ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Obaveznih 15 godina penzijskog staža je minimum potreban za penziju, a gornja granica ne postoji, odnosno samostalna uplata može trajati i mnogo godina duže. Po Zakonu svi građani mogu sami da se uključe u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, ali pod uslovom da su stariji od 15 godina i državljani Srbije
Svaka tri meseca Fond PIO utvrđuje novu osnovicu penzijskog i invalidskog osiguranja, koja zavisi od visine prosečne plate u prethodnom kvartalu.
Osnovice, a u ponudi ih je 13, dostupne su svakom, bez obzira na stepen stručne spreme, i omogućavaju nezaposlenima, studentima, domaćicama, onima koji ostanu bez posla, pa i đacima, da redovnom mesečnom uplatom sebi obezbede neophodnih 15 godina penzijskog staža. Naime, toliko ga moraju imati svi koji žele jednog dana da odu u penziju, uz godine života. Svi s manje staža, bez obzira na to da li godinu ili dve, ne mogu ostvariti pravo na penziju čak ni kad napune 65 godina života. Pošto u Srbiji više nema otkupa penzijskog staža, jedino rešenje za one koji nemaju tih minimalnih 15 godina je da sami sebe uplaćuju doprinose i redovno prate saopštenja Fonda PIO o njihovoj promeni na tri meseca. Nekada oni budu viši, ali i niži, zavisno od kretanja visine prosečne plate.
Obaveznih 15 godina penzijskog staža je minimum potreban za penziju, a gornja granica ne postoji, odnosno samostalna uplata može trajati i mnogo godina duže. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), svi građani mogu sami da se uključe u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, ali pod uslovom da su stariji od 15 godina i državljani Srbije.
Direktorka Sektora Fonda PIO za odnose sa javnošću Jelica Timotijević objašnjava da se svojstvo osiguranika stiče danom podnošenja zahteva Fondu, a izuzetno se može steći najranije 30 dana ranije. Dodaje da je najniža osnovica 35 odsto prosečne republičke plate u prethodnom kvartalu, a najviša pet takvih proseka. Stopa PIO doprinosa je 26 odsto, a iznos se usklađuje na tri meseca. Taj doprinos se uplaćuje na šalterima pošta ili banaka i to do 15-og u mesecu za prethodni mesec. U ponudi jeste 13 osnovica, ali se odabrana može pomeniti u nižu ili višu, uz podnošenje odgovarajućeg zahteva jer bez toga Fonda obračunava osnovicu koja je prvobitno odabrana. Mada uplate penzijskih doprinosa treba da su redovne, prekidi su dozvoljeni pa oni koji nemaju dovoljno novca mogu podneti zahtev za prestanak osiguranja. Inače, uplata tih doprinosa ne važe na penzionere.
Jelica Timotijević ističe da je od 2003, kad je Zakonom omogućena samostalna uplata doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje, do danas 270.000 lica koristilo tu mogućnost u periodima od mesec dana do nekoliko godina. Po podacima Fonda PIO, nešto više od 35.900 osiguranika samostalno uplaćuje doprinose u skladu sa članom 15 Zakona, a najviše je onih koji se opredeli za najnižu osnovicu. Nju je prijavilo 19.450 samostalnih uplatilaca, dok se za najvišu opredelilo svega devet.
U Fondu PIO naglašavaju da oni koji sami sebi plaćaju doprinose nemaju pravo da rade kod drugog poslodavca, odnosno budu osigurani po dva osnova. Osiguranje po članu 15. Zakona automatski prestaje ako se lice koje je uplaćivalo samo sebi doprinose zaposli po ugovoru o delu ili nekom drugom osnovu koji mu omogućava primanje naknade. No, nakon što mu istekne osiguranje kod poslodavca, bez obzira po kojem osnovu je radio, ponovo se može uključiti u samostalnu uplatu doprinosa Fondu PIO, ali mora podneti novi zahtev i ponovo izabrati mesečnu osnovicu.
Sam Zakon ne ograničava rok na koliko neko može sebi da uplaćuje obavezno osiguranje, konstantno ili s prekidima. Ne zna se tačan broj, ali ima onih koji su ovako došli do penzije, a da zapravo nikad nisu zvanično bili zaposleni i imali poslodavca. Takođe, ne zna se ni koliko je osoba koji su uz pomoć samostalne uplate "dopunili" penzijski staž da bi, kad ispune starosni uslov, otišli u penziju.
Koliko će ko uplaćivati za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranja zavisi direktno od njihovog novčanika. Naime, osnovica za ovaj i mesec jul 2017. godine je od 5.695 do 81.236 dinara. Pošto svako može da izabere iznos koji želi, i oni bez školske spreme, ako imaju novca, mogu sebi uplaćivati maksimum jer će im to omogućiti kada napune 65. godina imaju veću penziju nego uplaćivanjem najniže osnovice. Dakle, sve zavisi od materijalnih mogućnosti, pa i visina buduće penzije.
ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014)
Član 15
Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana stiče se danom podnošenja zahteva, a izuzetno, na zahtev lica, najranije 30 dana pre podnošenja zahteva.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana prestaje danom za koji se lice u zahtevu opredeli.
Podnošenje zahteva za sticanje prava na starosnu, prevremenu starosnu penziju odnosno invalidsku penziju smatra se zahtevom za prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. ovog člana, ukoliko su ispunjeni uslovi za sticanje ovih prava.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći pod uslovom da nije nastupio neki od slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo u skladu sa ovim zakonom, a ukoliko je nastupio neki od tih slučajeva, svojstvo osiguranika može se steći samo za slučaj koji nije nastupio.
Naslov: Redakcija