ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Masovno ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata kao rešenje

U studiji NALED-a se navodi da je potrebno raditi i na unapređenju sistema oporezivanja kroz naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu “svetsku” nepokretnu imovinu

Gotovo svaka druga nekretnina u Srbiji nije upisana u katastar i ne nalazi se na uređenom tržištu. To predstavlja veliki neiskorišćeni potencijal ekonomije, navode u NALED-u.

Rešavanje imovinsko-pravnih problema nad nepokretnostima otključalo bi kapital vredan milijarde evra, omogućilo da se upiše u katastar ogroman broj nepokretnosti. Zbog toga je NALED pripremio prvi predlog sveobuhvatne reforme u ovoj oblasti – novu studiju, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj, putem projekta “Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost”.

Studija je dostavljena resornim ministarstvima na uvid, a njome se predlažu i rešenja za pitanja ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, unapređenja postupaka eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta…

- Studija pokriva rešavanje decenijskih problema, što ne može biti jednostavno, ali bi moglo biti brzo. Imamo dva miliona nelegalnih objekata i još 2,7 miliona koji iz različitih razloga nisu upisani u katastar. Ovim tempom, proces legalizacije trajao bi 40 godina, a gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga su već ogromni. Zato predlažemo da se sprovede masovno ozakonjenje, tamo gde je moguće, uz donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju– ističe Dušan Vasiljević, direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, dodajući da je za drugu grupu nepokretnosti potrebno uključiti pravosudne profesije i formirati posebne komisije koje će raditi na konvalidaciji i verifikaciji stare nepotpune dokumentacije, da bi se na osnovu toga izvršio upis svih nepokretnosti.

Među predloženim merama u studiji nalazi se i formiranje državnog fonda nepokretnosti (banka zemljišta). Po ugledu na međunarodnu praksu, cilj je da se u postupcima komasacije i eksproprijacije, kad god je moguće, vrši zamena zemljišta i uvede jedno centralno telo koje bi vodilo poslove supstitucije, kupovine i prodaje.

Uz to je neophodna i kompletna digitalizacija pripreme prostornih i urbanističkih planova, kroz uvođenje sistema eProstor, kako bi ceo proces bio efikasniji, a građani i privreda mogli na vreme da reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom kraju.

Institucije bi, na ovaj način, elektronski razmenjivale informacije, davale komentare, izdavale uslove i saglasnosti i istovremeno radile na izradi planova, što bi znatno ubrzalo usvajanje dokumenata. Uz digitalizaciju navedenih procedura, u studiji se navodi da je potrebno raditi na unapređenju sistema oporezivanja kroz efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu “svetsku” nepokretnu imovinu, koji bi se odnosio na one sa veoma vrednom nepokretnošću u inostranstvu.

U ovoj oblasti je, navodi Vasiljević, već ostvaren veliki napredak od pre sedam godina kada su prvi put uvedene elektronske građevinske dozvole, kojima je sada u potpunosti zadovoljno čak 73 odsto investitora. Na inicijativu i uz podršku NALED-a, 2019. je urađena velika reforma upisa u katastar, a elektronski sistem eŠalter, zamenio je mnogobrojne odlaske do šaltera i prosečno vreme rešavanja novih predmeta skratio sa 25 na šest dana.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 12.11.2023.
Naslov: Redakcija