Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O KVALITETU MEDA I DRUGIH PROIZVODA PČELA: PEKARSKI MED JE MED IZMENJENOG KVALITETA KOJI SE KORISTI U INDUSTRIJI ILI KAO SASTOJAK DRUGE HRANE KOJA SE DALJE PRERAđUJE I MOżE DA IMA NESVOJSTVEN UKUS ILI MIRIS, U STANJU VRENJA, PREVREO ILI PREGREJAN. DEKLARACIJA ZA PEKARSKI MED MORA DA IMA JASNO ISTAKNUTU OZNAKU "SAMO ZA KUVANJE I PEčENJE", NAVEDENU U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAZIVA PROIZVODA NA ISTI NAčIN KAO I NAZIV PROIZVODA, KAKO BI POTROšAčI BILI DETALJNO INFORMISANI PRE KUPOVINE I NE BI BILI DOVEDENI U ZABLUDU


Naše tržište preplavljeno je lažnim medom, tvrde u Savezu pčelarskih organizacija Srbije. Kako navode, problem na tržištu trenutno nisu samo falsifikati meda već i proizvodi označeni imenom pekarski med, shodno novom Pravilniku o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015), koji se primenjuje od 1. janura 2016. godine.

Prema objašnjenju pčelara, pekarski med predstavlja med smanjenog kvaliteta, do čega dolazi usled pregrevanja, pa enzimi koje pčele ugrade praktično nestanu ili se drastično smanje i time se potpuno izgubi biološka vrednost meda.

- Stanje na tržištu je katastrofalno. Mi smo ministarki poljoprivrede to rekli još u decembru prošle godine. Došlo je vreme da se i inspekcije ozbiljnije pozabave ovim problemom, te da se propisi počnu primenjivati i u sferi plasmana neispravnog meda na tržište Srbije - kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

S druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne tvrde da Veterinarska inspekcija obavlja stalni nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni i registrovani za preradu meda. Službena kontrola uključuje postupke kontrole ulazne sirovine sve do isporuke meda na tržište.

- U slučaju da se u prometu zatekne hrana koja nije bezbedna, nalaže se njeno povlačenje iz prometa i uništavanje.

Miloš Nikolić iz Društva pčelara Beograd kaže da je danas praktično skoro nemoguće ustanoviti koji je med pravi bez laboratorijske kontrole.

- Do pre nekoliko godina još se i moglo proveriti na licu mesta, na pijaci ili gde već kupujete med da li je pravi. Jedan od sigurnih načina bio je da se tegla okrene poklopcem nadole, te da se prati ponašanje mehura vazduha koji se pomera ka dnu tegle. Ukoliko se on pokreće sporo i deluje da je med gust, reč je o pravom medu. Kvalitet se mogao proveriti i pomoću kašike sa koje se cedi nit meda. Ako je ona isprekidana, reč je o lažnom medu, jer bi nit kod pravog meda bila gusta i bez prekida. Nažalost, sada proizvođači često mešaju lažni sa pravim medom i on po svemu može da izgleda kao pravi, iako je u njemu procenat meda veoma mali - objašnjava Nikolić.

Izvor: Vebsajt Blic, S. Vukašinović, Č. Lazić, 12.07.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija