ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE: DO KRAJA 2016. GODINE, U SKLADU SA ZAKONOM, BIćE OSNOVAN SAVET ZA PROCENU RIZIKA BEZBEDNOSTI HRANE, U čIJEM RADU ćE UčESTVOVATI NAUčNE INSTITUCIJE, FAKULTETI, ORGANIZACIJE POTROšAčA

Koliko će najavljeno osnivanje stručnog saveta za bezbednost hrane u Srbiji smanjiti rizik na tanjiru, u čemu će potrošači biti zaštićeni? Iako se već nekoliko godina najavljuje, sada će građani do kraja 2016. godine, do kada bi trebalo savet da bude oformljen, konačno moći da znaju i šta jedu.

Savet se osniva po osnovu Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) i pružaće stručnu pomoć, davaće mišljenja na zakone, na mere koje se preduzimaju... Već se radi sa nadležnima iz Ministarstva zdravlja, kako bi se savet formirao do kraja godine. Uključiće sve naučne institucije, fakultete i institute, kao i potrošače, koji budu bili zainteresovani.

- Donosiće se novi Zakoni o bezbednosti hrane i nacionalni savet će biti potreban, kao mesto gde će se razmenjivati naučna mišljenja - rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović i dodao da će pomagati gde bude bilo potrebno.

U potrošačkim organizacijama ističu da neće biti dovoljno da se samo donose novi zakoni i razmenjuju naučna mišljenja u toj oblasti.

- Formiranje saveta za procenu rizika bezbednosti hrane, ipak, nije ono što očekuju potrošači jer će nacionalni savet pre svega biti mesto gde će se razmenjivati naučna mišljenja i saveti vezni za bezbednost hrane - kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije CEPS. - Ali pomalo sam skeptik, imajući iskustvo vezano za Nacionalni savet za zaštitu potrošača, koji je formiran 2012. godine, kao i da još nije formiran drugi posle donošenja novog zakona.

Nezavisna kontrola kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kako onih koji se proizvode kod nas tako i onih koji se uvoze u Srbiju, i pored toga što za to postoji odgovarajući zakonski okvir, upozoravaju stručnjaci i poljoprivrednici, nikako da zaživi.

U organizacijama potrošača ističu da se stanje bezbednosti hrane drastično pogoršalo kada je došlo do promene propisa u kontroli namirnica. Nadležnost, recimo, veterinarske inspekcije preneta je na proizvođače, na klaničare, mlekare, a poljoprivredne na pekare, konditore...

- Takav sistem kontrole je očigledno neodrživ za naše prilike - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Rezultati naših ranijih ispitivanja proizvoda koji se prodaju, na primer, kao brza hrana bili su poražavajući. Činjenica je da nadležne inspekcije nisu u situaciji da svakodnevno kontrolišu sve prodavnice hrane, od velikih do STR, i proizvodne pogone. A ponekad je dovoljan i trenutak nepažnje pa da dođe do propusta koji može da izazove opasne posledice.

Zakonom o bezbednosti hrane regulisano je da interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Jedno od veoma bitnih načela u Zakonu je i načelo transparentnosti, što znači da ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje. Zato je, ocenjuju stručnjaci, veoma bitno da se osnuje stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. Marinković, 12.09.2016.
Naslov: Redakcija