ZAKON O RADU: Međunarodna konfederacija sindikata ukazuje na učestalo kršenje prava zaposlenih u Srbiji

Srbija je zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika, to jest u kojoj vlada i kompanije ulažu aktivan napor da se slomi kolektivni glas radnika putem ugrožavanja osnovnih prava, ocena je Međunarodne konfederacija sindikata. I ovdašnje sindikalne organizacije priznaju da su radnička prava na nezadovoljavajućem nivou, i to najviše zbog toga što je na snazi, pre svega, restriktivan i loš Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), poslednji put menjan 2014.

Iako je u ovoj godini trebalo da počne proces izmene zakona, da bi već u 2021. Srbija dobila novi, od toga zasad nema ništa, jer nisu formirane ni radne grupe.

Sindikati dotad koriste vreme za pripremu i analizu, a u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata stalno upozoravaju na to da se pojedine zakonske odredbe sve vreme apsolutno krše. Jedna od njih, podseća Ranka Savić, predsednica ASNS, odnosi se na rad na određeno vreme koje zakonski može da traje maksimalno 24 meseca, izuzetno tri godine. Međutim, danas u Srbiji u mnogim mestima radnici na određeno rade i 10 do 15 godina.

– Na taj način nastaje armija izuzetno nesigurnih i uplašenih ljudi koji pristaju na sve da bi im ugovor o radu bio ponovo produžen. Radnici se najčešće žale i na kršenje radničkih prava iz oblasti Zakona o radu, gubitak posla, mobing... Zakon o radu, recimo, propisuje, četiri do pet razloga za gubitak posla, a danas je taj čin postao kao dobar dan poslodavcima, jer radnik vrlo lako ostaje bez zaposlenja – podseća Savićeva.

S tim je saglasan i Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji uz to podseća i na problem nedovoljne informisanosti zaposlenih.

– Radnik danas ne može da pita kakvi su rezultati poslovanja kompanije za koju radi, kako bi ostvario neki bonus, nikako ne može da utiče na svoju zaradu. Obaška to što je preraspodela radnog vremena kojoj pribegavaju poslodavci nepovoljna po radnike, jer to utiče na njihovu veliku eksploataciju. Uz to danas je dovedeno u pitanje i kolektivno pregovaranje. U realnom privatnom sektoru tako nemamo gotovo nijedan kolektivni ugovor. Zakonom o radu je propisano da unija poslodavca kao potpisnik kolektivnog ugovora mora da ispunjava uslov da zastupa najmanje polovinu privrednih subjekata sa 50 odsto zaposlenih. Ovakva unija ovog trenutka ni u jednoj delatnosti privatnog sektora ne ispunjava taj uslov, pa je i teško ispuniti zakonski uslov da bi se dobilo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, a to znači da zasad nije moguće sprovesti zakonska pravila igre u privatnom sektoru – dodaje Vuković.

Da je u praksi mnogo kršenja radnih prava, potvrđuje i Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo i medijaciju.

Ljudi joj se najčešće javljaju zbog mobinga, žale se na sindrom "punog stola", da moraju da rade sve poslove kojim se firma bavi, često daleko ispod nivoa svojih kvalifikacija po sistematizovanom radnom mestu.

– Ako ne prihvate, prete im se otkazom ili slanjem na plaćeno odsustvo, koje se retko naknađuje preko zakonskog minimuma od 60 odsto. To bi zaista bio mobing, po slovu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010). Ali, teško vreme nosi svoje breme i za poslodavca kao i za zaposlenog. Faktička situacija na terenu na neki način opravdava ovakve postupke, budući da je obim svih poslova u lancu toliko smanjen da ih jedan čovek može završiti u okviru radnog vremena. Ko nije ili ne prihvata da se prekvalifikuje u multipraktika, rizikuje da izgubi posao – priznaje Olga Vučković Kićanović.

Druga situacija zbog koje se zaposleni sve učestalije javljaju stručnjacima za radno pravo opasnija je i zahteva hitno procesuiranje.

– Dešava se da poslodavci koji primaju pomoć od države kroz minimalce taj iznos uplate svojim zaposlenim, a posle traže da im oni vrate veliki deo. Na taj način država, a zapravo poreski obveznici, pomažu poslodavce koji su u stvari "korona profiteri" – upozorava Olga Vučković Kićanović, dodajući da su se s ovim pitanjem u vezi mnogi zaposleni obraćali i Ministarstvu za rad, a i sam ministar je potvrdio da "dobija mnogo mejlova tim povodom, ali da zaposleni neće da svedoče", pa je to, kako je kazao, nedokazivo.

– Ministar je u pravu da je to nedokazivo u oblasti radnog prava. Reč je o krivičnom delu iznude, koje se goni po službenoj dužnosti – podseća ona i dodaje da je za iznudu zaprećena kazna do 10 godina zatvora, pa bi se ovim problemom hitno trebalo pozabaviti, jer postaje masovna pojava.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 09.10.2020.
Naslov: Redakcija