Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Više od polovine zgrada u Beogradu nema svog upravnika, a nijedna od njih nije dobila ni prinudnu upravu. Prema objašnjenjima zaposlenih u opštinama, postupanje koče nadređene službe, jer još nema gradske odluke koja će im dati potrebna ovlašćenja


Više od polovine zgrada u prestonici mesec dana posle isteka roka i dalje nema svog upravnika, a nijedna od njih nije dobila ni - prinudnu upravu!

U glavnom gradu trenutno je u stambene zajednice registrovano 6.048 višespratnica, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Uprkos tome što nema podataka o egzaktnom broju zgrada na celokupnoj teritoriji prestonice, izvesno je da on premašuje 15.000. To znači da je više od polovine ovakvih jedinica i dalje neregistrovano i bez upravnika, bilo biranog bilo prinudnog.

U ispunjavanju navedene dužnosti trenutno prednjače Novobeograđani, te statistika kaže da njihova opština beleži preko 1.200 registrovanih stambenih zajednica. Poređenja radi, taj broj premašuje onaj u Novom Sadu, te u celoj "srpskoj Atini" ima 1.162 upravnika.

Iako su rezultati daleko od zadovoljavajućih, u RGZ ističu da građani sve ozbiljnije shvataju svoju obavezu.

- Broj zahteva za registraciju koji mogu da podnesu upravnik ili ovlašćeno lice je u porastu - navode iz RGZ.

Izjavu potkrepljuju i njihovi izveštaji, te ako se sada izneti podaci uporede sa onima od pre mesec dana, razlika je očigledna. Početkom decembra, naime, zakonsku obavezu ispunilo je 2.699 stambenih zajednica u Beogradu, te je jasno da je sada taj broj više nego udvostručen.

S druge strane, manje savesni građani koji nisu uspeli da odaberu čoveka koji će upravljati pod njihovim krovom očekivali su da će nadležna opština to u kratkom roku uraditi umesto njih. Međutim, propisane mere dodeljivanja prinudnih upravnika od opštinskih vlasti su izostale.

"Naša opština nije donela nijedno rešenje o imenovanju prinudnog profesionalnog upravnika", komentar je koji se dobija od većine opština. Podsetimo, u pitanju je procedura predviđena Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016), ali prema objašnjenjima zaposlenih u opštinama, postupanje koče nadređene službe.

Tako iz GO Stari grad tvrde da čekaju na gradsku odluku koja će im dati potrebna ovlašćenja.

- Zakonski, ovim pitanjem trebalo bi da se bave jedinice lokalne samouprave, ali u našem slučaju to je grad Beograd. Stoga je potrebno da gradske vlasti uslovno rečeno spuste nadležnosti na opštinski nivo i da se njihovom odlukom utvrdi procedura koja će važiti za sve opštine prestonice - kažu iz Starog grada.

Oni dodaju da su prvi zahtevi građana za dodeljivanje prinudnih upravnika već stigli na njihovu adresu.

- Za sada imamo šest takvih zahteva, što nije veliki broj. Stari grad i inače ima manji broj zgrada, oko 1.800, a 500 njih je već registrovano, te smo zadovoljni tim procentom - zaključuju u toj opštini.

U GO Zvezdara poručuju da odgovor treba potražiti u višim nadležnim organima.

- Zahteva za prinudnog upravnika ima i kod nas, ali nažalost opština ne može da deluje dok ne dobije uputstva od resornog ministarstva. Kada će do toga doći, još uvek ne znamo - kažu u ovoj gradskoj opštini.

Status kvo je i na Savskom vencu.

- Svih sedam zahteva građana za uvođenje prinudne uprave koje smo dobili prosleđeni su komunalnoj inspekciji. Ona će u skladu sa nadležnostima sprovoditi inspekcijski postupak, a na kraju, ako bude potrebno, dostaviće nadležnom odeljenju opštine odnosno grada prijavu po kojoj se donosi rešenje o imenovanju profesionalnog upravnika - ukazali su u ovoj opštini.

Da situacija na republičkom nivou nije ništa bolja govori i podatak da u celoj Srbiji u ovom trenutku postoji tek 12.465 registrovanih zajednica, dok ih čak u tridesetak mesta još uopšte nema.

Obodne opštine, poput Mladenovca, Grocke, Sopota ili Barajeva, ne prelaze čak ni 100 registracija stambenih zgrada, dok ih Surčin, na primer, ima svega tri.

Izvor: Vebsajt Blic, Ana Ristović, 12.01.2018.
Naslov: Redakcija