KRIVIČNI ZAKONIK: Kada sud izrekne novčanu kaznu kao glavnu, osuđeni može da traži njenu zamenu za kaznu zatvora, tako što će za svakih hiljadu dinara biti jedan dan u zatvoru. Rok plaćanja novčane kazne najčešće ne poštuje. Taj rok ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud najčešće dozvoljava da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine

Novčana kazna je na trećem mestu krivičnih sankcija koje izriču osnovni sudovi u Srbiji, odmah posle uslovne osude i kazne zatvora. Izrečena je u 18,5 odsto slučajeva koji su bili predmet analize istraživanja "Kaznena politika u Srbiji, zakon i praksa".

"Udar po džepu" kao način kažnjavanja mnogo češće i u većim sumama prisutan je u prekršajnim postupcima i parnicama za naknadu štete, gde su u igri i iznosi od više stotina hiljada dinara. U milionskim iznosima, novac se isplaćuje kao jemstvo za ukidanje pritvora. Međutim, malo je poznato da se novčani iznosi mogu izreći kao kazna za krivično delo – kao glavna ili sporedna.

Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) propisuje da novčana kazna ne može biti manja od 10.000 dinara ni veća od milion dinara, osim za krivična dela učinjena iz koristoljublja – najviše 10 miliona dinara.

Za najteža krivična dela, kao što je ubistvo, zakon ne predviđa novčanu kaznu kao mogućnost, pa ne postoji novčani iznos koji bi mogao da zameni dugotrajnu kaznu zatvora i "otkupi zločin". Tek za neka dela iz nadležnosti viših sudova može se izreći novčana kazna.

– U celokupnom uzorku od 420 izrečenih krivičnih sankcija u devet viših sudova, novčana kazna je zabeležena u samo osam slučajeva. Viši sudovi u Kragujevcu i Nišu izrekli su ovu kaznu u po tri slučaja, a u Valjevu i Zaječaru u po jednom. Viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Pančevu i Šapcu nisu uopšte izricali novčanu kaznu – navode istraživači Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Drugačija je slika u osnovnim sudovima, jer se u njima sudi za lakša krivična dela. Ipak, neki sudovi izriču je često, a neki veoma retko. Najmanje je zastupljena u Osnovnom sudu u Novom Sadu, sa svega 11 odsto, a najviše u osnovnim sudovima u Zaječaru, Nišu i Novom Pazaru – po 26 i 22 odsto.

Kada sud izrekne novčanu kaznu kao glavnu, osuđeni može da traži njenu zamenu za kaznu zatvora, tako što će za svakih hiljadu dinara biti jedan dan u zatvoru, a to se u praksi neretko i događa.

– Analizom presuda zapazili smo da se rok plaćanja novčane kazne najčešće ne poštuje. Taj rok ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud najčešće dozvoljava da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine. Ukoliko osuđeni ne plati novčanu kaznu, sud je zamenjuje kaznom zatvora, tako što za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne određuje jedan dan kazne zatvora – objasnili su istraživači.

Zamenjena novčana kazna na može po zakonu trajati duže od šest meseci zatvora, osim u slučaju kada je izrečena u iznosu većem od 700.000 dinara. Tada zatvor kao zamena ne može da traje duže od jedne godine.

Ako osuđenik plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak zameniti kaznom zatvora, ali ako ipak u međuvremenu isplati ostatak, zatvor će biti obustavljen. U slučaju smrti osuđenog, novčana kazna se neće izvršiti, navodi se u KZ.

Neplaćena novčana kazna može se zameniti i kaznom rada u javnom interesu, tako što će se za svakih započetih hiljadu dinara odrediti osam časova rada, s tim što rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova.

Istraživanje je pokazalo da rad u javnom interesu nije dovoljno zaživeo u praksi. Sudovi ga izriču samo u jedan odsto slučajeva.

U devet viših i devet osnovnih sudova u Srbiji analizirane su ukupno 1.142 krivične presude, a u strukturi izrečenih krivičnih sankcija zatvor je zastupljen sa 23 odsto, novčana kazna sa 18,5, uslovne osude sa 55,5, a rad u javnom interesu sa samo 1,1 odsto.

Kada se iz statistike izdvoje viši sudovi, onda je slika potpuno drugačija. Oni u 90 odsto slučajeva izriču kaznu zatvora, a ostatak su uslovne osude, novčane kazne, vaspitne mere i mere bezbednosti obaveznog lečenja.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 09.05.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija