ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Nesporna raspravljanja zaostavštine uskoro u celosti kod notara
- Sve nesporne ostavinske postupke uskoro bi trebalo da preuzmu javni beležnici, koji su dosadašnjim radom u potpunosti opravdali poverenje zakonodavca, pokazali efikasnost i značajno rasteretili sudove - kaže predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić.
Podsećajući da je javno beležništvo kao nova pravosudna profesija uvedena u Srbiji 2014. godine, Cvejić ističe zahvalnost za podršku koju javni beležnici imaju u našem Ministarstvu pravde i u stručnoj javnosti, kao i u kolegama iz inostranstva, posebno iz Francuske i Nemačke. “Svi koji nam pružaju podršku, bez izuzetka, kažu da su naši rezultati pokazali da smo spremni da vođenje ostavina pređe u potpunosti na nas, uz izuzetke - kada postoji elemenat inostranosti ili kada postoji spor među naslednicima”, kaže Cvejić.
- Pre uvođenja javnog beleženištva u sudovima je postojao veliki broj nerešenih predmeta, pa se čak i sada pojavljuju ostavinski predmeti stari po 10 i više godina. Mi imamo samo 30 dana da sastavimo smrtovnicu, a nakon toga, po povratku predmeta u sud, čeka se novo rešenje o poveravanju daljeg ostavinskog postupka, i tada imamo maksimalno šest meseci da donesemo rešenje, dodaje Cvejić.
Prema njegovoj najavi, i u ovom postupku se uskoro očekuju promene. Naime, Cvejić naglašava, plan je da se objedini sastavljanje smrtovnice i rasprava zaostavštine, čime će se uštedeti na vremenu i ovaj postupak biće još efikasniji. “U ovom trenutku postoje sudovi koji objedinjeno poveravaju ceo ostavinski postupak javnim beležnicima, i to se pokazalo kao odlično rešenje. Sa druge strane, tamo gde sudovi poveravaju prvo smrtovnicu, pa ostavinu, u tome se nekad izgubi i po nekoliko meseci, što kod građana izaziva sumnju u efikasnost postupka”, navodi Cvejić.
Predsednik JKS ističe da i dalje postoje mnoge nedoumice kod građana, posebno oko pokretanja ostavinske rasprave, ali i oko iznosa nagrada u ovim postupcima. “Komora i svi javni beležnici svakako se trude da svoju ulogu približe građanima i spremni su da odgovaraju na brojna pitanja koja nam stižu. Javni beležnici su mnogo dostupniji nego što su to bili sudovi, iako u poslu ostavina beležnik ima i ovlašćenja i nadležnosti sudije osnovnog suda”, kaže Cvejić.
Ukratko, za građane je važno da znaju da je za pokretanje ostavinskog postupka teritorijalno nadležan osnovni sud prema mestu boravka ili prebivališta preminulog, a ukoliko neko nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Srbije, nadležan je osnovni sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine ostavioca. Ukoliko matična služba ne pošalje sudu izvod iz knjige umrlih, zahtev za pokretanje ostavinskog postupka može podneti svako zainteresovano lice u nadležnom sudu. Nakon toga, dalji postupak sud najčešće poverava javnom beležniku, koji vrši uvid u matične knjige, traži naslednike, proverava postojanje zaveštanja, podatke o imovini i slično… Kada naslednici dobiju ostavinsko rešenje, potrebno je, naravno, da plate nagradu javnom beležniku za taj postupak. “Iako često čujemo da je postupak kod nas značajno skuplji nego što je u sudovima, razlika formalno ne bi trebalo da postoji. Naime, javni beležnici su obavezni da vrednost imovine koja čini zaostavštinu cene isključivo prema tržišnoj vrednosti, dok sudovi tu obavezu nemaju, i često se vode različitim kriterijumima. Ako, pak, sud oceni vrednost nasledstva isto kao javni beležnik, cena sudske takse je ista”, pojašnjava Cvejić, dodajući da će ta neusaglašenost u praksi nestati nakon najavljenih izmena.
- Podsetimo, od svakog iznosa koji javni beležnik naplati strankama, beležnik u budžet isplati 20 odsto PDV, 30 odsto doprinosa za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, 10 odsto poreza na dobit i 15 odsto poreza na dohodak. Od ostatka plaća sve troškove kancelarije, kao i zarade i doprinose za zaposlene - ističe predsednik JKS Srbislav Cvejić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija