STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA O NAKNADI TROŠKOVA ZA ISHRANU U TOKU RADA I REGRESA ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U JAVNIM SLUŽBAMA: Zaposleni u javnim službama, koji rade za minimalnu zaradu, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa. Nižestepeni sudovi ubuduće će se rukovoditi ovim zaključkom
Ko prima minimalac iz državne kase, u koeficijentu plate ima uračunat i topli obrok i regres za godišnji odmor. Ovo je suština zaključka koji je objavio Vrhovni kasacioni sud. To znači da će nižestepeni sudovi morati da se, prilikom odlučivanja, ubuduće rukovode ovim zaključkom. A to, opet, znači da svi zaposleni na minimalcu u školama - tetkice, domari, pomoćno osoblje, ali i zdravstvenim ustanovama, predškolskim ustanovama, domovima kulture, pozorištima, ustanovama socijalne zaštite... tj. svi oni koji rade u javnim službama za minimalnu zaradu - nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa. Smatra se da im je on - već u plati.
“Zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog”, glasi objavljeni Zaključak Vrhovnog kasacionog suda o naknadi troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama.
Advokat Ivan Ječmenica objašnjava šta ovaj zaključak znači u praksi – da zaposleni na minimalcu nemaju pravo na isplatu potraživanja za topli obrok i regres.
“U praksi, ovo znaci da će svi nižestepeni sudovi (osnovni i apelacioni) presuđivati protiv zaposlenih na minimalcu tako sto će odbijati tužbene zahteve za topli obrok i regres. Dalje, nižestepeni sudovi će obavezivati naše najsiromašnije sugrađane, tužioce na minimalcu, da državi plaćaju sudske troškove koji će biti oko 1.000 evra”, naveo je Ječmenica.
Podsetimo, i stručnjaci za radno pravo, i sindikati ukazivali su da je minimalna zarada socijalna kategorija, i da po Zakonu o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predstavlja minimalnu naknadu za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu, te da ne može da uključuje nikakve naknade.
“Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja. Tako radnici koji primaju minimalac, naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime”, objasnio je nedavno Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija