Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Radi sprečavanja zloupotrebe bolovanja Institut za medicinu rada predlaže da se licima koja dobiju psihijatrijsku F dijagnozu onemogući nošenje oružja i upravljanje motornim vozilom, dok se ne završi proces lečenja


Građani koji boluju od depresije ubuduće bi mogli da ostanu bez dozvola za nošenje oružja, ali i vozačkih dozvola sve dok im traje lečenje.

To je predlog Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Krajović" kako bi se smanjio broj zloupotreba bolovanja, jer su došli do zaključka da se kao lažne dijagnoze u doznakama najčešće upisuju depresija i stres. Aleksandar Milovanović, direktora Instituta, predložio je oduzimanje dozvola osobama koje dobiju psihijatrijsku F dijagnozu, a u koju spada i depresija, i odu na bolovanje. Rezultati kontrole koje je uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Ministarstvo zdravlja pokazali su da je oko 11 odsto radnika prošle godine bilo na bolovanju iz neopravdanih razloga.

Zbog njih bi po ovom predlogu bilo kažnjeno i skoro pola miliona građana Srbije, koliko ih, prema zvaničnim statistikama, pati od raznih mentalnih bolesti, a uz to već trpe dovoljnu stigmatizaciju. Klinički psiholog Milan Kostić smatra da ovo nije dobar način za sprečavanje zloupotrebe bolovanja, kao da je i najvažnije razgraničiti šta se podrazumeva pod dijagnozom depresija, koja po njemu samo formalno može da pripada grupi psihijatrijskih F oboljenja.

Ta dijagnoza je vrlo široka, može da znači depresivno raspoloženje, koje smo svi bar nekad imali, ali i depresivnu psihozu. U praksi, najčešće su to zapravo depresivne reakcije ljudi na neku stresnu situaciju, smrt bližnjeg ili gubitak posla, i one su prolazne i uglavnom ne traju duže od dve nedelje. Depresivno reagovanje nije duševna bolest i svaka vrsta sankcija prema takvim ljudima nije u redu. Ima i depresivnih psihoza gde osoba ima halucinacije i nije sposobna da recimo vozi, ali to niko nije razgraničio. Svakako, ti predlozi zabrinjavaju, na takav način ne bi trebalo da se postupa.

Prema sadašnjem Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), pacijent je dužan da u roku od tri dana poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, na kojoj ne mora da stoji dijagnoza, jer su podaci o bolesti posebno osetljivi podaci o ličnosti. Ako lečenje traje duže od 30 dana, pacijent ide pred lekarsku komisiju RFZO, gde se uzimaju i mišljenja lekara specijalista.

Dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže da se depresija, kao ni ostale psihičke dijagnoze, "ni izbliza ne zloupotrebljava kao neke druge simptomatske dijagnoze koje uopšteno opisuju, recimo, bolna, febrilna stanja".

 - Vozačka dozvola i dozvola za nošenje oružja se dobijaju nakon zakonom propisanih i obaveznih sistematskih pregleda koji se obavljaju u nadležnim službama pri domovima zdravlja. U skladu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013), zabranjena je diskriminacija osoba koje imaju problem sa mentalnim zdravljem. Eventualna ograničenja su regulisana i drugim zakonima.

Slovo F u lekarskoj praksi označava skup dijagnoza koje opisuju devijaciju duha i svesti. Nakon slova F sledi kombinacija brojeva koja detaljno govori o kojoj je tačno dijagnozi reč.

U F dijagnozu spadaju i:

  • Alchajmerova i Parkinsonova bolest
  • šizofrenija
  • manije, fobije i hipohondrije
  • stres
  • problemi vezani za konzumiranje alkohola i nikotina, kokaina, ali i kofeina
  • poremećaji hranjenja, bulimija i anoreksija
  • noćne more, strahovi, mesečarenje
  • nedostatak seksualne želje, disfunkcija orgazma, prevremena ejakulacija
  • transseksualizam, fetišizam, voajerstvo

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kažu da smanjenje neopravdanih privremenih sprečenosti za rad podrazumeva povećanu odgovornost izabranog lekara i prvostepene lekarske komisije.

 - Da li će pacijent kome je dijagnostifikovana depresija ili drugo oboljenje biti lečen u ambulantno-polikliničkim uslovima ili u dnevnoj bolnici ili u stacionarnim uslovima, odlučuje lekar specijalista koji leči konkretnu osobu. Ne moraju svi pacijenti kojima je dijagnostikovana na primer depresija da se leče u dnevnoj bolnici. Bitno je napomenuti da se lečenje u dnevnoj bolnici ne sprovodi samo za lečenje depresije, odnosno duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, već se to sprovodi, recimo, i za fizikalnu terapiju.

Izvor: Vebsajt Kurir, Jelena Pronić, 10.01.2018.
Naslov: Redakcija