U PRIPREMI NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Novi Zakon, koji će biti usklađen sa Uredbom Evropske unije, treba da reguliše efikasniju zaštitu od zloupotrebe ličnih podataka, strože kazne, naknadu štete. Jedna od glavnih novina je pravo građana da traže da se podaci o njima na internetu zaborave
Efikasnija zaštita od zloupotrebe ličnih podataka, strože kazne, naknada štete. Sve to treba da donese novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa pravilima Evropske unije čiji će Nacrt, kako se očekuje, radna grupa Ministarstva pravde završiti u septembru.
Da bolje razumemo zašto i da kontrolišemo kako država, kompanije ili organizacije prikupljaju naše lične podatke, to treba da bude rezultat novog Zakona.
"Od najvećeg značaja je da se u domaći zakon inkorporišu sve one odredbe odnosno sva ona rešenja koja su sadržana u Uredbi EU", ističe Saša Gajin iz radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
A jedna od glavnih novina koju je evropska Uredba uvela – pravo građana da traže da se podaci o njima na internetu zaborave.
Sud pravde Evropske unije, u sporu "Gugl" protiv Španije, presudio je da građani Unije imaju pravo da od pretraživača traže da podatke o njima izbriše. To će sada naći put i do srpskog zakona.
I to će morati da poštuju srpske kompanije. Sa svetskim gigantima, kažu poznavaoci, ići će teže. Obrazlažu da nikada nijedna država jugoistočne Evrope nije poslala inspekciju ili sudila "Fejsbuku" ili "Guglu".
"To je pitanje nadležnosti naše države nad američkim korporacijama i pitanje da li će oni prihvatiti tu nadležnost. U osnovi toga to je pitanje ljudskih prava i pitanje da li prava koja su nama garantovana i međunarodnim dokumentima i Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) važe za nas na internetu i u prostoru kojim vladaju neke korporacije", objašnjava Đorđe Krivokapić iz "Šer fondacije".
Velike novine, ali i velike troškove imaće i kompanije koje prikupljaju podatke. Moraće na primer da rade posebne studije za procenu rizika obrade podataka i da kada počnu da prave proizvod ili uslugu u njega već ugrade mehanizam zaštite podataka. Zato strani investitori traže od Srbije da Zakon u potpunosti bude usklađen sa evropskim pravilima, jer se za njih već pripremaju.
"I evropske organizacije a i domaće će stoga podneti novi dodatni teret, ali se nadamo da će taj teret omogućiti bolje poštovanje ljudskih prava", ističe Krivokapić.
Za one koji budu kršili pravila, biće i oštrije kazne. Uvode se i novi mehanizmi zaštite.
"Postupak nezavisnim telom u cilju zaštite prava neće biti jedini mogući odgovor na povredu zajamčenih prava. Tu su i drugi mehanizmi počevši od prigovora, vrlo detaljno regulisanih pravila o naknadi štete", tvrdi Gajin.
Radna grupa za izradu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti formirana je 2012. godine, a prvi nacrt, predstavljen krajem 2015. godine, brzo je povukla. U međuvremenu Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pripremio je Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ponudio ga Vladi. Novu verziju usklađenu sa Opštom uredbom Evropske unije Radna grupa očekuje da će završiti u septembru, kako bi primena novog Zakona počela u vreme kada i evropska uredba – u aprilu 2018. godine.
Izvor: Vebsajt RTS, Nemanja Jakovljević, 12.07.2017.Naslov: Redakcija