ZAKON O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA: MMF predlaže ukidanje Zakona
Misija Međunarodnog monetarnog fonda predvođena Džejmsom Rufom, koja je tokom protekle nedelje boravila u Beogradu na pregovorima oko novog aranžmana sa Srbijom, popularno nazvanog "čuvarkuća", sugerisala je predstavnicima Vlade da ukinu privremene krizne mere za penzionere – odnosno Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014 i 99/2016 - dalje: Zakon), koji je na snazi već četiri godine.
MMF je poručio da se nađe sistemsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije poslednje tri godine stabilne. Opomena da ovo privremeno umanjenje ne sme postati trajno stizalo je od MMF-a i tokom prethodnih susreta, ali se u međuvremenu ništa nije promenilo.
Ako su, dakle, i MMF i Svetska banka i Fiskalni savet Srbije jednoglasni u oceni da su srpske javne finansije stabilne i zdrave, da je dosadašnja ekonomska i finansijska politika dala odlične rezultate i da se vidi ekonomski rast zemlje, zašto za penzionere i posle četiri godine važe krizne mere?
2017. godine je budžet bio u suficitu od 1,2 odsto BDP-a. U prvih nekoliko meseci ove godine republička kasa i dalje je u plusu, ali je Zakon još na snazi.
Od oktobra 2014. godine, kada su sve penzije veće od 25.000 dinara umanjene za 22 i 25 odsto, učešće penzija u bruto društvenom proizvodu palo je sa 13,8 na 11 odsto, što je manje čak i od onog što je MMF tražio od Srbije. Istovremeno, iz budžeta se za isplatu penzija više ne izdvaja 50 odsto para, već oko trećine republičke kase, s tendencijom daljeg smanjivanja.
Udruženje vojnih penzionera Srbije zatražilo je po ko zna koji put od Ustavnog suda odgovor na pitanje kada će razmatrati predlog za ocenu ustavnosti ovakvog zakona, da bi pre nekoliko dana dobili odgovor da se o predmetu ni posle tri prethodna odlaganja nije raspravljalo, a i ne zna se kada će, jer su "kvartalni planovi rada suda orijentacionog, instruktivnog karaktera".
Na konkretno pitanje Ustavnom sudu da li je reč o toliko teškom predmetu pa se zato ne uzima u razmatranje, ili je reč o nečem drugom, odgovaraju da "nije utvrđen predlog odluke po kome bi sud mogao postupiti i odlučivati".
Da vlada nema više vremena za čekanje poručuje i Fiskalni savet, koji je ponovo ocenio da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija ostane na snazi i upozorio da zadržavanje te mere može predstavljati ozbiljan fiskalni rizik, s obzirom na osnovanost tužbe koju najavljuju penzioneri. Ove tužbe, za period od 2018. godine, lako bi se mogle pokazati kao osnovane.
U dokumentu Fiskalnog saveta "Mišljenje na fiskalnu strategiju za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu" pored ostalog stoji da je "verovatno najveći nedostatak fiskalne strategije taj što se njom ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje natprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija".
Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014, može da se opravda kada zemlji preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je 2017, jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo, zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija ostane na snazi.
Da penzioneri ne gube vreme potvrđuje i Miša Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, koji kaže da će se uskoro pojedinačnim tužbama obratiti Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu. Svi građani država članica Saveta Evrope, među kojima su i Srbija i sve članice EU, mogu da se žale ovom komitetu i po skraćenom postupku dođu do svojih prava, kaže Radović.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 10.05.2018.Naslov: Redakcija