Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O PRIVREMENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA: Sezonski rad bio bi dozvoljen najviše 120 radnih dana u godini. Razmatra uvođenje odredbe po kojoj za angažovanje sezonaca ne bi bio potreban pisani ugovor već bi se registracija obavljala unosom podataka preko portala. Poreske obaveze za jedan dan angažovanja sezonca iznosile bi 295 dinara


Donošenje zakona o pojednostavljenom sistemu prijave sezonskih radnika našlo se u zastoju jer nijedna od resornih institucija i inspekcija nema dovoljno kapaciteta za nadzor primene.

Želja je da se taj posao u što većoj meri prebaci na elektronski sistem, ali veliku prepreku predstavlja činjenica da institucije nisu umrežene.

Po do sada dogovorenim odredbama zakona, sezonski rad bio bi dozvoljen najviše 120 radnih dana u godini. Međutim, ukoliko bi poslodavac po isteku tog perioda s istim radnikom zaključio ugovor o privremenim i povremenim poslovima (PP), koji takođe mogu da traju 120 dana, taj radnik bi celu godinu bio u statusu privremeno zaposlenog. To bi otvorilo prostor za još veće zloupotrebe jer bi nesavesni poslodavci mogli i stalno zaposlene da otpuste i angažuju na takav način.

Do takvog scenarija svakako ne bi trebalo da dođe jer je predloženo da se, u slučaju da poslodavac angažuje sezonca na, recimo 90 dana, ugovor u PP poslovima može koristiti samo za preostalih 30. Međutim, to ne umanjuje potrebu da institucije brže rade na umrežavanju.

"Sezonci će najverovatnije biti prijavljivani preko portala Poreske uprave, a radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Pošto te institucije ne razmenjuju podatke automatski, sistem ne bi mogao odmah da ih upari i detektuje da li je poslodavac istog radnika angažovao po dva osnova već bi to morali da rade službenici", navodi Petar Pješčić, direktor "MK Komerca", koja je član NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu.

Radna grupa za izradu zakona, u kojoj su, osim resornih institucija, i NALED, sindikati i poslodavci, razmatra uvođenje odredbe po kojoj za angažovanje sezonaca ne bi bio potreban pisani ugovor već bi se registracija obavljala unosom podataka preko portala. Vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava koji nemaju odgovarajuća znanja, prijave bi popunjavali servisni centri u opštinama, na čijem će uspostavljanju i obukama raditi NALED.

Državna statistika procenjuje da je u sektoru agrara oko 370.000 neformalno zaposlenih, a procena NALED-a je da bi između 80.000 i 100.00 sezonaca bilo prijavljeno zahvaljujući bržoj proceduri i nižim troškovima. Poreske obaveze za jedan dan angažovanja sezonca bile bi 295 dinara, što je skoro tri puta manje nego kod zaključivanja ugovora o PP poslovima.

Sezonski rad biće dozvoljen nezaposlenima i penzionerima, a sporno je da li treba dozvoliti i stalno zaposlenima da rade kao sezonci u slobodno vreme, čemu se protive pojedine državne institucije.

Izvor: Vebsajt 021, 12.12.2017.
Naslov: Redakcija