ZAVRŠENA NAČELNA RASPRAVA O PREDLOGU ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: VRHOVNI ORGAN ZA SPROVOđENJE NEPOSREDNIH IZBORA ZA NACIONALNI SAVET POSTAJE REPUBLIčKA IZBORNA KOMISIJA

Poslanici Skupštine Srbije završili su načelnu raspravu o Predlogu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji se usvaja po hitnom postupku kako bi se omogućio izbor za nacionalne savete, a kojim se predviđa da vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora postane Republička izborna komisija.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički zahvalila je na, kako je rekla, jakoj podršci koju je uočila u raspravi.

Ukazujući da će se pažljivo proučiti podnete amandmane, ona je istakla da će se, ako je potrebno, menjati pojedinsti.

"Nacrt predlaže rešenja o određenim problemima koje svi indetifikujemo da postoje. Nadam se da će, ako bude usvojen, u velikoj meri otkloniti te probleme", rekla je Udovički.

Ona je dodala da jaka podrška dolazi zbog toga što je Nacrt donet pažljivo u dugoj i inkluzivnoj proceduri, u kojoj su učestvovali predstavnici nacionalnih manjina, saveta i međunarodne zajednici imali priliku da daju mišljenje.

Ministarka je napomenula i da je posledica donošenja zakona po hitnom postuku posledica okolnosti, napominjući da nije reč o pravima nacionalnih manjina, već o proceduralnim pitanjima koja će obezbediti da se ta prava ostvaruju na bolji način.

Svrha Pedloga zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojim je sada predviđeno da vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora postane Republička izborna komisija, da se uklone slabosti I unapredi postupak izbora saveta.

"Vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje Republička izborna komisija, a za sprovođenje izbora putem elektorske skupštine - odbor od tri člana koje imenuje RIK", rekla je Udovički juče, predstavljajući Predlog zakona, dodajući da je potrebno da se on donese po hitnom postupku jer je prema postojećem, ali i predloženim izmenama utvrđena obaveza održavanja izbora u ovoj godini.

Prema njenim rečima, Predlogom zakona, takođe se jasno razgraničava kada se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, a kada na elektorskoj skupštini.

Ona je istakla da se izmenama zakona precizno uređuju pojmovi od kojih zavisi rad nacionalnih saveta kao što su konstituisanje, mandatni period i ovlašćenja nacionalnog saveta od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva, njegovo raspuštanje, ali i kako i kada se održavaju redovni, a kada vanredni izbori za članovesaveta.