Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA

Član 1.

U Krivičnom zakoniku ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), član 7. menja se i glasi:

"Član 7.

Krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko u inostranstvu učini krivično delo iz čl. 305. do 316, čl. 318. do 321, krivično delo iz čl. 391. do 393a ovog zakonika ako je izvršeno prema Republici Srbiji ili njenom državljaninu, kao i krivično delo iz člana 241. ovog zakonika ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac.".

Član 2.

U članu 18. stav 2. reči: "je stepen krivice učinioca nizak" zamenjuju se rečima: "stepen krivice nije visok".

U stavu 3. reči: "pet godina" zamenjuje se rečima: "tri godine".

Član 3.

U članu 46. stav 1. reči: "pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja" zamenjuju se rečima: "ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo", a reči: "disciplinski kažnjavan" zamenjuju se rečima: "kažnjavan za teže disciplinske prestupe".

U stavu 2. alineja četvrta reč: "bezuslovnu" briše se.

U stavu 3. reči: "obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama" zamenjuju se rečima: "neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama".

Član 4.

U članu 49. stav 5. reči: "ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava" brišu se.

Član 5.

U članu 57. stav 1. tačka 8) menja se i glasi:

"8) ako je za krivično delo propisana novčana kazna, kazna se može ublažiti do jedne polovine najmanje mere propisane kazne.".

Član 6.

U članu 89b stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 7.

U članu 112. stav 3. tačka 3. posle reči: "beležnik," dodaje se reč: "javni".

U stavu 21. reč: "preduzeće" zamenjuje se rečima: "privredno društvo,".

Posle stava 21. dodaje se stav 21a koji glasi:

"(21a)  Privredna delatnost je svaka delatnost proizvodnje i prometa roba, vršenje usluga i obavljanje drugih delatnosti na tržištu, radi sticanja dobiti ili ostvarivanja nekog drugog ekonomskog interesa.".

Član 8.

Posle člana 121. dodaju se naziv člana i član 121a koji glase:

"Sakaćenje ženskog polnog organa

Član 121a

(1) Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako postoje naročito olakšavajuće okolnosti pod kojima je učinjeno delo iz stava 1. ovog člana, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko žensko lice navede da se podvrgne radnji iz stava 1. ovog člana ili joj u tome pomogne, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt ženskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.".

Član 9.

U članu 128. stav 1. posle reči: "pola," dodaju se reči: "seksualne orijentacije, rodnog identiteta,".

Član 10.

Posle člana 138. dodaju se naziv člana i član 138a koji glase:

"Proganjanje

Član 138a

(1) Ko drugog neovlašćeno uporno proganja na način koji može osetno da ugrozi njegov lični život,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Uporno proganjanje u smislu stava 1. ovog člana postoji kada se u toku određenog vremenskog perioda:

1) drugo lice prati ili preduzimaju druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu;

2) nastoji da uspostavi kontakt sa drugim licem neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;

3) zloupotrebljavaju podaci o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi naručivanja robe ili usluga;

4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;

5) preduzimaju druge slične radnje.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(4) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.".

Član 11.

U članu 178. stav 1. reč: "tri" zamenjuje se rečju: "pet".

Član 12.

U članu 179. stav 1. reči: "dve do deset" zamenjuju se rečima: "pet do dvanaest".

Član 13.

U članu 180. stav 1. reč: "tri" zamenjuje se rečju: "pet".

Član 14.

U članu 181. st. 3. i 4. reč: "tri" zamenjuje se rečju: "pet".

Član 15.

Posle člana 182. dodaju se naziv člana i član 182a koji glase:

"Polno uznemiravanje

Član 182a

(1) Ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.".

Član 16.

U članu 185. posle stava 4. dodaju se novi stav 5. i stav 6. koji glase:

"(5) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(6) Predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica (dečija pornografija) smatra se svaki materijal koji vizuelno prikazuje maloletno lice koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta u seksualne svrhe.".

Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.

Član 17.

Naziv člana i član 185a menjaju se i glase:

"Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama

Član 185a

(1) Ko navede dete da prisustvuje silovanju, obljubi ili sa njom izjednačenim činom ili drugoj polnoj radnji, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom sile ili pretnje, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.".

Član 18.

Član 186. briše se.

Član 19.

Posle člana 187. dodaju se naziv člana i član 187a koji glase:

"Prinudno zaključenje braka

Član 187a

(1) Ko upotrebom sile ili pretnje prinudi drugo lice da zaključi brak, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ko radi izvršenja dela iz stava 1. ovog člana drugo lice odvede u inostranstvo ili ga u istom cilju navede da ode u inostranstvo, kazniće se zatvorom do dve godine.".

Član 20.

Član 191. menja se i glasi:

"Član 191.

(1)        Ko maloletno lice protivpravno zadrži ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemogućava izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema novorođenčetu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3)        Ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(4)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled dela teže ugroženo zdravlje, vaspitanje ili školovanje maloletnog lica ili je delo učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(5)        Učinioca dela iz st. 1, 2. i 4. ovog člana koji dobrovoljno preda maloletno lice, licu ili ustanovi kojoj je ono povereno ili omogući izvršenje odluke o poveravanju maloletnog lica, sud može osloboditi od kazne.

(6)        Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. do 4. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preda maloletno lice, licu ili ustanovi kojoj je maloletno lice povereno ili omogući izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu ili ustanovi, odnosno odluke kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.".

Član 21.

U članu 192. posle stava 1. dodaju se novi stav 2. i stav 3. koji glase:

"(2)      Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lekar zdravstvene ustanove koji proglasi umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja.

(3)        Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz koristoljublja, zloupotrebom položaja, bavi se vršenjem dela ili je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 22.

U članu 194. stav 5. briše se.

Član 23.

Naziv člana 197. menja se i glasi:

"Rodoskvrnuće".

Član 24.

Član 208a briše se.

Član 25.

U članu 216. stav 2. reči: "jedne do šest" zamenjuju se rečima: "šest meseci do pet".

Član 26.

Naziv člana 221a menja se i glasi: " Neovlašćeno iznošenje i unošenje kulturnog dobra".

U članu 221a u stavu 1. posle reči: "u inostranstvo" dodaju se reči: "ili unese u Srbiju".

Član 27.

Glava dvadeset druga menja se i glasi:

"Glava dvadeset druga

KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE

Prevara u obavljanju privredne delatnosti

Član 223.

(1)        Ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Prevara u osiguranju

Član 223a

(1)        Ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje, povredu ili narušenje zdravlja, pa zatim podnese zahtev osiguravajućem društvu.

(3)        Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4)        Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Pronevera u obavljanju privredne delatnosti

Član 224.

(1)        Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti

Član 224a

(1)        Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj imovini se stara, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi četiristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3)        Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Poreska utaja

Član 225.

(1)        Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Neuplaćivanje poreza po odbitku

Član 226.

(1)        Odgovorno lice u pravnom licu - poreskom placu, kao i preduzetnik - poreski platac koji, u nameri da izbegne plaćanje poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih dažbina, ne uplati iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, odnosno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, na propisani uplatni račun javnih prihoda ili ne uplati druge propisane dažbine, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2)        Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Zloupotreba položaja odgovornog lica

Član 227.

(1)        Odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3)        Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

Član 228.

(1)        Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

(3)        Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4)        Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.

Zloupotreba u postupku privatizacije

Član 228a

(1)        Ko u postupku privatizacije podnošenjem ponude zasnovane na lažnim podacima, ili dogovaranjem protivno zakonu sa drugim učesnicima u postupku privatizacije ili preduzimanjem druge protivpravne radnje utiče na tok postupka ili donošenje odluke organizacije nadležne za sprovođenje postupka privatizacije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o privatizaciji i time prouzrokuje štetu kapitalu ili umanji imovinu koja je predmet privatizacije.

(3)        Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa privatizacijom kapitala ili imovine čija procenjena vrednost prelazi iznos od trista miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Zaključenje restriktivnog sporazuma

Član 229.

(1)        Ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, može se osloboditi od kazne.

Primanje mita u obavljanju privredne delatnosti

Član 230.

(1)        Ko pri obavljanju privredne delatnosti za sebe ili drugog, neposredno ili posredno, zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili ko primi obećanje poklona ili druge koristi da zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili da se uzdrži od takvog delovanja ili kršenjem drugih dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja ili drugog pravnog lica za koje ili u kojem radi ili drugog lica, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2)        Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji, posle zaključenja ugovora ili postizanja poslovnog dogovora ili posle pružene usluge ili uzdržavanja od takvog delovanja, za sebe ili drugog zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili prihvati obećanje poklona ili druge koristi, kazniće se zatvorom do tri godine.

(3)        Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.

Davanje mita u obavljanju privredne delatnosti

Član 231.

(1)        Ko učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist licu da ono pri obavljanju privredne delatnosti, zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili se uzdrži od takvog delovanja ili krši druge dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili na štetu ili u korist drugog pravnog ili fizičkog lica ili ko posreduje pri ovakvom davanju poklona ili druge koristi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji je dao poklon ili drugu korist na zahtev lica da ono pri obavljanju privredne delatnosti zaključi ugovor, postigne poslovni dogovor, pruži uslugu ili krši dužnost, a delo je prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno, može se osloboditi od kazne.

(3)        Dati poklon i imovinska korist oduzeće se.

Prouzrokovanje stečaja

Član 232.

Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Prouzrokovanje lažnog stečaja

Član 232a

(1)        Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što:

1)         celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi;

2)         zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja;

3)         poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Oštećenje poverilaca

Član 233.

(1)        Ko u subjektu privrednog poslovanja, znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Lice iz stava 1. ovog člana, koje znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(3)        Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Nedozvoljena proizvodnja

Član 234.

(1)        Ko neovlašćeno proizvodi ili prerađuje robu za čiju je proizvodnju ili prerađivanje potrebno odobrenje nadležnog organa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2)        Ko proizvodi ili prerađuje robu čija je proizvodnja ili prerađivanje zabranjeno, kazniće se zatvorom do tri godine.

(3)        Roba i sredstva za proizvodnju ili prerađivanje oduzeće se.

Nedozvoljena trgovina

Član 235.

(1)        Ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2)        Ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3)        Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen.

(4)        Ako je učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(5)        Roba i predmeti nedozvoljene trgovine oduzeće se.

Krijumčarenje

Član 236.

(1)        Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

(4)        Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna.

Onemogućavanje vršenja kontrole

Član 237.

Ko onemogući organu vršenja kontrole da izvrši uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga

Član 238.

(1)        Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom drugom posebnom oznakom robe ili usluga ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2)        Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3)        Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4)        Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti

Član 239.

(1)        Ko u nameri narušavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2)        Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3)        Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

Odavanje poslovne tajne

Član 240.

(1)        Ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

(3)        Ko delo iz stava 1. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine.

(4)        Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za subjekt privrednog poslovanja.

Falsifikovanje novca

Član 241.

(1)        Ko napravi lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinači pravi novac, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(2)        Ko pribavlja lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažan novac stavlja u opticaj, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana napravljen, preinačen, stavljen u promet ili pribavljen lažan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina i novčanom kaznom.

(4)        Ko lažan novac koji je primio kao pravi, pa saznavši da je lažan, stavi u opticaj ili ko zna da je načinjen lažan novac ili da je lažan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(5)        Lažan novac oduzeće se.

Falsifikovanje hartija od vrednosti

Član 242.

(1)        Ko napravi lažne hartije od vrednosti ili preinači prave hartije od vrednosti u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne hartije upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(3)        Ko lažne hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavši da su lažne, stavi u promet, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(4)        Lažne hartije od vrednosti oduzeće se.

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica

Član 243.

(1)        Ko napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(4)        Kaznom iz st. 2. i 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

(5)        Ko nabavi lažnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(6)        Lažne platne kartice oduzeće se.

Falsifikovanje znakova za vrednost

Član 244.

(1)        Ko napravi lažne ili preinači prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog člana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3)        Ko odstranjivanjem žiga kojim se znaci za vrednost poništavaju ili kojim drugim načinom ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da važe, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4)        Lažni znakovi za vrednost oduzeće se.

Falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala

Član 244a

(1)        Ko u nameri da ih upotrebi kao prave, napravi lažne pečate, žigove, marke ili druge znakove za obeležavanje domaće ili strane robe kojima se žigošu drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preinači ili ko takve lažne ili preinačene znakove upotrebi kao prave, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2)        Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lažna uverenja o odobrenju tipa merila i uverenja o overavanju merila ili žigove i druge znakove usaglašenosti kojima se žigošu merila i predmeti od dragocenih metala u smislu propisa kojima se uređuju metrologija i kontrola predmeta od dragocenih metala ili ko u istoj nameri original uverenja ili prave državne žigove i druge znakove usaglašenosti preinači ili ko takva lažna ili preinačena uverenja ili državne žigove i druge znakove usaglašenosti upotrebi kao prave, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(3)        Lažna uverenja, državni žigovi i znakovi, merila, kao i predmeti od dragocenih metala koji su lažno označeni, oduzeće se.

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje

Član 244b

(1)        Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnog novca ili lažnih hartija od vrednosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnih platnih kartica ili lažnih znakova za vrednost, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3)        Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

Pranje novca

Član 245.

(1)        Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(3)        Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana sa imovinom koju je sam pribavio kriminalnom delatnošću, kazniće se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog člana.

(4)        Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(5)        Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću, kazniće se zatvorom do tri godine.

(6)        Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1, 2. i 5. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.

(7)        Novac i imovina iz st. 1. do 6. ovog člana oduzeće se.".

Član 28.

U članu 292. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"(4)      Ko preti izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.".

Član 29.

Član 304a menja se i glasi:

"Član 304a

(1)        Ko proizvodi, prodaje, nabavlja radi upotrebe, uvozi, distribuira i na drugi način stavlja na raspolaganje:

1)         uređaje i računarske programe projektovane ili prvenstveno u svrhe izvršenja nekog krivičnog dela iz 298. do 303. ovog zakonika;

2)         računarske šifre ili slične podatke putem kojih se može pristupiti računarskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu sa namerom da bude upotrebljen u izvršenju nekog od krivičnih dela iz čl. 298. do 303. ovog zakonika;

kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.

(2)        Ko poseduje neka od sredstava iz stava 1. ovog člana, u nameri da ih upotrebi u svrhu izvršenja nekog od krivičnih dela iz čl. 298. do 303. ovog zakonika, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.".

Član 30.

Posle člana 340. dodaju se naziv člana i član 340a koji glase:

"Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti

Član 340a

Ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.".

Član 31.

Član 347. menja se i glasi:

"Član 347.

Ko oružje, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kao i sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili otrov za koje zna da su namenjeni za izvršenje krivičnog dela izrađuje, nabavlja ili drugom omogućava da do njih dođe, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.".

Član 32.

Član 348. menja se i glasi:

"Član 348.

(1)        Ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi eksplozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(4)        Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

(5)        Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(6)        Oružje, njegovi delovi, municija, materije i sredstva iz st. 1 – 5. ovog člana oduzeće se.".

Član 33.

U članu 350. stav 2. reči: "šest meseci do pet" zamenjuju se rečima: "jedne do osam".

U stavu 3. reči: "jedne do deset" zamenjuju se rečima: "dve do dvanaest".

U stavu 4. reč: "dvanaest" zamenjuje se rečju: "petnaest".

Član 34.

U članu 361. stav 1. reč: "moralo" zamenjuje se rečju: "moglo".

Član 35.

U članu 364. stav 1. reči "preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji" zamenjuju se rečima: "ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost".

Član 36.

U članu 366. st. 1, 2. i 4. reč: "nagradu" zamenjuje se rečju: "poklon".

U stavu 5. reči: "zahtevana ili primljena nagrada" zamenjuju se sa rečima: "zahtevan ili primljen poklon".

U stavu 7. reč: "nagrada" zamenjuje se rečju: "poklon".

Član 37.

U članu 367. stav 6. reč: "preduzeću," briše se, a posle reči: "subjektu" dodaju se reči: "koji ne obavlja privrednu delatnost, a".

Član 38.

U članu 368. stav 5. reč: "preduzeću," briše se, a posle reči: "subjektu" dodaju se reči: "koji ne obavlja privrednu delatnost".

Član 39.

U članu 371. posle reči: "drugoj osnovi;" dodaju se reči: "prisilni nestanak;".

Član 40.

U članu 387. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"(5)      Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.".

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 41.

U članu 391. posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

"(5)      Ko nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili otklanja prepreke za njegovo izvršenje ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzme drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za njegovo neposredno izvršenje, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

(6)        Ko radi izvršenja dela iz stava 1. ovog člana upućuje ili prebacuje na teritoriju Srbije lica ili oružje, eksploziv, otrove, opremu, municiju ili drugi materijal, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.".

Član 42.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2017. godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i čl. 35. do 38. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Za krivično zakonodavstvo Republike Srbije se može reći da pruža dovoljno mogućnosti za suzbijanje kriminaliteta, te da nije osnovni razlog za njegove izmene i dopune to što ono ne pruža adekvatne mogućnosti na tom planu. Ono što je u prvom planu jeste usaglašavanje sa određenim standardima koji su postavljeni od strane Evropske unije čiji Republika Srbija želi da postane član. Osim u nekim slučajevima, to usaglašavanje ostavlja dovoljno širok prostor da Republika Srbija pronađe ono rešenje koje odgovara njenim prilikama i potrebama.           

Iako je Krivični zakonik u velikoj meri usaglašen sa standardima i aktima Evropske unije, Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, određena dokumenta Evropske unije i Saveta Evrope kao i pravna tekovina zemalja članica Evropske unije zahtevaju njegovo dalje usaglašavanje. Usaglašavanje je potrebno ne samo u odnosu na određena dokumenta, već i u odnosu na uobičajene standarde koji važe u pojedinim oblastima krivičnog zakonodavstva evropskih zemalja. U tom pogledu, posebnu pažnju zaslužuje jedna grupa krivičnih dela, a to su krivična dela protiv privrede. U toj oblasti, iako je ona značajno menjana prilikom donošenja važećeg Krivičnog zakonika, i dalje su zadržana neka prevaziđena rešenja koja sudska praksa sama, bez intervencije zakonodavca, ne može uspešno da reši i prilagodi ih novonastalim prilikama u oblasti privrednih odnosa.

Osim krivičnih dela protiv privrede, prilikom pripreme Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika izvršeno je preispitivanje i nekih drugih odredaba. Izvesne sugestije i predlozi koji dolaze iz pravosuđa i stručne javnosti u pogledu potrebe određenih intervencija u Krivičnom zakoniku takođe su našle mesto u Predlogu zakona. Opravdano je dalje unapređivanje određenih rešenja u Krivičnom zakoniku, usklađivanje sa drugim propisima i otklanjanje eventualnih neusklađenosti. Reč je o nekim najvažnijim područjima u kojima bi trebalo nastaviti reformu započetu izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine. Cilj, međutim, nije bio da se pristupi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u svim onim slučajevima u kojima bi one bile opravdane. Između ostalog, razlog za to jeste i to što će se u procesu pregovaranja sa Evropskom unijom ukazati potreba za određenim intervencijama koje će se precizirati tek u toku tih pregovora.

Kada je u pitanju usaglašavanje Krivičnog zakonika sa svim relevantnim dokumentima Evropske unije bilo bi preuranjeno da se to učini već u ovoj fazi. Do ulaska Republike Srbije u Evropske unije ima još vremena, a i sama Evropska unija će neke svoje akte u međuvremenu menjati, ili donositi nove. Oblast u kojoj već sada, bez sumnje, postoji potreba koncepcijski drugačijeg pristupa jesu krivična dela protiv privrede. Osim te oblasti, najvažnije novine tiču se usklađivanja krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulska konvencija) koju je Republika Srbija potvrdila (,,Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", broj 12/13).

Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama ograničava se na određeni broj parcijalnih izmena koje su suštinski povezane i odnose se na istu oblast, odnosno srodna pitanja. Taj put ima određene prednosti, a njemu u prilog ide i to što je danas postalo uobičajeno u zakonodavnoj praksi evropskih zemalja da se vrše parcijalne izmene i dopune, a ne opsežne reforme. Krivično zakonodavstvo Republike Srbije ne zaostaje u odnosu na krivično zakonodavstvo većine evropskih zemalja, pa sa njegovom celovitom reformom za sada nema potrebe. Ono što je nužno i u ovom momentu dovoljno jeste da se reformiše oblast privrednih krivičnih dela, da se izvrši usaglašavanje sa Istanbulskom konvencijom, kao i da se interveniše u odnosu na još neka pitanja kojima se vrši dalje usavršavanje krivičnog zakonodavstva u cilju efikasnijeg suzbijanje kriminaliteta uz poštovanje svih tekovina pravne države.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA

OPŠTI DEO KRIVIČNOG ZAKONIKA

Samo u odnosu na mali broj odredaba Opšteg dela Krivičnog zakonika postoji potreba njihovog menjanja. To je i inače univerzalna pojava u savremenom krivičnom zakonodavstvu. Iako krivično zakonodavstvo nije više grana pozitivnog zakonodavstva koja se vrlo retko menja, promene u oblasti Opšteg dela nisu česte. Ono što se u okviru Opšteg dela menja jesu odredbe koje uređuju krivične sankcije, dok su izmene drugih opštih instituta vrlo retke. U Opštem delu Krivičnog zakonika kod sledećih instituta, odnosno krivičnih sankcija predlažu su određene izmene i dopune.

           

1. Delo malog značaja (član 2. Predloga zakona)

Iako bi se mogli istaći i razlozi u prilog ukidanju instituta dela malog značaja (ukinule su ga Slovenija i Crna Gora, a u zapadnoevropskim zemljama ono i ne postoji), umereniji pristup ide u prilog tome da se u Krivičnom zakoniku vrati ranije rešenje (pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine), a to je da se primena ovog osnova isključenja protivpravnosti dozvoli samo kod dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna). Teško je braniti stav da i dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina (kako je predviđeno postojećim rešenjem) u konkretnom slučaju mogu da se ispolje u tako lakom obliku da ih i ne treba smatrati krivičnim delom. Postojeće rešenje je i u kontradikciji sa nemogućnošću ublažavanja kazne po vrsti kod krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora o pet godina, s obzirom na to da je kod njih uvek propisan posebni minimum. Svrha ovog instituta jeste da se krivično pravosuđe rastereti jednog dela onoga što se uobičajeno svrstava u tzv. bagatelni kriminalitet. Osim načela oportuniteta na procesnom planu, ima argumenata da se ovo pitanje rešava i na planu materijalnog krivičnog prava, ali se ni širokim shvatanjem pojma bagatelnog kriminaliteta u njega ne mogu svrstati i ona krivična dela koja su zaprećena kaznom zatvora u trajanju od pet godina. Treba imati u vidu, i to da suviše široko postavljen institut dela malog značaja može da dovede u pitanje puno ostvarivanje načela zakonitosti u krivičnom pravu. Međutim, u odnosu na suženo polje primene, tj. samo u odnosu na laka krivična dela, ima opravdanja za širu primena ovog instituta koji sada naša sudska praksa relativno retko koristi. Zato se umesto uslova da je stepen krivice učinioca nizak (uočeno je da utvrđivanje tog uslova predstavlja problem u praksi) predlaže da je dovoljno da ne postoje okolnosti koje ukazuju na visok stepen krivice učinioca.

2. Uslovni otpust (član 3. Predloga zakona)

U praksi je primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju sa drugim evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) znatno niži. Ni izmene Krivičnog zakonika iz 2012. godine kojima je cilj bio da se kod većine krivičnih dela uvede obavezan uslovni otpust nisu u tom pogledu ništa promenile. Tome je najviše doprinela postojeće odredba koja zahteva za uslovni otpust ispunjavanje uslova koje je teško utvrditi. Naime, teško je utvrditi da li je u odnosu na uslovno osuđenog postignuta svrha kažnjavanja. Zato se u Predlogu zakona odustaje od tog uslova i polazi od toga da je za uslovni otpust, pored dve trećine izdržane kazne, dovoljno da se u toku izdržavanja kazne tako vladao da se sa osnovnom može očekivati da za vreme dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Dalje, neophodno je precizirati koje to obaveze sud može naložiti uslovno otpuštenom. Ovo tim pre što je u Zakonu o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija predviđeno da se mogu nalagati obaveze uz zaštitni nadzor predviđene Krivičnim zakonikom, a da sam Krivični zakonik ne predviđa takvu mogućnost.

3. Novčana kazna (čl. 4. i 5. Predloga zakona)

Nizak procenat učešća novčane kazne u ukupno izrečenim krivičnim sankcijama nalazi se na zabrinjavajuće niskom nivou. Naročito u pogledu novčane kazne u dnevnim iznosima postoji odbojnost naše sudske prakse, pa bi u tom pogledu zakonodavac trebalo nešto da učini. Ovo ne samo zbog toga što je taj sistem danas postao evropski standard, već i zbog toga što on predstavlja bolji sistem od onog tradicionalnog. Poznato je da sudovi izbegavaju ono što im je teže i složenije, pa se i u ovom slučaju opredeljuju za stari sistem koji je mnogo jednostavniji (ali ne i bolji) iako su tako na ivici kršenja zakona (teško je poverovati u to da je uvek ispunjen jedan od dva alternativno postavljena uslova iz člana 50. stav 1. Krivičnog zakonika pod kojim se može primeniti stari sistem novčane kazne). Za sada bi bio suviše radikalan korak da se predvidi samo novčana kazna u dnevnim iznosima (što bi u nekoj od narednih reformi Krivičnog zakonika trebalo učiniti), a da se ukine stari sistem (kao što je to nedavno učinjeno u nekim zemljama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije), ali je nužno olakšati sudovima primenu ove kazne. Minimalna intervencija sa kojom bi trebalo pokušati da ovaj sistem novčane kazne zaživi u praksi ne zahteva opsežnije izmene i dopune zakonskog teksta. Rešenje iz člana 4. Predloga zakona predviđa šire ovlašćenje suda da po slobodnoj proceni utvrđuje visinu dnevnog iznosa, tj. ne vezuje to za slučaj kada je učinilac vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava (član 49. stav 5. Krivičnog zakonika). Osim toga, zbog kolebanja sudske prakse koja u tom pogledu postoji, bilo je potrebno izričito predvideti mogućnost ublažavanja novčane kazne i pri tome propisati ograničenje dokle se ona može ublažiti (član 5. Predloga takona).

Članom 6. Predloga zakona brisana je odredba stava 5. člana 89b Krivičnog zakonika, iz razloga što je članom 28. Predloga zakona Krivični zakonik dopunjen novim krivičnim delom Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti.

Članom 7. Predloga zakona izvršeno je terminološko usklađivanje Krivičnog zakonika sa novim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

POSEBNI DEO KRIVIČNOG ZAKONIKA

U Posebnom delu Krivičnog zakonika postoji potreba za većim brojem intervencija koje su po svom karakteru i domašaju različite. U većem broju slučajeva reč je o manjim modifikacijama ili dopunama postojećih zakonskih opisa, dok se u nekim slučajevima radi o novim inkriminacijama. Neke od tih intervencija se zasnivaju na potrebi usaglašavanja sa relevantnim dokumentima Evropske unije i Saveta Evrope, kao i sa prihvaćenim standardima u krivičnom zakonodavstvu evropskih zemalja, dok su druge uočene od strane naše sudske prakse i teorije. Najvažnije izmene i dopune koje se predlažu tiču se krivičnih dela protiv privrede, kao i novih krivičnih dela koja su posledica usaglašavanja sa Istanbulskom konvencijom. Kod nekih krivičnih dela predlaže se propisivanje strožih kazni. To je slučaj naročito sa nekim krivičnim delima protiv polne slobode. Iako su i sada propisane kazne stroge (a u odnosu na neke od njih važi zabrana ublažavanja kazne), predlaže se propisivanje još strožih kazni. Tako, predlaže se da posebni minimum (uz zabranu ublažavanja kazne) kod silovanja i obljube sa detetom (kao i kod krivičnog dela obljube zloupotrebom položaja ako je delo učinjeno prema detetu) bude pet godina čime bi se krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstalo među najstrože u Evropi.

1. Krivična dela protiv privrede – član 27. Predloga zakona

Data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, odnosno njihov redosled i grupisanje izvršeno je prema određenim kriterijumima od kojih je najvažniji njihova srodnost. Predlog zakona predviđa 29 krivičnih dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku u glavi dvadeset drugoj sada ima 25. Predlaže se sedam novih krivičnih dela, uz dekriminalizaciju tri postojeća krivična dela u ovoj glavi Krivičnog zakonika. Kod nekih se menja zakonski opis, dok se kod drugih ne predlažu izmene osim što je promenjen njihov redosled, odnosno mesto u okviru glave.

Iako su 1. aprila 2013. godine stupile na snagu izmene i dopune Krivičnog zakonika kojom je uvedeno novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u članu 234. Krivičnog zakonika, umesto što je kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja izvršilac moglo da bude i odgovorno lice, neke nedoumice i problemi u praksi i dalje su prisutni. Zato je neophodno izmeniti i precizirati zakonski opis krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica koje je i inače viđeno samo kao prelazno rešenje. Iako razlike u odnosu na ranije krivično delo zloupotrebe službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), kada je ono obuhvatalo i odgovorno lice kao izvršioca svakako nisu beznačajne (umesto bilo kakve koristi neophodno je sticanje protivpravne imovinske koristi), i iako bi i ovo krivično delo prema opštim pravilima o prividnom idealnom sticaju trebalo da bude supsidijarno u odnosu na druga krivična dela protiv privrede, čini se da ono nije bitno promenilo situaciju u sudskoj praksi. Umesto da bude supsidijarno, ono je u primeni i dalje primarno u slučaju kada su ostvarena obeležja i nekog drugog krivičnog dela. Njegovoj restriktivnijoj primeni nije doprinelo ni teleološko i sistematsko tumačenje koje bi se oslonilo na činjenicu da je to sada pravo krivično delo protiv privrede, što znači da bi i u konkretnom slučaju trebalo poći od toga da se ovim štite privredni odnosi i da je cilj inkriminacije da obuhvati ponašanja štetna po privredu, a ne i ona koja predstavljaju socijalno adekvatna ponašanja u oblasti privrede. Zato se trajnije rešenje mora tražiti u donekle izmenjenoj inkriminaciji. Osim odustajanja od odgovornog lica kao izvršioca (što je učinjeno i kod skoro svih krivičnih dela protiv privrede) propisan je i tzv. zakonski supsidijaritet. To znači, da primena ove inkriminacije dolazi u obzir samo u slučaju da nisu ostvareni elementi nekog drugog krivičnog dela. Potpuno odustajanje od postojeće inkriminacije bez njene zamene nekom novom, uže postavljenom i sa preciznijim zakonskim opisom predstavljalo bi u ovom momentu radikalan potez zakonodavca za koji nije izvesno da ima realnu podlogu i opravdanje. Iako je jedan od glavnih ciljeva drugačijeg postavljanja i propisivanja krivičnih dela protiv privrede bio i taj da se primena relativno široko i neodređeno postavljenog zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 234. Krivičnog zakonika svede na minimum, nije izvesno da se tim drugim inkriminacijama mogu obuhvatiti sva društveno štetna ponašanja u privredi. Problem predstavlja i to, što je i u praksi potrebno da se u izvesnom prelaznom periodu sve više prelazi na primenu specifičnih inkriminacija koje su primerenije činjeničnom stanju u konkretnom slučaju (npr. poreska utaja), a sve više sužava primena ove opšte inkriminacije. Iako u Krivičnom zakoniku, u glavi protiv privrede, postoji čitav niz krivičnih dela koja se mogu upotrebiti za kvalifikovanje različitih nedozvoljenih ponašanja, i dalje se najčešće koristi krivično delo iz člana 234. Krivičnog zakonika. Praksa ne doživljava ovo krivično delo kao supsidijarno, što je na osnovu pravila o prividnom idealnom sticaju i određenih metoda tumačenja nesporno, već kao glavno delo protiv privrede. Zato je neophodno da se u zakonu izričito predvidi da je ovo krivično delo supsidijarno. Tako bi se ograničila primena navedenog krivičnog dela samo na one slučajeve kada je to zaista nužno, odnosno samo ukoliko kriminalna zona ni jednog drugog krivičnog dela ne može da zaštiti privredni sistem.

Osim preispitivanja postojećih, postoji i potreba uvođenja nekih novih krivičnih dela protiv privrede. Tako, bilo je potrebno predvideti krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti (predloženi član 223. Krivičnog zakonika), krivično delo zloupotrebe poverenja u obavljanju priredne delatnosti (predloženi član 224a), krivično delo zloupotrebe u postupku privatizacije (predloženi član 228a). Dok su prva dva krivična dela poznata kao opšta krivična dela protiv imovine ali koja se u oblasti privrednih odnosa gotovo da nisu primenjivala, treće je sasvim novo krivično delo i odraz je potrebe da se inkriminišu zloupotrebe u postupku privatizacije koje su do sada uočene. U pogledu prva dva krivična dela potrebno je naglasiti sledeće: praksa često kvalifikuje nedozvoljena ponašanja kao krivično delo iz člana sloupotrebe položaja odgovornog lica, iako se zapravo radi o krivičnim delima protiv imovine, kao što su npr. krivično delo prevare (član 208. Kririvičnog zakonika) ili krivično delo zloupotrebe poverenja (član 216. Krivičnog zakonika). Na ovakve stavove uticala je i pravna tradicija, kao i stav sudske prakse, da nije moguća prevara između pravnih lica. Zato je opravdano da se izvrši određena specijalizacija krivičnih dela prevare i zloupotrebe poverenja, čime bi se Krivični zakonik dopunio novim krivičnim delom prevare u obavljanju privredne delatnosti i krivičnim delom zloupotrebe poverenja u obavljanju privredne delatnosti. Time bi se naše krivično zakonodavstvo približilo i krivičnom delu,,Untreue" koje, sa određenim razlikama, postoji u nemačkom, švajcarskom i austrijskom krivičnom pravu.

Takva specijalizacija uz modifikacije primerene privrednim odnosima predlaže se i u odnosu na određena krivična dela iz glave protiv službene dužnosti (pronevera, davanje i primanje mita) kada su izvršena u obavljanju privredne delatnosti. Osim širih mogućnosti za adekvatnu krivičnopravnu reakciju u oblasti privrede, tako se realizuje i zahtev da se razdvoje ova dela u javnom i privatnom sektoru.

Dalje, krivično delo prevare u osiguranju, koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, sasvim je drugačije postavljeno u Predlogu zakona, tj. onako kako je to uobičajeno i u uporednom zakonodavstvu, što inače opravdava propisivanje ovog krivičnog dela kao posebnog krivičnog dela (za razliku od prevare ovde je kriminalna zona znatno šire postavljena i nije potrebno dovođenje ili održavanje u zabludi pasivnog subjekta).

Zakonski opis više krivičnih dela iz ove glave je značajno promenjen. Kod nekih je to samo posledica toga što se više ne propisuje da izvršilac može biti odgovorno lice, već svako lice koje ostvari radnju izvršenja i ostala obeležja krivičnog dela. Kod određenih krivičnih dela su uočeni izvesni problemi u primeni što je za posledicu imalo njihovu ređu primenu i češće pribegavanje sudske prakse krivičnom delu zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika. Zato su nužne određene izmene njihovog zakonskog opisa što bi, osim ispravnije primene krivičnog prava, za posledicu imalo i sužavanje primene krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika. U vezi s tim, posebno treba ukazati na jednu u zakonodavno tehničkom smislu sitnu intervenciju kod krivičnog dela poreske utaje (predloženi član 225), ali u suštinskom smislu značajnu izmenu koja će olakšati u praksi primenu ovog krivičnog dela. Reč je o tome, da se više u zakonskom opisu ovog krivičnog dela ne zahteva davanje lažnih podataka o,,zakonito stečenim prihodima" odnosno njihovo neprijavljivanje. To svakako ne znači da će obaveza plaćanja poreza postojati i u odnosu na nezakonito stečene prihode, već da se to više neće utvrđivati kao bitno obeležje krivičnog dela, što je u praksi do sada izazivalo ozbiljne probleme.

Značajna izmena u ovoj glavi jeste i dekriminalizacija dva krivična dela. Prvo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, iz razloga što bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, odnosno može se obezbediti druga vrsta sankcija, tako da krivičnopravna zaštita u tom pogledu nije nužna.

2. Izmene i dopune Krivičnog zakonika iz razloga usaglašavanja sa Istanbulskom konvencijom

U Krivični zakonik uvode se nova krivična dela, i to: sakaćenje ženskog polnog organa (član 8. Predloga zakona); proganjanje (član 10. Predloga zakona); polno uznemiravanje (član 15. Predloga zakona) i prinudno zaključenje braka (član 19. Predloga zakona).

Za uvođenje krivičnog dela proganjanja postoje ozbiljni kriminalnopolitički argumenti i da nema obaveze koja proizlazi iz Istanbulske konvencije (ono je nezavisno od Istanbulske konvencije već uvedeno u krivično zakonodavstvo više evropskih zemalja). Reč je o ponašanju koje ozbiljno može da ugrozi psihički integritet žrtve, a upereno je protiv osnovnih prava i sloboda čoveka. Međutim, reč je o složenom ponašanju koje ne tako retko pokazuje i psihotične karakteristike što njegovo krivičnopravno suzbijanje čini još složenijim. No, osnovni problem jeste kako zakonskim opisom adekvatno obuhvatiti ovaj fenomen. Iskustva u zemljama koja su uvela ovo krivično delo ne ohrabruju (npr. u Nemačkoj je ovo delo uvedeno 2007. godine, a već su u postupku njegove izmene i dopune zbog problema u njegovoj primeni). S jedne strane, prilikom propisivanja bića krivičnog dela dovodi se u pitanje načelo određenosti (lex certa), dok se s druge ne postiže zaštita žrtve. To je zahtevalo ozbiljan pristup prilikom formulisanja zakonskog opisa ovog krivičnog dela s ciljem da se ono što preciznije propiše.

3. Ostale izmene i dopune u Posebnom delu

Odredbama čl. 20. i 21. Predloga zakona izmenjeni su i dopunjeni čl. 191. i 192. Krivičnog zakonika, kojima su propisana krivična dela Oduzimanje maloletnog lica i Promena porodičnog stanja. Razlozi za proširivanjem krivičnopravne zaštite novorođene dece proizilazi iz potrebe da se generalnom prevencijom utiče za eventualne izvršioce navedenih krivičnih dela.

Članom 22. Predloga zakona predviđa se brisanje stava 5. u članu 194. Krivičnog zakonika, kojim je inkriminisano kršenje mera zaštite od nasilja u porodici. Ovo rešenje je predloženo iz razloga što se u Predlogu zakonu o zaštiti od nasilja u porodici predviđa da se kršenje mera zaštite sankcioniše kao prekršaj, budući da se na taj način efikasnije može reagovati u slučaju kršenja mera zaštite od nasilja u porodici, obzirom da je predviđeno da se za taj prekršaj može izreći kazna zatvora do 60 dana, koja se može izvršiti odmah i pre pravnosnažnosti presude kojom je utvrđen prekršaj.

Članom 28. Predloga zakona dopunjuje se član 292. Krivičnog zakonika kojim je propisano krivično delo Ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem, tako što je inkriminisana radnja pretnje da će se izvršiti navedeno krivično delo. Ova dopuna je u skladu sa Rezolucijom A33-4 Skupštine Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), kojom je preporučeno da države članice usvoje propise kojima bi se na odgovarajući način sankcionisale određene vrste neprihvatljivog ponašanja u vazdušnom saobraćaju.

Članom 29. Predloga zakona predviđena je izmena zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 304a u cilju njegovog potpunijeg usaglašavanja sa Konvencijom o visokotehnološkom kriminalu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/09). Još dva člana Predloga zakona sadrže izmene i dopune koje su posledica usaglašavanja krivičnog zakonodavstva sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. U prvom slučaju radi se o usaglašavanju sa Konvencijom o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (,,Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/10). U članu 16. Predloga zakona dopunjen je član 185. Krivičnog zakonika novim st. 5. i 6. U stavu 5. predviđen novi oblik krivičnog dela čija se radnja izvršenja zasniva na obavezi predviđenoj u članu 20. stav 1. tačka đ navedene konvencije, a stavom 6. određen je pojam predmeta pornografske sadržine nastalih iskorišćavanjem maloletnog lica koji je preuzet iz pomenute konvencije.

I član 39. Predloga zakona posledica je usaglašavanja Krivičnog zakonika sa međunarodnim ugovorima, na taj način što je radnja izvršenja kod zločina protiv čovečnosti (član 371. Krivičnog zakonika) izričito proširena i na tzv. prisilne nestanke, čime je izvršeno usaglašavanje sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka ("Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", broj 1/11).

Članom 30. Predloga zakona uvodi se novo krivično delo (član 340a Krivičnog zakonika) koje ima za cilj da se obezbedi sankcija za kršenje zabrane koju određene mere bezbednosti sadrže. Prema važećem zakonu, ne postoje nikakve sankcije za kršenje određenih zabrana kod nekih mera bezbednosti. Kod kršenja drugih zabrana, izvesna sankcija se ogleda u tome što sud izričući uslovnu osudu može odrediti da će se ona opozvati ako osuđeni prekrši zabranu naloženu merom bezbednosti (čl. 85. i 86. Krivičnog zakonika). Međutim, i kod tih mera bezbednosti postoji potreba za jednim ovakvim krivičnim delom za slučaj da sankcija uz koju se izriče mera bezbednosti nije uslovna osuda.

Odredbama čl. 31. i 32. Predloga zakona izmenjena su krivična dela izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenim za izvršenje krivičnog dela (član 347. Krivičnog zakonika) i nedozvoljena proizvodnja, državnje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (član 348. Krivičnog zakonika). Predmetnim izmenama vrši se usklađivanje navedenih krivičnih dela sa novim Zakonom o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", broj 20/15), a takođe su i pooštrene kazne za ta dela, imajući u vidu porast teških krivičnih dela koja su izvršena upotrebom zabranjenog ili nelegalnog oružja.

Članom 33. Predloga zakona pooštravaju se kazne za krivično delo nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, imajući u vidu učestalo vršenje navedenog krivičnog dela kao posledica migrantske krize.

Članom 36. Predloga zakona predlaže se adekvatnija formulacija kod krivičnog dela trgovine uticajem (član 366. Krivičnog zakonika), dok su u čl. 35, 37. i 38. Predloga zakona, unete neophodne korekcije kao posledica toga što se sada posebno propisuju krivična dela pronevere u privrednom poslovanju, kao i davanja i primanja mita u privrednom poslovanju, pa je bilo potrebno isključiti primenu krivičnih dela iz čl. 364, 367. i 368. Krivičnog zakonika onda kada se radi o privrednom poslovanju.

Članom 40. Predloga zakona dopunjen je član 387. Krivičnog zakonika kojim je propisano krivično delo Rasna i druga diskriminacija, a u cilju usklađivanja sa Okvirnom odlukom Saveta Evropske unije 2008/913/JNA.

Članom 41. Predloga zakona dopunjen je član 391. Krivičnog zakonika kojim je propisano krivično delo Terorizam, na taj način što se propisuje kažnjavanje za pripremne radnje za izvršenje tog krivičnog dela.

Članom 42. Predloga zakona određeno je njegovo stupanje na snagu. Predviđa se da sve odredbe ovog zakona, izuzev odredba koje se odnose na krivično delo terorizma i privredna i sa njima povezana krivična dela, stupe na snagu 1. juna 2017. godine, što predstavlja potreban period u kom će se izvršiti neophodna priprema državnih organa koji su nadležni za njegovu primenu. U pogledu odredaba koje se odnose na privredna i sa njima povezana krivična dela predviđeno je da one stupe na snagu 1. marta 2018. godine, kada je predviđeno da počne primena novog zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Dopune krivičnog dela terorizma (član 41. Predloga zakona) stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku zbog ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 10.11.2016.