Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: POVERENIK SMATRA DA JE SVAKA OBRADA PODATAKA O LIčNOSTI DOPUšTENA AKO JE PREDVIđENA ZAKONOM ILI UZ PRISTANAK OSOBE O čIJIM JE PODACIMA REč


Svaka obrada podataka o ličnosti je dopuštena, ako je predviđena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012 - dalje: Zakon) ili uz pristanak osobe o čijim je podacima reč, smatra Poverenik za informacije od javnog značajai zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

Zloupotrebe su vrlo česte ne samo prilikom plaćanja, nego i podizanja novca i banke su vrlo stroge u tom smislu. U velikim trgovinskim lancima, ipak, za razliku od banaka, zbog Zakona ne traže ličnu kartu na uvid prilikom naplate računa platnim karticama, ali sa bankama imaju definisane procedure kako da se u kom slučaju ponašaju kada kupac plaća karticom.

U Pošti Srbije kažu da su zaposleni na šalteru dužni da prilikom isplate gotovine po platnim karticama postupaju u skladu sa Opštim uslovima i pravilima kartičarskih organizacija. Ova pravila, navode u pres službi ovog preduzeća, nalažu da pružalac usluge zahteva od korisnika da, uz platnu karticu, uključujući i kartice sa PIN kodom, podnesu na uvid ličnu kartu ili pasoš radi provere identiteta. Oni objašnjavaju da je ova procedura usmerena na zaštitu korisnika i sprečavanja zloupotreba.

Poverenik navodi da je, načelno, svaka obrada podataka o ličnosti, pa shodno tome i identifikacija uvidom u ličnu kartu, dopuštena samo po dva osnova – ako je predviđena Zakonom ili ako se vrši uz pristanak lica o čijim podacima je reč.

– Kad govorimo o prvoj varijanti, naglašavam ono "predviđena zakonom". UstavRepublike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom, ne i aktima manje pravne snage. A postoji i Odluka Ustavnog suda u kojoj se izričito potvrđuje da se podzakonskim aktom ne može uvoditi obrada podataka o ličnosti. Dakle, nikakve uredbe, pravilnici, interne procedure i slično nisu valjan pravni osnov za obradu podataka bez pristanka lica o čijim podacima je reč, kaže Šabić.

Kada je reč o pristanku lica o čijim podacima je reč, on objašnjava, da bi on trebalo da bude slobodan, što nažalost često nije. Građani su često suočeni sa situacijom da neće završiti posao zbog koga su došli u banku, poštu, trgovinu ako ne postupe po zahtevu.

I u Narodnoj banci Srbije potvrđuju da važećim propisima nije predviđena obaveza trgovaca da traže ličnu kartu ili drugu ispravu od korisnika koji plaća platnom karticom, ali navode da je korisnik dužan da je na zahtev trgovca, pokaže, ukoliko postoji sumnja u identitet.

Međutim, da bi trgovac mogao da prihvata plaćanje platnim karticama, u obavezi je da zaključi ugovor sa bankom, kojim se definišu uslovi prihvatanja platnih kartica i instaliranja POS terminala. Tim ugovorom može biti utvrđena obaveza trgovca da identifikuje korisnika uvidom u lični dokument, a trgovac je dužan da se toga pridržava.

Ugovorom o izdavanju i korišćenju platne kartice, koji korisnik zaključuje sa bankom, definiše se, između ostalog, i način korišćenja, obaveza korisnika da čuva lični identifikacioni broj (PIN), da ga ne zapisuje i ne daje drugima na uvid, kao i da ga čuva odvojeno od kartice. Prilikom preuzimanja kartice, korisnik je dužan da se potpiše na poleđini na način na koji će potpisivati i druga dokumenta vezana za korišćenje te kartice, kažu u NBS.

Kod platnih kartica koje su zaštićene PIN-om korisnik plaća uz obavezno lično unošenje ovog broja koji je ujedno i potvrda identiteta. U zavisnosti od vrste kartice trgovac može da zatraži identifikacionu ispravu kako bi proverio identitet korisnika kartice, objasnili su u Narodnoj banci Srbije.

Sa druge strane, na sajtovima banaka upozoravaju klijente da se na vreme upoznaju sa odgovornošću u slučaju gubitka kartice ili krađe identiteta, jer kako se navodi, većina kartica podrazumeva i osiguranje u ovim slučajevima, što znači da nastalu štetu u slučaju zloupotrebe nadoknađuje sam klijent.

Izvor: Vebsajt Politika, 12.09.2015.