ZAKONI O PRIVATIZACIJI I O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Savet za borbu protiv korupcije upozorava da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu bez naknade uzrokovalo nesagledivu štetu
Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 27.12.2017. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Izveštaj je dostavljen i Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Republičkom javnom tužilaštvu.
Nepoštovanje Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016 - autentično tumačenje) i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009, 112/2015 i 80/2017) ima za posledicu da desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta iz javne svojine promeni status svojine u privatnu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Kupac društvenog kapitala je izmirio obaveze za imovinu koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine. Pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu bez naknade uzrokovalo je nesagledivu štetu čije tačne razmere Savet nije mogao da utvrdi, imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije.
Prikrivanje pravih podataka o površini i statusu svojine na zemljištu nakon privatizacije i proglašavanjem takvog podatka poslovnom tajnom, jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes.
Pored primera privatizacije koji su navedeni u Izveštaju, Savetu su se obraćali i brojni zaposleni drugih poljoprivrednih preduzeća, ukazujući da je postupak privatizacije pratilo niz nezakonitosti, pre svega da je privatizovano zadružno zemljište, koje nije moglo biti predmet privatizacije. Tim povodom brojnu dokumentaciju Savetu su dostavila poljoprivredna društva: Ratkovo, Feketić, Zmajevo, Jedinstvo Nova Gajdobra, Graničar Gakovo, Zobnatica i dr.
Opredeljenje države da ulaže u novoformirane zadruge, bez jasnih pravila i procedura, a da problemi iz prošlosti sa starim zadrugama nisu rešeni, ne uliva poverenje da se tom projektu prilazi iz najozbiljnijih namera, već da je i u ovaj segment uključena politika.
Republika Srbija treba da podstiče razvoj poljoprivrede jer je to strateški interes, međutim preduslov za to je da se u prioritetu uredi katastar nepokretnosti, odnosno imovinsko pravni odnosi.
Poklanjanje najboljeg državnog i društvenog poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, čija se vrednost meri milijardama evra, ima nesagledivu štetu, koja se ogleda u tome da ta sredstva nisu došla u budžet Republike Srbije i da država gubi prihod po osnovu izdavanja u zakup zemljišta koje je na nezakonit način prisvojeno.
Izvor: Vebsajt Saveta za borbu protiv korupcije, 10.01.2018.Naslov: Redakcija