Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

INICIJATIVA ZA IZMENU ZAKONA O RADU: Posle 65. godine, poslodavac bi u skladu sa svojim potrebama, mogao da ugovori sa zaposlenim da radi puno radno vreme, polovinu radnog vremena, ali i da radi kod kuće ili neki drugi modalitet rada o kome bi se sporazumeli. Ne bi se diralo u odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji utvrđuje da se starosna penzija može ostvariti s navršenih 65 godina života i 15 godina staža


Radni vek u Srbiji mogao bi biti produžen do navršenih 70 godina života, za one koji to žele, ako se usvoji inicijativa za izmenu Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), koju su prihvatili eminentni stručnjaci.

Naime, zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju, ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom.

Predlog da radni odnos ne mora da prestane po sili zakona sa 65 godina života, već da se ta granica može pomeriti do 70. rođendana, biće upućen nadležnim ministarstvima koja su ovlašćena da Vladi Republike Srbije predlože izmene i dopune Zakona o radu, o čemu bi na kraju odlučila Narodna skupština Republike Srbije.

- Posle 65. godine, poslodavac bi u skladu sa svojim potrebama, mogao da ugovori sa zaposlenim da radi puno radno vreme, polovinu radnog vremena, ali i da radi kod kuće ili neki drugi modalitet rada o kome bi se sporazumeli - rekla je dr Vesna Stojanović, docent na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta "Union - Nikola Tesla".

Ova novina ne mora nužno da znači manji broj radnih mesta za mlade, ali bi u mnogim kolektivima mogla da doprinese kvalitetu rada i prenošenju iskustva i znanja na nove kadrove.

- Ako bi zaposleni radio, posle 65 godine, polovinu od punog radnog vremena, drugi zaposleni ili neki novo zaposleni radnik bi mogao da radi drugu polovinu radnog vremena. Ovo bi omogućilo novo zapošljavanje kadrova ali bi s druge strane i povećalo mogućnost prenosa stečenog iskustva, znanja i veština sa starijih na mlađe - rekla je Vesna Stojanović.

Ističe da je ovakva fleksibilnost rada i zapošljavanja u duhu novina o kojima se sve više govori u javnosti.

U mnogim preduzećima i institucijama primetan je veliki nedostatak iskusnih, stručnih kadrova, raskorak između starih i novih generacija, pa je česta situacija da mlađi zaposleni nemaju od koga da nauče mnogo toga što bi njihov posao učinilo efikasnijim i kvalitetnijim.

- Iskustvo pokazuje da se u poslednjih nekoliko godina osetio znatan deficit među mnogim stručnjacima medicinske, građevinske struke, stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija, vozačima, variocima, negovateljima i drugim stručnim profilima. Mnogi od ovih stručnih kadrova našli su svoje novo radno mesto odlazeći u inostranstvo kao veoma cenjena radna snaga. Paralelno s tim problemom je i pitanje visokoobrazovanih kadrova, kao što su profesori visokoškolskih ustanova, sudije sudova svih nivoa i profila i mnoge druge profesije i zanimanja. Oni po sili zakona odlaze u penziju kada napune 65 godina, u nekim slučajevima sa 67, a da pri tome nisu obezbeđeni uslovi da se u potpunom kapacitetu obavlja kontinuirani, stručni rad i nesmetano funkcionisanje institucija iz kojih su otišli - kaže dr Stojanović.

Ne treba zaboraviti da je pravo na rad univerzalno ljudsko pravo, bez ograničenja. Nije zanemarljiv broj ljudi koji posle odlaska u penziju pronalaze novi posao u struci kojom su se bavili čitavog života.

- Na svim prostorima životni vek je produžen, a potrebe za radom određenih profila stručnjaka se uvećala. S druge strane, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja postali su sve siromašniji i sve teže namiruju penzije naraslog broja korisnika prava - kaže dr Stojanović.

Novim odredbama o mogućnosti produženja radnog odnosa posle 65. godina ne bi se diralo u odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018), koji utvrđuje da se starosna penzija može ostvariti s navršenih 65 godina života i 15 godina staža. Taj uslov, kao minimalni, ostao bi nepromenjen u Zakonu o PIO.

- Promene bi se odnosile na deo ovog zakona kojim se reguliše obračun penzije i njena visina. Predlog je da se u visinu penzije uračunaju doprinosi po osnovu zarade, naknade zarade i uplaćene osnovice osiguranja za sve godine, mesece i dane za koje je uplaćen doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Potrebno je da ne postoji ograničenje u pogledu broja godina koje bi se limitirale kao godine iz kojih se isključivo uzimaju doprinosi za obračun penzije - objasnila je dr Vesna Stojanović.

Tako bi svi uplaćeni doprinosi tokom ukupnog radnog veka ušli u osnovicu za obračun penzije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.06.2019.
Naslov: Redakcija