Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA - TEKST PROPISA


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA

Član 1.

U Zakonu o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 55/15 i 103/55), u članu 1a tačka 1) tačka i zapeta zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: "uključujući i lice koje vrši preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe;".

Član 2.

U članu 6. stav 2. u tački 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Dodaje se nova tačka 5a), koja glasi:

"5a)      svako lice koje stavi u promet u Republici Srbiji akcizne proizvode suprotno odredbama ovog zakona.".

Član 3.

U članu 10. stav 1. reči: "stavom 10." zamenjuju se rečima: "stavom 11.".

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Izuzetno, ukoliko se radi o proizvodima koji se u celini ili delimično sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju tim proizvodima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih prerađevina, osnovica za utvrđivanje minimalne akcize na te proizvode je minimalna akciza na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine iz stava 5. tačka 2) ovog člana, a srazmerno sadržini duvana u tim proizvodima.".

Dosadašnji st. 6. do 12. postaju st. 7. do 13.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: "prethodnom polugodištu" zamenjuju se rečima: "prethodnoj kalendarskoj godini".

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: "prethodnom polugodištu" zamenjuju se rečima: "prethodnoj kalendarskoj godini".

Dosadašnji stav 8, koji postaje stav 9, menja se i glasi:

"Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo) utvrđuje jednom godišnje, i to do 15. februara tekuće godine, iznose prosečne ponderisane maloprodajne cene iz stava 5. ovog člana u prethodnoj kalendarskoj godini, a iznose minimalne akcize utvrđuje polugodišnje, i to do 15. februara, odnosno do 31. jula tekuće godine.".

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: "stava 8." zamenjuju se rečima: "stava 9.", a reči: "prethodnom polugodištu" zamenjuju se rečima: "prethodnoj kalendarskoj godini".

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 12, reči: "st. 6. do 9." zamenjuju se rečima: "st. 7. do 10.".

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: "st. 5. i 8." zamenjuju se rečima: "st. 5. i 9.".

Član 4.

U članu 14. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Pod proizvodnjom kafe, u smislu ovog zakona, smatra se prerada, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe.".

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Dodaje se stav 6, koji glasi:

"Način obračunavanja i plaćanja akcize na kafu, vrstu, sadržinu i način vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave propisaće ministar nadležan za poslove finansija.".

Član 5.

U članu 14a stav 1. reči: "CT 3824 90 92 90" zamenjuju se rečima: "CT 3824 99 92 90".

Član 6.

U članu 18. stav 1. menja se i glasi:

"Proizvođač, odnosno uvoznik dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigareta, alkoholnih pića i kafe namenjene za krajnju potrošnju, osim piva, niskoalkoholnih pića koja sadrže manje od 5% vol alkohola i cigareta koje se koriste za testiranje kvaliteta proizvoda, obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno.".

U stavu 5. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "kao i vrstu pojedinačnog pakovanja kafe za krajnju potrošnju koje će se obeležavati kontrolnom akciznom markicom.".

Član 7.

U članu 20. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Pri obračunu iznosa akcize na kafu obveznik ima pravo na srazmerno umanjenje obračunate i plaćene akcize prethodnom učesniku od koga je nabavio kafu, odnosno ima pravo na srazmerno umanjenje plaćene akcize koju je sam uvezao, a koja se koristi u fazi proizvodnje, odnosno prerade.".

Član 8.

U članu 21a stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 9.

U članu 22a tačka 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        kada se u postupku kontrole utvrdi da je lice iz člana 6. stav 2. tačka 5a) ovog zakona stavilo u promet u Republici Srbiji akcizne proizvode suprotno odredbama ovog zakona.".

Član 10.

U članu 23. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, obveznik akcize iz člana 6. stav 2. tačka 5a) ovog zakona, dužan je da obračunatu akcizu plati u rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.".

Član 11.

U članu 30. stav 1. posle reči: "biotečnosti" dodaju se zapeta i reč: "kafe".

U stavu 2. posle reči: "alkoholnih pića" dodaju se reči: "i kafe".

Član 12.

Član 37. menja se i glasi:

"Član 37.

Obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda ima pravo na povraćaj iznosa plaćene akcize na proizvode koji su nabavljeni od proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvođač sam proizvodi, odnosno uvozi, a za koje je saglasno članu 20. ovog zakona izvršeno umanjenje akcize, a upotrebljeni su u proizvodnji akciznih proizvoda na koje se ne plaća akciza saglasno članu 19. ovog zakona.".

Član 13.

U članu 39. posle reči: "od proizvođača" dodaju se zapeta i reči: "odnosno uvoznika".

Dodaje se stav 2, koji glasi:

"Pravo na refakciju plaćene akcize ima i lice – uvoznik akciznog proizvoda koji je taj proizvod izvezao.".

Član 14.

U članu 40. stav 1. posle reči: "iskazanom akcizom" dodaju se zapeta i reči: "račun uvoznika akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvenu carinsku ispravu kojom se dokazuje da je akciza plaćena pri uvozu, kao".

Član 15.

U članu 40a stav 1. tač. 1) do 8) menjaju se i glase:

"1)        u periodu od 1. januara do 30. juna 2017. godine u iznosu od 64,00 din/pak;

2)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2017. godine u iznosu od 65,50 din/pak;

3)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2018. godine u iznosu od 67,00 din/pak;

4)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2018. godine u iznosu od 68,50 din/pak;

5)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2019. godine u iznosu od 70,00 din/pak;

6)         u periodu od 1. jula do 31. decembra 2019. godine u iznosu od 71,50 din/pak;

7)         u periodu od 1. januara do 30. juna 2020. godine u iznosu od 73,00 din/pak;

8)         od 1. jula 2020. godine u iznosu od 74,50 din/pak.".

Član 16.

U članu 40v dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana dinarski iznosi akciza iz člana 40a ovog zakona neće se usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, ukoliko u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike taj indeks ne prelazi 2%.

Ukoliko godišnji indeks potrošačkih cena iz stava 1. ovog člana prelazi 2%, dinarski iznosi akciza iz člana 40a ovog zakona usklađivaće se za razliku koju čini indeks potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši umanjen za 2%, s tim da ako je iznos te razlike iskazan sa decimalnim zapisom tako da je prvi i drugi decimalni zapis manji od 24, zaokruživanje decimalnog zapisa celog broja se vrši na nulu, ako je iznos te razlike od 24 do 74, zaokruživanje se vrši na decimalni zapis 50, a ako je iznos te razlike veći od 75, zaokruživanje se vrši na prvi naredni celi broj.".

Član 17.

U članu 40d dodaje se stav 4, koji glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana na proizvode iz stava 1. ovog člana, koji se u celini ili delimično sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju tim proizvodima, akciza se obračunava na osnovicu koju čini maloprodajna cena po kilogramu duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina, srazmerno procentu sadržine duvana u ovom proizvodu.".

Član 18.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina za 2017. godinu, izračunava se stavljanjem u odnos ukupne vrednosti svih cigareta i celokupnog duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u "Službenom glasniku Republike Srbije", sa ukupnom količinom cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvana za lulu, duvana za žvakanje i burmuta) puštenih u promet u Republici Srbiji u periodu od 1. jula do 31. decembra 2016. godine.

Član 19.

Prvo utvrđivanje iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene i iznosa minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut), u skladu sa članom 3. ovog zakona, izvršiće se do 15. februara 2018. godine, na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u "Službenom glasniku Republike Srbije" i ukupnoj količini cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet u Republici Srbiji, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine.

Član 20.

Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete vršiće se počev od 1. januara 2018. godine, a po isteku kalendarske godine u kojoj, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, indeks potrošačkih cena prelazi 2%.

Član 21.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 142/14 i 103/15), u članu 12. stav 1. reči: "2016. godine" zamenjuju se rečima: "2017. godine".

Član 22.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 142/14 i 103/15), u članu 8. reči: "za 2014, 2015. i 2016. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu".

Član 23.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", broj 142/14), u članu 9. reči: "dana propisanog za podnošenje poreske prijave isključivo u elektronskom obliku za akcize u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija" zamenjuju se rečima: "1. januara 2018. godine".

Član 24.

Do 31. decembra 2017. godine obračunavanje akcize na kafu vrši se u skladu sa Zakonom o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 55/15 i 103/15).

Član 25.

Lice koje se na dan 31. decembra 2017. godine bavi preradom, prženjem, pakovanjem, kao i drugim sa njima povezanim radnjama koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe, dužno je da sa stanjem na taj dan izvrši popis zatečenih zaliha kafe i da popisne liste dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa.

Od 1. januara 2018. godine lice iz stava 1. ovog člana dužno je da nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave dostavlja podatak o stanju zaliha kafe na poslednji dan u mesecu, i to za svaki mesec, do utroška popisanih zaliha iz stava 1. ovog člana, najkasnije u roku od deset dana po isteku kalendarskog meseca.

Lice iz stava 1. ovog člana koje na dan 31. decembra 2017. godine ima proizvedenu kafu za krajnju potrošnju na zalihama nije dužno da navedeni proizvod prilikom stavljanja u promet obeleži kontrolnom akciznom markicom.

Kafa koja je do 31. decembra 2017. godine uneta u carinsko područje Republike, a za koju nije okončan carinski postupak, ne obeležava se kontrolnom akciznom markicom.

Član 26.

Odredbe čl. 1, 4. (u delu kojim se uređuje šta se smatra proizvodnjom kafe), 6. (u delu kojim se uređuje obeležavanje kafe kontrolnom akciznom markicom), 7, 8. i 11. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2018. godine.

Član 27.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2017. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona jesu postizanje ciljeva u domenu politike akciza, kao što su dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa standardima Evropske unije, posebno kada se radi o oporezivanju akcizom cigareta, a sve u cilju smanjenja pojave sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda, posebno duvanskih proizvoda, i samim tim, obezbeđivanja stabilnijeg priliva sredstava od akciza u republički budžet.

Naime, imajući u vidu da prema opštem pravilu Direktive Saveta broj 2011/64 od 21. juna 2011. godine ukupno akcizno opterećenje (specifična akciza + ad valorem akciza) ne sme biti ispod 60% maloprodajne cene jedne paklice cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta i da ukupna akciza ne može biti niža od 90€ na 1000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, potrebno je postepeno povećanje ukupnog akciznog opterećenja cigareta. S tim u vezi, ovim zakonom predlaže se donošenje srednjoročnog plana postepenog povećavanja akciznog opterećenja u periodu 2017–2020. godine, kroz povećanje specifične komponente akcize svakih šest meseci u navedenom periodu, pri čemu bi stopa ad valorem komponente akcize ostala nepromenjena (33%) nezavisno od perioda primene. Ovim zakonom predlaže se umereno povećanje specifične komponente akcize na cigarete kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao minimalni nivo oporezivanja akcizom u EU od 90€ na 1000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, odnosno minimum 1,8 evra po paklici cigareta. Sadašnji nivo oporezivanja akcizom u Republici Srbiji iznosi 54€ na 1000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, tako da je bilo neophodno da predložene izmene budu pažljivo odmerene, kako bi se izbegle promene u strukturi i obimu potrošnje koje bi mogle da ugroze budžetske prihode, ali i kako ne bi bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike. Prilikom utvrđivanja predloženih specifičnih iznosa akcize na cigarete, a u cilju očuvanja budžetskih prihoda, uzeto je u obzir i predviđeni dalji pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda koji se u proseku kreće oko 3% godišnje (usled smanjenja broja konzumenata cigareta), kao i trenda poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i s tim u vezi primetnog smanjenja sive ekonomije. Predložene zakonske izmene, s jedne strane ne ti trebalo da izazovu neželjene poremećaje na tržištu, a trebalo bi da sa druge strane, da obezbede proizvođačima i uvoznicima cigareta neophodnu predvidivost poslovnog okruženja, koje će, na kraju, obezbediti Republici Srbiji stabilnost akciznih prihoda u narednom periodu. Pored toga, propisivanjem povećanja specifične komponente akcize na cigarete svakih šest meseci stvoriće se uslovi za stabilnost prihoda od akcize na cigarete, s obzirom da bi budžetski prihod u velikoj meri bio nezavisan od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika cigareta. Istovremeno, na ovaj način, tržište se štiti od jeftinijih cigareta lošeg kvaliteta, čime se utiče na smanjenje potrošnje cigareta i sprovodi Okvirna konvencija o kontroli duvana.

Pored toga, dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa standardima Evropske unije ogleda se i u drugačijem načinu obračunavanja prosečne ponderisane maloprodajne cene duvanskih proizvoda. Naime, prema standardima EU izračunavanje prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta i ostalih duvanskih proizvoda vrši se na bazi podataka koji se odnose na sve cigarete i duvanske proizvode puštene u promet u toku cele prethodne kalendarske godine. Dosadašnje zakonsko rešenje u Republici Srbiji propisuje da se prosečna ponderisana maloprodajna cena cigareta i ostalih duvanskih proizvoda i minimalna akciza na iste utvrđuje dva puta godišnje. Predloženo zakonsko rešenje, utvrđivanje prosečne ponderisane maloprodajne cene duvanskih proizvoda jednom godišnje, trebalo bi da dovede do ravnomernijeg akciznog opterećenja svih cenovnih kategorija cigareta i izbegavanje naglog podizanja maloprodajnih cena cigareta pre roka za utvrđivanje prosečne ponderisane cene istih.

Takođe, predlaže se da se od 1. januara 2018. godine na drugačiji način uredi oporezivanje akcizom kafe, i to u smislu da se akcizom oporezuje i kafa koja se prerađuje, odnosno dorađuje na teritoriji RS, a ne samo iz uvoza, čime će se izjednačiti položaj uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima kafe i stvoriti jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu. Promena akcizne politike na kafu trebalo bi da dovede do smanjenja nelegalnog prometa ovog proizvoda. Izmenama ovog zakona predlaže se da se pod proizvođačem kafe smatra lice koje vrši preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe. To znači da bi se kafa oporezivala u svim fazama proizvodnje, što znači, da bi pored uvoznika kafe, koji su prema važećem zakonskom rešenju obveznici akcize, akcizu plaćala i sva lica koja vrše preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe, uz naravno uvođenje instituta prava na umanjenje već plaćene akcize u prethodnoj fazi proizvodnje kafe, odnosno uvoza kafe. Predlaže se odložena primena navedenih odredaba kako bi se svim učesnicima, kako proizvođačima kafe, tako i poreskoj administraciji ostavio primereni rok za implementaciju predloženog zakonskog rešenja.

Takođe, vrši se i preciziranje pojedinih odredaba zakona u cilju adekvatnije primene istog.

Postizanje planiranih ciljeva moguće je jedino ostvariti izmenama i dopunama zakona.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Ovim članom predlaže se da se pod pojmom "proizvođač akciznih proizvoda" smatra i lice koje vrši preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe.

Uz član 2.

Predlaže se da obveznik akcize bude pored proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda i svako lice koje stavi u promet u Republici Srbiji akcizne proizvode suprotno odredbama ovog zakona.

Uz član 3.

Predlaže se da se izračunavanje i utvrđivanje prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta i ostalih duvanskih proizvoda vrši jednom godišnje, na bazi podataka koji se odnose na sve cigarete i duvanske proizvode puštene u promet u toku cele prethodne kalendarske godine, i to do 15. februara tekuće godine, a da se iznosi minimalne akcize objavljuju dva puta godišnje do 15. februara, odnosno do 31. jula tekuće godine. Pored toga, propisuje se da izuzetno, ukoliko se radi o proizvodima koji se u celini ili delimično sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju tim proizvodima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih prerađevina, osnovica za utvrđivanje minimalne akcize na te proizvode je minimalna akciza na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine iz člana 10. stav 5. tačka 2) Zakona o akcizama, a srazmerno sadržini duvana u tim proizvodima.

Uz član 4.

Ovim članom definiše se da se pod proizvodnjom kafe, u smislu ovog zakona, smatra prerada, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe. Takođe, propisuje se da će način obračunavanja i plaćanja akcize na kafu, vrstu, sadržinu i način vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave propisati ministar nadležan za poslove finansija.

Uz član 5.

Ovim članovima vrši se usaglašavanje sa propisom kojim se uređuje usklađivanje nomenklature carinske tarife za 2017. godinu.

Uz član 6.

Predlaže se da se, pored cigareta i alkoholnih pića, kontrolnim akciznim markicama obeležava i kafa namenjena za krajnju potrošnju. Takođe, predlaže se da se niskoalkoholna pića koja sadrže manje od 5 % vol alkohola ne obeležavaju kontrolnim akciznim markicama. Pored toga, predlaže se da Vlada bliže uredi vrstu pojedinačnog pakovanja kafe za krajnju potrošnju.

Uz član 7.

Propisuje se da, s obzirom na to da bi se kafa oporezivala u svim fazama proizvodnje, obveznik akcize na kafu (sva lica koja vrše preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe) pri obračunu iznosa akcize na kafu ima pravo na srazmerno umanjenje obračunate i plaćene akcize prethodnom učesniku od koga je nabavio kafu, odnosno ima pravo na srezmerno umanjenje plaćene akcize koju je sam uvezao, a koja se koristi u fazi proizvodnje, odnosno prerade.

Uz član 8.

Ovim članom briše se odredba koja propisuje da se akciza na kafu obračunava samo pri uvozu.

Uz čl. 9. i 10.

Ovim članovima propisuju se posebni slučajevi obračunavanja akcize, u smislu da obaveza obračunavanja akcize nastaje i kada se u postupku kontrole utvrdi da je lice iz člana 6. stav 2. tačka 5a) ovog zakona stavilo u promet u Republici Srbiji akcizne proizvode suprotno odredbama ovog zakona. Pored toga, propisuje se da se plaćanje akcize u ovom slučaju vrši u rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Uz član 11.

Ovim članom propisuje se da je lice koje se bavi proizvodnjom kafe, u smislu ovog zakona, dužno da prijavi pre početka obavljanja te delatnosti nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave mesto pogona i sličnog prostora u kome će obaljati proizvodnju kafe. Pored toga, propisuje se da Poreska uprava – Centrala vodi registar proizvođača kafe.

Uz član 12.

Propisuje se da obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda ima pravo na povraćaj iznosa plaćene akcize na proizvode koji su nabavljeni od proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvođač sam proizvodi, odnosno uvozi, a za koje je saglasno članu 20. Zakona o akcizama izvršeno umanjenje akcize, a upotrebljeni su u proizvodnji akciznih proizvoda na koje se ne plaća akciza saglasno članu 19. tog zakona.

Uz član 13.

Ovim članom propisuje se da pravo na refakciju plaćene akcize, osim lica koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji, ima i lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen iz uvoza. Pravo na refakciju plaćene akcize ima i lice – uvoznik akciznog proizvoda koji je taj proizvod izvezlo.

Uz član 14.

Ovim članom precizira se da lice iz člana 39. Zakona o akcizama ostvaruje refakciju akcize na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz da je platio račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom, račun uvoznika akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvenu carinsku ispravu kojom se dokazuje da je akciza plaćena pri uvozu, kao i dokaz da su proizvodi izvezeni.

Uz član 15.

Ovim članom propisuju se specifični iznosi akcize na cigarete za period 2017-2020. godine.

Uz član 16.

Ovim članom predlaže se da se dinarski iznosi akciza iz člana 40a Zakona o akcizama neće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, ukoliko u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike taj indeks ne prelazi 2%. Ukoliko godišnji indeks potrošačkih cena prelazi 2%, dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a Zakona o akcizama usklađivaće se za razliku koju čini indeks potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši umanjen za 2%, s tim da ako je iznos te razlike iskazan sa decimalnim zapisom tako da je prvi i drugi decimalni zapis manji od 24, zaokruživanje decimalnog zapisa celog broja se vrši na nulu, ako je iznos te razlike od 24 do 74, zaokruživanje se vrši na decimalni zapis 50, a ako je iznos te razlike veći od 75, zaokruživanje se vrši na prvi naredni celi broj.

Uz član 17.

Ovim članom predlaže se da se izuzetno na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine, koji se u celini ili delimično sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju tim proizvodima, akciza obračunava na osnovicu koju čini maloprodajna cena po kilogramu duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina, srazmerno procentu sadržine duvana u ovom proizvodu.

Uz član 18.

Predlaže se da se prosečna ponderisana maloprodajna cena cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina za 2017. godinu, izračunava stavljanjem u odnos ukupne vrednosti svih cigareta i celokupnog duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvana za lulu, duvana za žvakanje i burmuta) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u "Službenom glasniku Republike Srbije", sa ukupnom količinom cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvana za lulu, duvana za žvakanje i burmuta) puštenih u promet u Republici Srbiji u periodu od 1. jula do 31. decembra 2016. godine.

Uz član 19.

Predlaže se da se prvo utvrđivanje iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene i iznosa minimalne akcize na cigarete, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut), u skladu sa članom 3. ovog zakona, izvrši do 15. februara 2018. godine, na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u "Službenom glasniku Republike Srbije" i ukupnoj količini cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet u Republici Srbiji, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine.

Uz član 20.

Predlaže se da će se prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete vršiti počev od 1. januara 2018. godine, a po isteku kalendarske godine u kojoj, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, indeks potrošačkih cena prelazi 2%.

Uz član 21.

Ovim članom predlaže se produženje roka za oslobađanje od obračunavanja i plaćanja akcize do 31. decembra 2017. godine na derivate nafte, i to na: tečni naftni gas (tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 19 00 00) i ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°S (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 i 2710 20 90 99), koji se koriste kao sirovina i energenti u procesima frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog krekovanja i ekstrakcije butadiena, kao i na proizvode koji se dobijaju iz procesa frakcione destilacije radi dalje polimerizacije, parnog krekovanja, ekstrakcije butadiena i proizvodnje MTBE (Metil Tercijalni Butil Etar) i tečni naftni gas, i to za lake utečnjene ugljovodonike iz tarifne oznake nomenklature CT: 2711 19 00 00 u slučaju kada se kao sirovine koriste u proizvodnji tečnog naftnog gasa i primarnog benzina u procesima separacije.

Uz član 22.

Ovim članom predlaže se da se sastavljanje i podnošenje obračuna akcize za 2017. godinu vrši u skladu sa Zakonom o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13 i 68/14-dr. zakon).

Uz član 23.

Ovim članom predlaže se da se podnošenje poreske prijave za akcize u roku od 15 dana po isteku meseca za taj mesec primenjuje od 1. januara 2018 godine.

Uz član 24.

Predlaže se da se do 31. decembra 2017. godine obračunavanje akcize na kafu vrši u skladu sa Zakonom o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 55/15 i 103/15).

Uz član 25.

Ovim članom predlaže se da lice koje se na dan 31. decembra 2017. godine bavi preradom, prženjem, pakovanjem, kao i drugim sa njima povezanim radnjama koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe, dužno je da sa stanjem na taj dan izvrši popis zatečenih zaliha kafe i da popisne liste dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa. Od 1. januara 2018. godine to lice je dužno da nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave dostavlja podatak o stanju zaliha kafe na poslednji dan u mesecu, i to za svaki mesec, do utroška popisanih zaliha, najkasnije u roku od deset dana po isteku kalendarskog meseca. Takođe, propisuje se da lice koje na dan 31. decembra 2017. godine ima proizvedenu kafu za krajnju potrošnju na zalihama nije dužno da navedeni proizvod prilikom stavljanja u promet obeleži kontrolnom akciznom markicom. Kafa koja je do 31. decembra 2017. godine uneta u carinsko područje Republike, a za koju nije okončan carinski postupak, ne obeležava se kontrolnom akciznom markicom.

Uz čl. 26. i 27.

Ovim članovima predlaže se početak primene i stupanje na snagu ovog zakona.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Koji su problemi koje Zakon treba da reši, odnosno koji su ciljevi koji se Zakonom postižu?

Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za dalju postepenu harmonizaciju akcizne politike sa standardima Evropske unije, posebno kada se radi o oporezivanju akcizom cigareta. Ovim zakonom obezbediće se, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a sa druge strane, stvaraju se uslovi koji će omogućiti izjednačavanje položaja uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima kafe, čime se stvaraju jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu. Planirani prihod od oporezivanja akcizom cigareta u 2017. godini je za oko 2 mlrd veći u odnosu na prethodnu godinu.

2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona?

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

3. Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?

Donošenje ovog zakona je najbolje rešenje jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti uređuje materija predvidivosti akciznog kalendara na cigarete i stvaranja uslova koji će omogućiti izjednačavanje položaja uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima kafe, čime se stvaraju jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu.

4. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?

Rešenja predložena ovim izmenama uticaće na sve potrošače koji konzumiraju cigarete i kafu, uključujući i lica koja se smatraju obveznikom obračunavanja i plaćanja akcize.

5. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Predložene zakonske izmene mogla bi da dovedu do povećanja maloprodajne cene cigareta i kafe za krajnju potrošnju.

6. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Uzimajući u obzir da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a da će sa druge strane, stvoriti uslovi koji će omogućiti izjednačavanje položaja uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima kafe, čime se stvaraju jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu, samim tim smatra se da su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će ovaj zakon stvoriti.

7. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Predložene izmene ovog zakona ne utiču na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, uključujući i na tržišnu konkurenciju.

8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Tokom rada na zakonu zainteresovane strane imale su aktivno učešće u radu.

9. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Ministarstvo finansija, kao obrađivač zakona, koordiniraće aktivnosti sa nadležnim organima, prvenstveno sa Poreskom upravom i Upravom carina, kako bi se obezbedila pravilna primene zakona u celini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.12.2016.