ZAKON O RADU: Zakonom nije definisano radno iskustvo u struci kao uslov za rad na određenim poslovima

U većini oglasa za posao, kao jedan od glavnih uslova za angažovanje kandidata na datoj radnoj poziciji navodi se radno iskustvo iz određene oblasti. To što ga kandidat nema, navode u “Infostudu”, ne znači automatski da neće biti primljen, ali je zato veoma bitno kako će na najbolji način staviti do znanja poslodavcu da je baš njegovo, a ne radno iskustvo ostalih kandidata, adekvatno za to radno mesto. S tim u vezi redakciji “Politike” javili su se čitaoci sa pitanjem kada se kao uslov za dobijanje posla traži radno iskustvo i šta to tačno znači. Pitaju se da li se to odnosi samo na poslove gde su već bili zaposleni.

Pravni tim Saveza samostalnih sindikata Beograda objašnjava da Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) nije definisano radno iskustvo u struci kao uslov za rad na određenim poslovima.

- Ovaj uslov ipak može da bude utvrđen posebnim zakonom ili pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji donosi poslodavac.

Radno iskustvo je vreme provedeno na radu na određenim poslovima nakon sticanja odgovarajuće stručne spreme.

Takvo iskustvo se stiče radom po bilo kom osnovu - i u radnom odnosu i ugovorima van radnog odnosa, na istim ili sličnim poslovima u stepenu i vrsti stručne spreme koja je uslov za rad na određenim poslovima - ističu u Savezu samostalnih sindikata Beograda.

Nadležni iz saveza podsećaju da se radno iskustvo dokazuje potvrdom poslodavca, ugovorom po bilo kom osnovu ili nekim drugim dokazom (ugovorom o volontiranju ili potvrdom o volontiranju u skladu sa Zakonom o volontiranju) iz koga se nedvosmisleno može zaključiti da je kandidat za posao stekao odgovarajuće radno iskustvo.

Inače, već godinama unazad podaci iz istraživanja “Oceni put do posla” koje sprovodi “Infostud” pokazuju određenu dozu nezadovoljstva od strane kandidata procesom selekcije i regrutacije poslodavaca.

S druge strane, analiza pokazuje da su kompanije mahom nezadovoljne brojem kandidata koji konkurišu za poslove, manjkom iskustva i nerealnim standardima koje kandidati imaju o sebi. Nadležni podsećaju da kada je u pitanju kvalitet prijava, polovina kompanija ocenjuje da je kvalitet manji od očekivanog, a samo 15 odsto je zadovoljno. Na ovo nezadovoljstvo takođe utiče i stepen kompetentnosti samih kandidata. Istraživanje pokazuje da je skoro polovina prijava manje kompetentna nego što je sam oglas zahtevao, dok samo 13 odsto kandidata ispunjava zahteve koje je poslodavac naveo u konkursu za posao.

Izvor: Vebsajt Politika, 11.11.2023.
Naslov: Redakcija