Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Svi ga jedemo, jer smo uvereni da je zdrav, ali niko ne može ni da pretpostavi da u svakoj drugoj tegli meda nema ničeg dobrog. Naprotiv, može samo da nam ugrozi zdravlje. Jer, prema upozorenjima stručnjaka, više od 65 odsto pčelinjeg nektara na našem tržištu nema veze sa pčelama i prirodom.

Pčelari se žale da su poslednjih godina tržište bukvalno preplavili falsifikati. Lažni med u pravoj tegli je sličnog ukusa i gustine kao original, a kažu da se pravi od kukuruznog sirupa, melase, šećera i određenih kiselina.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović tvrdi da više od 65 odsto meda na legalnom tržištu, u trgovinama i kod "divljih" prodavaca na pijacama nije ispravno. Godinama su, kaže, tražili pomoć države u rešavanju tog problema, ali je nije bilo. Obraćali su se pokretima potrošača, prijavljivali inspekcijama sumnjive medove, napisali uputstvo građanima kako da prijave neispravan med.

- Problem je kulminirao krajem prošle godine, kada se na tržištu pojavila velika količina neispravnog meda, nakon loše pčelarske godine, kada su falsifikatori iskoristili svoju šansu - dodaje Živadinović. - Novi Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015 - dalje: Pravilnik), koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine doprineo je konfuziji uvođenjem termina "pekarski med", ali ne zbog samog termina, već neadekvatne primene Pravilnika od strane nadležnih inspekcija. Kap je prelila čašu kada je neispravan med počeo da se deklariše kao "pekarski med", čime su potrošači obmanuti, jer pekarski med je zapravo pravi med, koji je recimo oštećen nepravilnim čuvanjem.

Pošto inspekcije, dodaje Živadinović, nisu uradile skoro ništa, a deo dobijenih rezultata analiza nisu hteli ni da objave, obratili su se premijeru Srbije. Veoma brzo ih je primio, obećao formiranje posebnog operativnog štaba za rešavanje ovog problema.

- Štab trenutno radi, a dogovor je da se ne objavljuju javno rezultati dok sve kontrole ne budu završene, kad će se izaći u javnost sa detaljima - ukazuje predsednik SPOS-a. - Inspekcija trenutno kontroliše i trgovine i pijace i pčelarske izložbe.

Trenutno je na zalihama najmanje dve hiljade tona meda, uglavnom suncokretovog, a u manjim količinama i bagremovog, lipovog i drugih. Taj med stoji neprodat, dok se prodaju falsifikati, na raznim akcijama i na razne druge načine, po veoma niskim cenama.

- Maloprodajna cena "pravog" meda ne može biti manja od 700 dinara - kaže Živadinović. - Što se tiče otkupne cene, na primer za bagremov med ona je oko 500 dinara, pa kada se u trgovini nađe bagremov med ispod te cene, treba se zapitati da li je to uopšte moguće? Gde je 20 do 30 odsto trgovačke marže, gde je porez od 10 odsto, gde je cena tegle, etiketa, banderola, troškovi analiza, otkupa, transporta, radnika...

U Srbiji je oko 15.000 pčelara, koji godišnje u 808.000 registrovanih košnica proizvedu od 6.000 do 10.000 tona meda, zavisno od pašne sezone. Od toga se izveze 2.000 i 3.000 tona, a ostalo pojede u Srbiji. Nažalost, malo toga, pravog meda, stiže na rafove prodavnica. Izvoz meda raste, a najveći je zabeležen 2013. godine, posle odlične pašne sezone, kada je u svet plasirana 3.371 tona meda, u ukupnoj vrednosti od 15 miliona dolara, što je daleko više nego izvoz svih vrsta mesa zajedno.

Pitanje je kakav med kupuju potrošači u Srbiji i kako kao kupci mogu da prepoznaju originalan med na rafu ili tezgi. Pčelari će reći gotovo nikako, jer su falsifikatori ovladali tehnikama koje mogu da prevare i iskusne pčelare.

- Ako kupuju med od pčela, on je vrhunski, jer je med sa Balkanskog poluostrva jedan od najboljih na planeti - tvrde u Savezu pčelara. - Problem je kada kupuju "med" koji nije ni video pčelu, a mnogo ga je na tržištu, oko 1.000 tona godišnje, pre svega u trgovinama i kod "divljih" prodavaca na pijacama. Lažan med je sličnog ukusa, mirisa, izgleda i gustine kao pravi, a razlika je, naravno, u kvalitetu i činjenici da nema nikakve hranljive sastojke.

Izvor: Vebsajt Novosti, Dragica Marinković, 12.10.2016.
Naslov: Redakcija