NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Propis u skupštinskoj proceduri do kraja prolećnog zasedanja
Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu mogao bi da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja prolećnog zasedanja i pored opiranja opozicije, ali i nedovoljne zainteresovanosti vladajuće koalicije, ocenila je ministarka pravde Nela Kuburović.
"Vrlo brzo ćemo izaći s revidiranim nacrtom zakona. Verujem da će biti u skupštinskoj proceduri možda i do kraja prolećnog zasedanja. Moguće je, međutim, da i u vladajućoj koaliciji ima onih koji baš nisu zainteresovani za ovaj zakon. Videćemo. Činjenica je da je mali broj političara izričito podržao nacrt, što ostavlja sumnju da ga oni koji ćute možda i ne podržavaju", rekla je Kuburovićeva.
Podsetila je da su sve vlasti poslednjih 18 godina obećavale donošenje zakona o poreklu imovine, ali da su to političkim veštinama odlagale, naglašavajući da konačno donošenje zakona nije hrabrost, već pitanje političke volje.
Napomenula je da je ovaj zakon bio deo predizbornih obećanja i deo ekspozea predsednika Srbije i premijerke Ane Brnabić, i da je sada došlo je vreme za njihovu realizaciju.
Upitana da li će opozicioni krugovi biti prvi na udaru zakona, ona je istakla da "nema razloga niko da se plaši ko poštuje zakon".
"On nije selektivne prirode. Neće biti nikakve odmazde, ali verovatno će političari najviše biti na udaru zato što su najuočljiviji. Poreska uprava treba da postupa i po anonimnim i prijavama građana, ne samo po svom planu utvrđivanja procene rizika. Kada počne primena zakona, može se očekivati da bude više zainteresovanih koji će želeti da se istraži imovina političara. I to je sasvim normalno", smatra ministarka pravde.
Ona je dodala da strah od primene zakona očigledno postoji, što, kako kaže, pokazuje činjenica koliko su pojedinci oštro kritikovali ovaj zakon.
"Možda su se manje oglašavali političari, ali su se čuli profesori ili advokati koji su verovatno iznosili stavove svojih klijenata. Čak imamo informacije da su pojedine konsultantske kuće dobile zadatak da ispitaju kako bi se taj zakon implikovao na pojedince iz sveta politike", ukazala je Kuburović.
Istakla je da zakon neće biti ograničen na proveru imovine političara, privrednike ili ljudi sa estrade, podsećajući da se neretko na društvenim mrežama mogu videti pojedini državni službenici koji imaju platu od 50 ili 60 hiljada dinara, a često su na egzotičnim putovanjima.
Mogu se, kako je dodala, videti i neki potpuno anonimni ljude koji, recimo, dobijaju državnu stimulaciju za plaćanje dečjeg vrtića, vode se u Nacionalnoj službi kao nezaposlena lica, a voze skupocene automobile, žive u vilama, članovi su golf kluba…
"Stil života vas ponekad mnogo više odaje nego bankovni račun", primetila je Kuburovićeva.
Kada su u pitanju funkcioneri, ona je ukazala da za njih i sada postoji poseban režim, jer Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US) propisuje obavezu da svi funkcioneri moraju da prijave i svoju i imovinu bliskih povezanih lica, te da podaci kojima raspolaže Agencija mogu biti od i te kako od velike koristi prilikom unakrsnog ispitivanja imovine.
Napomenula da će se shodno rešenjima iz Nacrta zakona proveravati imovina počev od 2007. godine, jer od tada postoje elektronske baze poreskih prijava, pojašnjavajući da je pre toga postojala takozvana "keš ekonomija", koja je bila dominantna i onemogućavala praćenje tokove novca.
Izvor: Vebsajt RTV, 10.05.2019.Naslov: Redakcija