UREDBA O ORGANIZOVANJU RADA POSLODAVACA ZA VREME VANREDNOG STANJA: Zaposleni prijavljivali nepravilnosti zbog nedostatka zaštitne opreme, koje je poslodavac bio u obavezi da im obezbedi, otkazivanja ugovora o radu, neisplaćenih zarada i naknada zarada, neobezbeđen prevoz do mesta rada

Nezakonit, neplaćen prekovremeni ili noćni rad, kao jedan od najčešćih oblika diskriminacije radnika, u toku vanrednog stanja izgleda da nije mučio zaposlene koji su radili od kuće. Kako otkrivaju u Inspektoratu za rad, zaposleni im se nisu obraćali zbog takvih nepravilnosti, ali su zato oni koji su morali da odlaze na posao podnosili prijave zbog nedostatka zaštitne opreme, to jest rukavica i maski, koje je poslodavac bio u obavezi da im obezbedi u skladu sa odredbama Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020). Radno angažovani žalili su se i na to da im je otkazan ugovor o radu, neisplaćena zarada i naknada zarada, a i zato što im poslodavac nije obezbedio prevoz do mesta rada. Pojedini prigovori, dodaju u Ministarstvu za rad, podnošeni su i zbog rada na crno i kršenja prava iz radnog odnosa zaposlenih trudnica i porodilja.

Prema podacima ministarstva, od 16. marta do 30. aprila inspektori rada obavili su ukupno 1.430 inspekcijskih nadzora, od kojih je 831 nadzor po službenoj dužnosti, a 599 njih je urađeno po zahtevima zaposlenih (42 odsto od ukupnog broja svih nadzora). Na adresu sedišta Inspektorata za rad stiglo je i 187 mejlova koji su se, pre svega, odnosili na zahteve zaposlenih za obavljanje inspekcijskih nadzora zbog otkaza ugovora o radu, kao i zbog toga što im poslodavac nije obezbedio da rade na udaljenosti ne manjoj od dva metra, što im nije organizovao prevoz od kuće do posla i obrnuto ili im je organizovao prevoz u kome je bilo previše putnika koji ne nose zaštitne maske, pa im je bilo ugroženo zdravlje, nabrajaju u ministarstvu, dodajući da su pojedini zaposleni tražili savete i odgovore na pitanja u vezi sa radnopravnim statusom i ostvarivanjem prava iz oblasti rada u vreme vanrednog stanja.

Ipak, nameće se pitanje da li će država ubuduće imati resurse da prati koliko se poštuju mere zaštite na radnim mestima, u pogledu ostvarivanja distance između zaposlenih, obezbeđivanja zaštitnih maski i rukavica, dezinfekcije prostorija za rad... U ministarstvu uveravaju da će i u narednom periodu, kao i dosad, dobrom organizacijom i efikasnim nadzorima, inspekcija sprovoditi aktivnosti i mere za koje je nadležna.

– Svi raspoloživi kapaciteti biće usmereni i na kontrolu poštovanja mera na radnim mestima. Tako je bilo i dosad, kada su inspektori postupali preventivno ukazujući poslodavcima na obavezu da zaposlenima obezbede zaštitnu opremu. Od uvođenja vanrednog stanja, inspektori su podneli 73 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka upravo zbog utvrđenih propusta u primeni mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – ističu u Ministarstvu, podsećajući da su pravna lica i preduzetnici (poslodavci) koji pružaju usluge u oblasti trgovine na malo, a koje obuhvataju prodaju robe i usluge u trgovinskim centrima i lokalima, ali i hrane i pića u ugostiteljskim objektima i hrane za nošenje, ipak dužni da primene sve preventivne mere od uticaja na bezbednost i zdravlje zaposlenih i korisnika usluga.

– U odnosu na zaposlene u obavezi su i da obezbede obaveznu upotrebu zaštitnih sredstava: maski i rukavica, i da donesu poseban plan primene mera koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon) – podsećaju u Ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 07.05.2020.
Naslov: Redakcija