrolu i "intervjuisanje" zaposlenih po državnim institucijama kako bi utvrdili kako se i kome tačno dele beneficije.

Zbog utvrđenih nepravilnosti, kaže Toma Anokić, DRI je dala rok državnim organima od 90 dana da izrade jasnu metodologiju po kojoj njihovi zaposleni ostvaruju pravo na "dopunski staž".

Preporuke državnih revizora i zaključci iz izveštaja upućene su na adrese ministarstava odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, pravde, BIA, Poreskoj upravi, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi sa Ministarstvom za rad, koje je nadležno za ova pitanja, utvrdili način i postupak dodeljivanja "dodatnog staža".

Držani revizor navodi da, na primer, u Poreskoj upravi, beneficirani radni staž ima 144 ljudi, a većina ima uvećanje koliko i operativci Bezbednosno informativne agencija - 12 meseci staža, računa im se kao 16 meseci osiguranja.

- Svi oni koji sede u kancelarijama nema potrebe da imaju beneficirani radni staž - ističe Anokić.

Jedan od primera neusklađene metodologije po kojoj se određuje ko ima pravo, a ko ne na ovu povlasticu je i u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zatvorima, gde pored onih koji opravdano imaju beneficirani staž, poput stražara, čuvara, ovu pogodnost za raniju penziju dobijaju i farbari, električari, psiholozi, doktori, frizeri, kuvari...

U Ministarstvu odbrane, kaže Toma Anokić, pravdali su beneficije administrativnih radnika, šefova kabineta, ljudi iz protokola, time da su oni ipak profesionalna vojna lica izložena rizicima.

Međutim, prema njenim rečima, nije jasno dokazana težina njihovog rada kao i ni, recimo, članova vojnog orkestra.

Zaposleni u BIA i MUP na "sedećim" poslovima, kaže Toma Anokić, rekli su u razgovoru sa revizorima da su pod svakodnevnim "stresom", kada sarađuju sa funkcionerima te i da rade sa poverljivim informacijama.

Ali, ni oni, kaže državna revizorka, nisu mogli da dokažu da rade težak posao ni po jednom kriterijumu o dodeli beneficiranog radnog staža.

Izvor: Vebsajt Blic, 11.01.2018.
Naslov: Redakcija