PREDSTOJE IZBORI ZA NOVI SAZIV VISOKOG SAVETA SUDSTVA I DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

Na čelu čak dve trećine svih sudova u Srbiji nalaze se predsednici koji su u statusu vršilaca funkcije, a narednih meseci isteći će mandati i još mnogim predsednicima sudova koji nisu u takvom "privremenom" statusu, tako da se može reći da srpsko pravosuđe uskoro ulazi u jedno ozbiljno privremeno, takozvano v. f. stanje.

Na činjenicu da je naredna 2021. godina ključna za izbor čelnih ljudi u pravosuđu, ukazao je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović kada je komentarisao primedbe iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, koja je ocenila da Srbija nije u poslednjem periodu postigla značajan napredak na polju vladavine prava i reforme pravosuđa.

Pored velike opterećenosti prilivom novih predmeta i manjkom zaposlenih, s kojima se sudovi svakodnevno suočavaju, u narednom periodu naše pravosuđe očekuju i izbori za novih pet izbornih članova Visokog saveta sudstva iz redova sudija. Budući da aktuelnim članovima ističe mandat na proleće, izborne aktivnosti moraju započeti već krajem ove godine. Istovremeno, sadašnji saziv VSS-a treba da obavi niz veoma važnih poslova, kao što je predlaganje kandidata za sudije i predsednike sudova.

Početkom godine bio je zaustavljen izbor za predsednike čak 74 osnovna i prekršajna suda, zbog toga što je predlog vraćen VSS-u iz Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Srbije. Ovaj odbor odbacio je kompletan predlog zato što su bila sporna tri kandidata, pa je preporučio Visokom savetu da sprovede potpuno novu proceduru za izbor predsednika 42 osnovna i 32 prekršajna suda, što bi značilo ponovno raspisivanje konkursa i prijavljivanje kandidata.

Međutim, VSS je odbio da ponovi proceduru jer je već bio sproveden kompletan postupak razgovora s kandidatima i ocenjivanja njihovog rada, pa je odustao samo od tri sporna kandidata. U međuvremenu se jedna kandidatkinja sama povukla zbog skorog odlaska u penziju, pa je VSS ponovo poslao skupštini svoj predlog, ovoga puta s kandidatima za predsednike ukupno 70 sudova.

Zatim su usledili pandemija kovida 19 i uvođenje vanrednog stanja, a na kraju i parlamentarni izbori, pa se skupština nije sastajala. U međuvremenu, VSS se trudi da obavi što više poslova kako bi imao spremne predloge.

Početkom juna raspisan je još jedan oglas za predsednike sudova, 13 osnovnih i pet prekršajnih. Prijavila su se 34 kandidata. Za 22. oktobar zakazani su razgovori sa 17 kandidata za predsednike osnovnih sudova u Mladenovcu, Zrenjaninu, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Senti, Novom Sadu i Vranju, a za 26. oktobar s kandidatima za predsednike osnovnih sudova u Šidu, Vrbasu, Majdanpeku, Lebanu i Dimitrovgradu, kao i s kandidatima za predsednike prekršajnih sudova u Pančevu, Kruševcu, Čačku, Trsteniku i Raški.

Sredinom septembra VSS je izabrao 130 sudija porotnika, koji su nedostajali srpskom pravosuđu. To nisu profesionalne sudije već građani koji učestvuju na suđenjima i čine sastav sudskih veća, čime se obezbeđuje poštovanje ustavnih načela javnosti i zbornosti suđenja.

Visoki savet sudstva ove jeseni organizuje i ispite za kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Ispiti će biti održani na Pravnom fakultetu u Beogradu, 15. i 16. oktobra, za 91 kandidata za prekršajne sudove i 181 kandidata za osnovne sudove.

I dok VSS obavlja sve što može u datim okolnostima, rad Državnog veća tužilaca paralisan je još od februara ove godine. Kako je rekao Radovan Lazić, član DVT i zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu, zastali su izbori za javnotužilačka mesta, među kojima su i tri apelaciona tužioca, iako su konkursi formalno u toku, a neki nisu ni raspisani.

– Od februara meseca Državno veće tužilaca nije se sastalo, a u međuvremenu je istekao mandat poverenika za samostalnost javnog tužilaštva, koji je ujedno i zamenik predsednika DVT, a novog nismo izabrali, tako da se ova institucija na jedan tihi način ugasila, što je velika šteta, posebno imajući u vidu izveštaj Evropske komisije, gde je bilo pohvaljeno uvođenje poverenika za samostalnost i njegov dosadašnji rad – kaže Radovan Lazić.

Sednicu DVT treba da zakaže predsednica ovog tela, republički javni tužilac Zagorka Dolovac, ali ona to ne čini od februara meseca, iako su članovi veća to predlagali. Oni smatraju da epidemija virusa ne može da bude izgovor jer svi drugi državni organi funkcionišu i redovno se sastaju.

Ipak, u tužilaštvima je počeo postupak predlaganja kandidata za nove izborne članove DVT iz reda javnih tužilaca i zamenika jer starima ističe mandat 5. aprila. Izbori u tužilaštvima zakazani su za 12. novembar.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 11.10.2020.
Naslov: Redakcija