PRAVILNIK O KVALITETU ŽITA, MLINSKIH I PEKARSKIH PROIZVODA I TESTENINA: Pravilnik je u primeni od 1. januara 2018. godine, a predviđa da se samo visokokvalitetno zrno pšenice može koristiti za ljudsku ishranu

Novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina ("Sl. glasnik RS", br. 68/2016) koji predviđa da se samo visokokvalitetno zrno te žitarice može koristiti za ljudsku ishranu trebalo bi da unapredi kvalitet proizvedenog hleba. Ovaj Pravilnik je u primeni od 1. januara 2018. godine. Pšenica za ljudsku upotrebu biće skuplja.

Srbija je nekada bila prepoznatljiva kao proizvođač dobre pšenice, a sada se u njoj jede hleb lošeg kvaliteta jer se na srpskom tržištu do sada nije pravila selekcija šta može od roda da se koristi za proizvodnju brašna, a šta za ostalu upotrebu. Stručnjaci su čak upozoravali da velika potrošnja ove namirnice može ozbiljno da ugrozi zdravlje nacije.

Reći u Srbiji, zemlji tradicionalno dobre pšenice, da hleb nije najboljeg kvaliteta nekada bi se smatralo jeresom. Ali da je to danas realnost, pokazuju mnoga istraživanja stručnjaka, ali i žalbe potrošača koji su nezadovoljni kvalitetom. Razlog za tako loše ocene leži u činjenici da država nije do sada razvrstavala pšenicu po kvalitetnim grupama.

Drugim rečima, prilikom otkupa pšenice cena nije bila veća za zrno koje je za ljudsku upotrebu od onog koje je za druge svrhe. Zato paori nemaju motiv da seju visokokvalitetne sorte, već se opredeljuju za one koje su nižeg kvaliteta, što automatski znači da je i kvalitet brašna i hleba znatno lošiji od onog koji je u zemljama EU, gde to pravilo postoji, objašnjavaju iz Vlade.

Kako navode, ratari su se zato okrenuli sortama koje uz niža ulaganja daju veće prinose.

Takvo žito nema visoku energetsku vrednost, hleb i peciva su lošijeg kvaliteta, pa pekare iz okruženja uveliko zaobilaze naše brašno. Primer je Slovenija, gde smo čuli da od našeg brašna teško može da se napravi kvalitetan hleb. I naše analize pokazuju da pekari koriste brašna niskog kvaliteta, što se prikriva raznoraznim supstancama, a što se odražava na zdravlje stanovništva. Zbog toga je Vlada odlučila da definiše pravila igre.

I u Udruženju potrošača su potvrdili da građani treba da jedu zdraviji hleb. Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Gorana Papovića, pekari obmanjuju građane manjom gramažom hleba, viškom vode u pecivu i sastavom koji često ne odgovara deklaraciji.

- Građani godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, prema količinama to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši. U siromašnim zemljama veća je potrošnja, pa stoga treba više računa povesti o ispravnosti hleba - zaključuje Papović.