U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Predlog da se zabrani vožnja preticajnom trakom sa manje od 100 km na sat
Vožnju preticajnom trakom brzinom manjom od 100 ili 110 kilometara na čas trebalo bi zakonom zabraniti.
To je izjavio v. d. direktora "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak i najavio da će taj predlog uputiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a dalje i Ministarstvu unutrašnjih poslova, i na kraju Vladi Republike Srbije.
Drobnjak je istakao da je kretanje brzinom ispod 100 kilometara na čas nebezbedno koliko i prebrza vožnja i da pojedini vozači ugrožavaju bezbednost saobraćaja tako što voze previše sporo preticajnom trakom na auto-putu.
- Ne vode dovoljno računa, odnosno ne gledaju u retrovizor da li neko ide iza njih. Nije mi jasno, svi misle da je njihov auto-put i voze preticajnom trakom, ne prateći da li neko ide iza i da li treba da se sklone - objasnio je Drobnjak.
- Uvek se nerviram zbog toga kada vozim, ali odlučio sam da predložim resornom ministarstvu za saobraćaj da se to i zakonski reguliše. Sada policija ne može da zaustavi nekog na auto-putu i kazni ga zato što vozi sporo preticajnom trakom. Ali, može da se donese zakonska odredba i da se kaže - ne smeš da voziš ispod 100 ili 110 preticajnom trakom. Nisam to još predložio, ali predložiću. -
Prvi čovek "Puteva" nije jedini kojeg nerviraju vozači koji mile u preticajnoj traci, a sa njegovim mišljenjem saglasan je i profesor Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja.
- Drobnjak ima dobre ideje i ova se može realizovati, ali je za to potrebno vreme - smatra profesor Vujanić.
- Tehnički je ta vrsta propisa izvodljiva, ali je stvar zakonodavstva. Izmene su spor proces i traju dugo. Predloženo rešenje nije loše. Najgore za bezbednost saobraćaja je kada je brzina vozila heterogena.
Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da ni u drugim zemljama ne postoji zabrana vožnje brzinom ispod 100 kilometara na čas, ali napominje da je ovo pitanje delimično regulisano saobraćajnom signalizacijom.
- U Italiji i Nemačkoj postoji zabrana preticanja za kamione, što znači da teretnjaci ne smeju jedni druge da pretiču - objašnjava Božović.
- Oni značajno usporavaju saobraćaj i preticanje nekad traje kilometrima. Ako ste prinuđeni da idete iza kamiona ne možete krenuti sa 110 kilometara na čas, jer je njegova brzina 90, pa će to biti i brzina automobila. Ima smisla da se na pojedinim deonicama, kao u pojedinim zemljama Evropske unije, zabrani preticanje sporim vozilima. To jeste dobar predlog, jer je tamo dao rezultate.
Božović napominje i da se iza kamiona koji se pretiču stvaraju kolone vozila, koja po njegovom povratku u desnu traku pokušava da se rasformira i to prilično nespretno, tako da jedni ubrzavaju većim ubrzanjem od drugih i da se oni koji ubrzavaju sporije kasno vraćaju u desnu traku, pa u toj razlici u kretanju nastaju i saobraćajne nezgode.
Direktor "Puteva" je ponovio i da se razmatra naplata putarine na magistralama za teške kamione i to putem video-nadzora, a pre svega na Ibarskoj gde je zbog velikog broja teretnjaka nebezbedan saobraćaj.
- Naplata putarine naterala bi kamione teže od 12,5 tona da koriste auto-put. Gledamo da postavimo portale da snime vozilo kad negde uđe na magistralu i gde izađe. Tako ćemo da vidimo koliko kilometara je prešlo i dobiće fakturu da to plati - naveo je Drobnjak.
- Taj sistem se razlikuje od vinjeta, jer se putarina opet plaća po pređenom kilometru.
Izvor: Vebsajt Novosti, Z. R., 09.04.2021.Naslov: Redakcija