U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Agroekonomisti se zalažu za odlaganje i ograničavanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, te za raspisivanje referenduma da bi se utvrdilo da li građani podržavaju potpunu zabranu prodaje
Prodaju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji strancima treba odložiti i ograničiti, a treba pripremiti referendum da bi se utvrdilo da li građani podržavaju da se to potpuno zabrani, ocenili su agroekonomisti.
"EU neće propustiti priliku da zahteva maksimalne pogodnosti za strance koji žele da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji", rekao je agroekonomista i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Miladin Ševarlić. On je, komentarišući najavu da će Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu strancima biti dozvoljeno da kupuju obradivo zemljište, rekao da je "apsurdno da Srbija čini ustupke EU pre nego što počne da koristi novac iz pretpristupnih fondova IPARD i dozvoli da stranci kupuju obradivo zemljište u Srbiji".
Nacrt zakona još nije završen, a prema nezvaničnim informacijama stranci kao fizička lica će moći da kupuju poljoprivredno zemljište kada dokažu da su u Srbiji proveli sedam godina, a pravno lice i novoosnovana firma pre kupovine mora biti pet godina registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije.
"Hrvatska je donela propise da sedam godina posle ulaska u EU stranci neće moći da kupuju poljoprivredno zemljište, a to znači do 2020. godine", rekao je Ševarlić. Srbija, prema njegovim rečima, ne samo da nije postala član EU nego se "ne zna ni da li će i kada biti član te zajednice, pa se odnos sa EU može smatrati neokolonijalizmom".
Dodao je da "sadašnji režim nije kriv za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije (SSP) EU kojim je predviđeno da Srbija dozvoli stranim državljanima da kupuju oranice, ali je kriv što pet godina ništa nije uradio da to promeni". On je ocenio da je 2015. godine trebalo doneti novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji bi sprečio strance da kupuju obradivo zemljište u Srbije, ali "tadašnja vlast nije želela da se konfrontira sa Briselom".
"Ako je tačno da će firma morati da bude registrovana pet godine pre nego što počne da kupuje zemljište, zašto su do sada dozvoljavali da 'ćerke' firmi iz inostranstva koje su registrovane u Srbiji za 500 evra kupuju oranice", zapitao je Ševarlić. On je istakao da se državno zemljište po Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) ne može prodavati, a PKB korporacija se nudi na prodaju iako je 99,75 odsto u državnom vlasništvu.
U Izraelu je prema njegovim rečima 99,7 odsto zemljišta u državnom ili paradržavnom vlasništvu. Stranci u Izraelu ne mogu da kupe zemljište, samo mogu da ga zakupe na najviše 49 godina, rekao je Ševarlić. Dodao je da je Danska ograničila površinu zemljišta koje stranac može kupiti na oko 300 hektara.
Agroekonomista Milan Prostran rekao je da zna da su dva bivša ministra poljoprivrede pokušavala da promene SSP, ali bez uspeha, a "vlasti poslednjih nekoliko godina su bile tvrdoglave i nisu se puno obazirale na upozorenja stručnjaka".
"Maksimalno treba zaštititi domaće oranice i propisati preduslove da neko mora biti stanovnik Srbije 10 godina, da se profesionalno bavi poljoprivredom pet godina i da maksimalno može da kupi 100 hektara, jer je za mene prodaja zemljišta prodaja suvereniteta", rekao je Prostran.
Dodao je da bi Srbija sada trebalo kao Mađarska da raspiše referendum i potpuno zabrani prodaju poljoprivrednog zemljišta.
Izvor: Vebsajt 021, 11.07.2017.Naslov: Redakcija