Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLUŽBENOJ I JAVNOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA: Komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da se obavlja na ćirilici. Isto važi i za obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država ili koji imaju državni kapital. Ćirilica će biti obavezna i za sva javna preduzeća i ustanove i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, kao i profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou


Da bi "spasila" ćirilicu, država je odlučila da menja Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama ("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon, 30/2010, 47/2018 i 48/2018 - ispr.) i uvede drastične kazne za sve koji se ogluše o nove propise. Zbog toga se u javnosti otvorila oštra polemika - i dok jedni misle da su predložene mere neophodne, drugi tvrde da ćirilično pismo nije ugroženo, te da je daleko veći problem nepismenost ogromnog broja Srba.

Mali broj država u svetu može da se pohvali upotrebom dva ili više pisma u okviru jednog jezika. Tačnije, srpski jezik je jedini evropski jezik u kojem se istovremeno koristi i ćirilica i latinica. Ipak, savremeni trendovi komuniciranja, medijski sadržaji, veliki broj stranih kompanija na domaćem tržištu... učinili su da zvanično srpsko pismo bude potisnuto, a sudeći po statistici, i marginalizovano.

Zbog toga je Ministarstvo kulture i informisanja izmenama Zakona predložilo mere koje će organe vlasti na svim nivoima, ustanove, institucija... pa čak i medije naterati da umesto latinice, koriste ćirilicu, koja je u Ustavu određena kao pismo u službenoj upotrebi.

Kako piše u Nacrtu izmena Zakona, celokupna komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da se obavlja na ćirilici.

Isto važi i za obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država ili koji imaju državni kapital, kao i za elektronske medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama.

Ćirilica će biti obavezna i za sva javna preduzeća i ustanove i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, kao i profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Predloženi zakon definiše latinicu kao pomoćno pismo, te ako se nešto ispisuje na oba pisma, ćirilica mora da ima prednost.

U slučaju kršenja ovih odredbi, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara. Kazne za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, biće od 500.000 do milion dinara.

Ipak, ovaj predlog još nije usvojen. Saglasnost prvo mora da da Vlada, a u slučaju pozitivnog odgovora o njemu će se izjašnjavati i poslanici. I dok se čeka njihovo mišljenje, u javnosti se izjašnjavaju lingvističari i filolozi.

Da li je ćirilica toliko zaista ugrožena da njenu upotrebu moraju da podstiču zaprećene novčane kazne? Nije li veći problem u srpskom društvu činjenica da je ogroman broj (po nekim istraživanjima više od 40 odsto) stanovnika Srbije funkcionalno nepismen?

Lingvista Ranko Bugarski kaže da se stalno govori koliko je ćirilica ugrožena, kao i da je to postalo opšte mesto, a niko se ne pita, dodaje on, da li možda nije tako.

- E pa ja mislim da nije tako. Zašto? Zato što bez poznavanja ćirilice u Srbiji nije moguće završiti osnovnu školu. Mislim da je ćirilica jako zaštićena već Ustavom, koji kaže da je u Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, dok se latinica čak i ne pominje - navodi Bugarski.

On ističe da su predložene mere "pucanj u prazno, umesto u očiglednu metu jezičkog problema".

- Prvi, osnovni pravi problem jeste nedopustivo nizak stepen funkcionalne pismenosti među stanovnicima Srbije i isto tako nedopustivo nizak nivo jezičke kulture, a to se neće rešiti forsiranjem azbuke na uštrb abecede. Po mom mišljenju, nije osobito važno u kom je pismu neko nepismen - kaže Bugarski.

Ovom poznatom lingvisti, braneći predložene mere, odgovara Aleksandar Milanović, takođe lingvista i profesor Filološkog fakulteta, koji je kao član Radne grupe učestvovao u pisanju izmena Zakona. On navodi da ceni rad profesora Bugarskog, ali kaže da ove izmene ne donose ništa revolucionarno u odnosnu na postojeći Zakon, već se samo razrešava dilema gde će ćirilica mora upotrebljavati, gde ne.

- Profesor Bugarski sigurno zna da na njegov i moj Filološki fakultet svake godine na prijemni ispit dođu i đaci koji ne znaju ćirilicu, a žele da se upišu na Univerzitet u Beogradu. Dakle, poznavanje ćirilice je nulta tačka funkcionalne pismenosti i u potpunosti se slažem sa profesorom da na takvoj pismenosti svi moramo više raditi - ističe Milanović i dodaje da se nizak stepen funkcionalne nepismenosti ne rešava Zakonom, već radom u obrazovnom i medijskom sistemu.

Za razliku od Bugarskog, on smatra da ćirilicu ugrožava nepoštovanje Ustava i važećeg zakona, po kojima je ovo pismo jedino službeno pismo u Srbiji.

- Brojni su primeri. To su činile čak i neke prethodne vlade, mnoga ministarstva, obrazovne institucije i slično. Vrlo je precizno navedeno u Zakonu šta je službena upotreba pisma, samo taj zakon treba čitati - kaže Milanović.

On čak tvrdi da "ćirilicu ugrožavaju brojne strane firme čije države u svojoj kulturnoj politici nisu baš zaljubljene u to pismo".

I za akademika i filologa Ivana Klajna nema nikakve dileme - mere za zaštitu ćirilice se moraju doneti, ali se uporedo mora raditi i na funkcionalnoj pismenosti.

- Na tome bi trebalo da radi Ministarstvo prosvete. Na svakom koraku vidim razne oglase i svi su pisani latinicom i svi imaju pravopisne greške. Mislim da je problem rad sa đacima u srednjim školama. Na gramatici se više radi u osnovnoj, a književnost je dominantna u srednjim školama. Mi smo još pre 15 godina uputili pismo Ministarstvu prosvete da se to promeni, jer možda osnovci nisu dovoljno zreli da bi shvatili gramatičke apstrakcije, ali ništa povodom toga nije urađeno - kaže Klajn.

Osim toga, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Predsednik Odbora Sreto Tanasić skrenuo je pažnju početkom godine na to da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku.

- Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica - rekao je tada Tanasić.

Zbog svega toga, početkom godine stvorena je ideja da se srpski jezik kao predmet uvede na sve fakultete, "jer su studenti dosta nepismeni, ne znaju osnovne stvari", kako su i sami priznali u anketama.

A šta kaže statistika. Poražavajuća je u oba segmenta - i kad je reč o ćirilici i pismenosti Srba.

Prema istraživanju koje je pre nekoliko godina sprovela agencija "Open Sours", 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, dok njih 36 odsto piše ćirilicom. Razlika je još veća među korisnicima interneta, gde 57 odsto njih piše latinicom, naspram 29 odsto onih koji ni u digitalnoj komunikaciji ne odustaju od ćiriličnog pisma.

Takođe, u Srbiji postoji oko 99.000 rs. domena, dok sajtova sa ćiriličnim domenom srb. ima svega 2.000. To pokazuju podaci iz januara ove godine.

Podaci o pismenosti su još alarmantniji, iako je, prema popisu stanovništva 2012, broj nepismenih u Srbiji u odnosu na 2002. prepolovljen. Rezultati su pokazali da je nepismeno 165.000 stanovnika (ne znaju da čitaju i pišu), ali veoma zabrinjava podatak da je čak 850.000 građana Srbije bez dana škole ili sa završenih svega nekoliko razreda.

Međutim, još su dramatičniji podaci o funkcionalnoj nepismenosti, po čemu je, tvrde stručnjaci, Srbija prva u Evropi. Funkcionalna pismenost je nešto više od pisanja i čitanja. Reč je primeni znanja, razumevanju pročitanog teksta, traženja odgovora u njemu, popunjavanju formulara, razumevanja izveštaja o stanju računa u banci...

Procenjuje se da više 40 odsto građana Srbije nije u stanju to da uradi, odnosno da su funkcionalno nepismeni. Ako se na sve to dodaju sve veći zahtevi savremenog života, kao što je poznavanje rada na računaru i stranih jezika, statistika je još surovija.

Izvor: Vebsajt Blic, Nataša Latković, 12.08.2018.
Naslov: Redakcija