PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA

Član 1.

U Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Službeni glasnik RS", broj 32/13), u članu 2. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

"1a)      teško ubistvo (član 114. tač. 4) i 5) Krivičnog zakonika);"

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

"3a)      protiv intelektualne svojine (član 199. stav 3. i član 201. stav 2. Krivičnog zakonika);"

U tački 4) reči: "član 205." zamenjuju se rečima: "član 204. stav 4, član 205.", a posle reči: "član 208. stav 4" dodaju se zapeta i reči: "član 208a stav 4".

Tačka 5) menja se i glasi:

"5)        protiv privrede (član 223. stav 3, član 224. stav 2, član 225. stav 3, član 226. stav 2, član 227, član 229. st. 2. i 3, član 230. stav 2, član 231. st. 2. do 4, član 233. stav 3, član 234. stav 3, član 234a stav 3, čl. 235. do 237. i član 243. stav 4. Krivičnog zakonika);

Stav 2. menja se i glasi:

"Za krivična dela iz člana 114. tač. 4) i 5), člana 134, člana 185. st. 2. i 3, člana 199. stav 3, člana 201. stav 2, člana 205. stav 3, člana 206. stav 2, člana 214. stav 4, člana 217. stav 3, člana 227, člana 230. stav 2, člana 231. st. 3. i 4, člana 233. stav 3, člana 234a stav 3, čl. 235. do 237, člana 243. stav 4, člana 348. stav 3, člana 350. st. 2. i 3, člana 366. stav 5, člana 367. st. 1. do 3. i st. 5. i 6, člana 368. st. 1. do 3. i stav 5, člana 372. stav 1, člana 377, člana 378. stav 3, čl. 388. do 390. i člana 393. Krivičnog zakonika odredbe ovog zakona primenjuju se ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.".

Član 2.

U članu 3. tačka 1) posle reči: "vrednosti" dodaju se zapeta i reči: "udeli u pravnom licu".

Član 3.

U članu 4. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće, oduzeće se druga imovina koja odgovara vrednosti imovine proistekle iz krivičnog dela.".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 4.

U članu 6. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"U okviru Jedinice obrazuje se Kancelarija za povraćaj imovine koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje, za otkrivanje i identifikovanje imovine proistekle iz krivičnog dela, sa ciljem njenog privremenog ili trajnog oduzimanja.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 5.

U članu 8. stav 1. reči: "i državne uprave" brišu se.

Član 6.

U članu 9. stav 1. tačka 1) posle reči: "krivičnom postupku" dodaju se zapeta i reči: "kao i imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član;".

U tački 5) posle reči: "pomoći" dodaju se reči: "i upravlja imovinom proisteklom iz krivičnog dela oduzetom na osnovu odluke inostranog organa;".

Član 7.

U članu 13. reči: "državni službenici" brišu se.

Član 8.

Posle člana 16. dodaje se član 16a koji glasi:

"Član 16a

"Kada policija podnosi javnom tužiocu krivičnu prijavu za krivično delo iz člana 2. ovog zakona dužna je da dostavi i podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koji su prikupljeni u predistražnom postupku.".

Član 9.

U članu 17. stav 2. posle reči: "prihodima" dodaju se zapeta i reč: "načinu".

U stavu 3. posle reči: "stručno lice" dodaju se zapeta i reči: "zaposlene u državnom organu".

Član 10.

U članu 23. stav 1. reč: "opasnost" zamenjuje se rečju: "verovatnoća".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se bez odlaganja vlasniku sa poukom da u roku od 15 dana može sudu dostaviti odgovor na zahtev sa dokazima o načinu sticanja imovine.".

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "istražni sudija," brišu se.

Član 11.

U članu 24. stav 1. reč: "opasnost" zamenjuje se rečju: "verovatnoća".

Član 12.

Član 25. menja se i glasi:

"Član 25.

Sud će odmah po prijemu odgovora vlasnika na zahtev iz člana 23. stav 1. ovog zakona, odnosno kada protekne rok u kome se odgovor može dati, a najkasnije u roku od osam dana, rešenjem odlučiti o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine.

Sud rešenjem određuje privremeno oduzimanje imovine ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         postoje osnovi sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. ovog zakona;

2)         postoje osnovi sumnje da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela;

3)         vrednost imovine iz tačke 2) ovog stava prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara;

4)         postoje razlozi koji opravdaju potrebu za privremenim oduzimanjem (član 23. stav 1).

Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana sud će rešenjem zahtev javnog tužioca odbiti.".

Član 13.

U članu 27. stav 2. reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "stav 3.".

Član 14.

U članu 28. stav 1. reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "stav 2.".

Posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi:

"Ako je u registru privrednih subjekata upisana zabeležba privremenog oduzimanja, organ koji vodi registar dužan je da, u slučaju kada je pokrenut postupak likvidacije, obavesti Direkciju o toj činjenici, kao i da dostavi podatke o likvidacionom upravniku.".

Član 15.

U članu 29. stav 1. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalba".

U stavu 2. reč: "prigovora" zamenjuje se rečju: "žalbe", a reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "stav 2.".

U stavu 3. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalbu", a reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "stav 2.".

U stavu 4. reč: "prigovoru" zamenjuje se rečju: "žalbi", a reči: "vanpretresno veće" zamenjuju se rečima: "nadležni drugostepeni sud".

Član 16.

U članu 30. stav 1. reč: "prigovoru" zamenjuje se rečju: "žalbi", a reči: "vanpretresno veće" zamenjuju se rečju: "sud".

U stavu 2. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalba".

Član 17.

U članu 31. stav 1. reč: "prigovora" zamenjuje se rečju: "žalbe".

Član 18.

U članu 32. stav 1. reč: reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalbu", a reči: "neblagovremen, nepotpun ili izjavljen" zamenjuju se rečima: "neblagovremena, nepotpuna ili izjavljena".

U stavu 2. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalbu", a reč: "neosnovan" zamenjuje se rečju: "neosnovana".

U stavu 3. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalbu", u tački 1) reč: "opasnost" zamenjuje se rečju: "verovatnoća", a u tački 2) reč: "osnovane" zamenjuje se rečju: "osnova".

U stavu 4. reč: "prigovor" zamenjuje se rečju: "žalbu", a reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "stav 2.".

U stavu 5. reč: "prigovoru" zamenjuje se rečju: "žalbi".

Član 19.

Član 33. menja se i glasi:

"Član 33.

Ako je u istom predmetu rešenje već jedanput ukinuto, drugostepeni sud će u sednici veća ili nakon održanog ročišta doneti odluku, s tim da pobijano rešenje ne može ukinuti i uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.".

Član 20.

U članu 34. stav 3. reči: "može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka preispitati" zamenjuju se rečima: "najmanje jednom godišnje po službenoj dužnosti preispituje", a posle reči: "slučajevima" dodaje se reč: "može".

Član 21.

U članu 35. stav 1. reči: "sud će doneti" zamenjuju se rečima: "doneće sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres".

U stavu 5. posle reči: "zakona" dodaju se zapeta i reči: "kao i predstavnik Direkcije".

Član 22.

U članu 36. stav 1. reči: "zahteva stranaka ili" brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

" Direkcija ne može na osnovu istih činjenica podneti novi predlog.".

Član 23.

U članu 37. stav 3. reči: "člana 33. st. 4. do 6." zamenjuju se rečima: "čl. 32. i 33.".

Član 24.

U članu 38. stav 1. reči: "tri meseca" zamenjuju se rečima: "šest meseci".

U stavu 3. reči: "bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti" brišu se.

Član 25.

U članu 49. stav 4. menja se i glasi:

"Aktom ministra nadležnog za pravosuđe bliže se uređuje način upravljanja oduzetom imovinom i vraćanja privremeno oduzete imovine.".

Član 26.

Član 50. menja se i glasi:

"Član 50.

O oduzetoj imovini sačinjava se zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku (ime i prezime, adresa prebivlašita ili boravišta, JMBG, a za pravno lice adresa sedišta, PIB i matični broj), podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima (član 44. stav 2), napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizičkom ili pravnom licu (čl. 52. i 53) i drugi podaci.      

Ministar nadležan za pravosuđe propisuje bližu sadržinu i način sastavljanja zapisnika iz stava 1. ovog člana, postupak za procenu vrednosti oduzete imovine i sadržinu i način vođenja evidencija o poslovima koje u smislu člana 9. stav 1. ovog zakona obavlja Direkcija.

Prilikom vođenja evidencija u skladu sa ovim zakonom, Direkcija je dužna da postupa u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.".

Član 27.

U članu 51. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Direkcija snosi troškove čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom od dana sprovođenja izvršenja rešenja iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za pravosuđe bliže propisuje način utvrđivanja troškova čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom. ".

Član 28.

Posle člana 52. dodaje se član 52a koji glasi:

"Član 52a

Ako je privremeno oduzeta nepokretna imovina Direkcija može zaključiti ugovor o zakupu te imovine.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se po tržišnim uslovima sa već postojećim zakupcima.

U slučaju da nema zakupaca iz stava 2. ovog člana, Direkcija može ponudu za izdavanje u zakup nepokretnosti javno oglasiti, a ugovor o zakupu će biti zaključen sa najboljim ponuđačem.

U slučaju raskida ugovora o zakupu nepokretnosti od strane Direkcije, obaveštenje o raskidu ugovora Direkcija dostavlja sa zahtevom da se zakupac iseli i preda nepokretnost Direkciji u stanju u kojem je primljena.

U slučaju da zakupac ne postupi po zahtevu Direkcije iz stava 4. ovog člana, iseljenje zakupca neposredno sprovodi Direkcija, po potrebi, uz asistenciju policije, najkasnije u roku od 72 časa od časa dostavljanja zahteva.

Na zahtev državnog organa, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, direktor Direkcije može privremeno oduzetu nepokretnu imovinu dati na korišćenje bez naknade, radi obavljanja društveno korisnih poslova.

Na prihod ostvaren po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana Direkcija plaća porez u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.".

Član 29.

U članu 56. stav 1. posle reči: "imovinu" dodaju se reči: "i hartije od vrednosti".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Ministar nadežan za pravosuđe svojim aktom bliže uređuje način prodaje imovine iz stava 1. ovog člana.".

Član 30.

U članu 60. stav 1. posle reči: "prodajom imovine" zapeta i reči: "uvećana za prosečnu kamatu po viđenju za odgovarajući period" brišu se.

Član 31.

Član 62. menja se i glasi:

"Član 62.

Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.

Trajno oduzete devize i efektivni strani novac uplaćuju se i vode na posebnom računu kod Narodne banke Srbije, a trajno oduzeti dinari uplaćuju se na račune propisane za uplatu javnih prihoda.

Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija ustupa bez naknade ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara.

Na trajno oduzetu pokretnu imovinu ne primenjuju se odredbe carinskog zakona koje se odnose na obaveze državnih organa u vezi sa carinskom robom i prevoznim sredstvima.

Odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima iz člana 54. st. 3. i 4. ovog zakona donosi Vlada.

Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javna svojina. Vlada može odrediti namenu trajno oduzete imovine u cilju obavljanja društveno korisnih poslova.

Imovinom iz stava 6. ovog člana upravlja Direkcija, do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom.".

Član 32.

U članu 63. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Sredstva iz stava 1. ovog člana u iznosu od 30% koriste se za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade.".

Član 33.

Podzakonski akti iz čl. 25. – 27. i člana 29. ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 34.

Postupci u kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljen prigovor, odnosno nije istekao rok za izjavljivanje prigovora na rešenje iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Službeni glasnik RS", broj 32/13), okončaće se u skladu sa tim zakonom.

Član 35.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Zakon) donet je u aprilu 2013. godine. Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Predlog zakona) mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Prvo, zaključeno je da je neophodno da se proširi primena Zakona za još neka krivična dela (npr. krivična dela protiv intelektualne svojine, teško ubistvo). Drugo, imajući u vidu potrebu da se poboljša efikasnost sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine, ukinut je prigovor kao pravno sredstvo protiv rešenja suda kojim se odlučuje po zahtevu javnog tužioca za privremeno oduizmanje imovine, a zadržana je samo žalba. Treće, precizirane su i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

Članom 1. Predloga zakona proširen je krug krivičnih dela za koje se Zakon primenjuje, i to za krivično delo teško ubistvo kad je učinjeno pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, odnosno ako je učinjeno iz kristoljublja, kao i za krivična dela protiv intelektualne svojine (neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i povreda pronalazačkog prava).

Članom 2. Predloga zakona dopunjen je član 3. Zakona, koji uređuje značenje izraza koji se upotrebljavaju u Zakonu tako što je preciziran pojam imovine, budući da su se u primeni Zakona pojavila različita tumačenja da li se udeli u pravnom licu smatraju imovinom.

Članom 3. Predloga zakona dopunjen je član 4. Zakona novim stavom, kojim se daje mogućnost da se oduzme druga imovina iste vrednosti ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće.

Članom 4. Predloga zakona dopunjen je član 6. Zakona, koji uređuje nadležnost Jedinice za finansijsku istragu, a u cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza u pogledu međunarodne saradnje. Predviđeno je da se u okviru ove jedinice obrazuje se Kancelarija za povraćaj imovine koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje, u vezi sa otkrivanjem i identifikovanjem imovine proistekle iz krivičnog dela, sa ciljem njenog privremenog ili trajnog oduzimanja.

Članom 5. Predloga zakona usklađuje se odredba člana 8. stav 1. Zakona sa Zakonom o ministarstvima, a članom 7. Predloga zakona precizira se odredba člana 13. Zakona koji uređuje službenu legitimaciju zaposlenih u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se član 9. Zakona koji određuje nadležnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, u cilju usklađivanja sa posebnim zakonom kojim je propisana nadležnost Direkcije da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član. Takođe, preciziraju se i nadležnosti Direkcije u pružanju međunarodne pravne pomoći.

Članom 8. Predloga zakona dopunjen je tekst Zakona članom 16a koji predviđa, u cilju povećanja efikasnosti postupka, obavezu za policiju da kada podnosi javnom tužiocu krivičnu prijavu za krivično delo za koje se Zakon primenjuje da dostavi i podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koji su prikupljeni u predistražnom postupku.

Članom 9. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 17. Zakona, a članom 10. Predloga zakona pored preciziranja člana 23. Zakona taj član se i dopunjuje odredbom u kojem se određuje rok za vlasnika protiv koga je javni tužilac podneo zahtev nadležnom sudu za privremeno oduzimanje imovine, da da odgovor na taj zahtev.

Članom 11. Predloga zakona precizirana je odredba 24. stav 1. Zakona.

Odredbama čl. 12. i 13. Predloga zakona iz pravnotehničkih razloga izmenjeni su čl. 25. i 28. Zakona.

Odredbama čl. 14. do 23. Predloga zakona izmenjene su odredbe Zakona koje uređuju postupak za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Ovim izmenama ukinut je prigovor kao pravno sredstvo na rešenje suda kojim se odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine, a imajući u vidu da se u praksi pokazalo kao neracionalno postojanje dva pravna leka protiv istog rešenja suda (prigovor i žalba). Naravno, zadržana je žalba kao pravno sredstvo o kojem odlučuje nadležni drugostepeni sud.

Članom 24. Predloga zakona produžen je rok za podnošenje zahteva javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine propistekle iz krivičnog dela sadržan u članu 38. Zakona sa tri na šest meseci od dana dostavljanja osuđujuće pravnosnažne presude, imajući u vidu zahtev prakse da se taj rok produži u cilju prikupljanja svih potrebnih dokaza od strane javnog tužilaštva neophodnih za donošenje odluke suda po zahtevu javnog tužioca. Pored toga, precizira se odredba stava 3. kako bi se sprečila mogućnost fiktivnog prenosa imovine proistekle iz krivičnog dela na pravnog sledbenika.

Odredbama čl. 25. do 27. i člana 29. Predloga zakona izmenjene su odredbe čl. 49. do 51. i člana 56. Zakona, radi preciziranja zakonskih ovlašćenja ministra nadležnog za pravosuđe za donošenje akata kojima se bliže uređuje rad Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.

Članom 28. Predloga zakona dopunjen je tekst Zakona članom 52a, kojim su precizirana ovlašćenja Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom za zaključivanje ugovora o zakupu privremeno oduzetih nepokretnosti kojima upravlja Direkcija. Pored toga, u cilju prevazilaženja problema koji su se pojavili u primeni zakona, data su dodatna ovlašćenja Direkciji u slučaju raskida ugovora o zakupu privremeno oduzete nepokretnosti.

Članom 30. Predloga zakona izmenjen je član 60. Zakona na taj način što je brisana obaveza Direkcije da u slučaju povraćaja novčanih sredstava licu kojem se ta sredstva vraćaju isplati i kamatu. Ovakvo rešenje je u skladu sa uporednopravnim rešenjima u zakonima drugih zemalja. Pri tome, nezadovoljna stranka uvek može da podnese zahtev za naknadu štete Direkciji ili tužbu nadležnom sudu, u skladu sa članom 61. Zakona.

Članom 31. Predloga zakona izmenjen je član 62. Zakona, tako što je određeno postupanje sa trajno oduzetim novčanim sredstvima, isključena primena carinskih propisa na trajno oduzete pokretne stvari i dato ovlašćenje Vladi da može da odredi namenu trajno oduzete nepokretne imovine u cilju obavljanja društveno korisnih poslova.

Članom 32. Predloga zakona dopunjen je član 63. Zakona odredbom kojom je propisano da se sredstva dobijena prodajom trajno oduzete u iznosu od 30% koriste za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade.

Odredbama čl. 33. do 35. Predloga zakona određen je rok za donošenje podzakonskih akata, prelazno rešenje u vezi sa započetim postupcima, kao i stupanje Predloga zakona na snagu.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 10.11.2016.