OD 1. FEBRUARA 2016. GODINE SRBIJA PRIMENJUJE NOVI KOMPJUTERIZOVANI TRANZITNI SISTEM: UVOđENJEM NCTS SRBIJA JE ISPUNILA JEDAN OD USLOVA ZA PRISTUPANJE PUNOPRAVNOM čLANSTVU U EU
Od 1. februara 2016. godine Srbija primenjuje Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS) i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se, što se tranzita robe tiče, priključili Evropskoj uniji i da srpska granica kada je u pitanju protok robe, praktično ne postoji, kaže Miloš Tomić, direktor Uprave carina.
Na upravo završenom sastanku EU-EFTA Radne grupe za praćenje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom u Briselu, Srbija je prvi put učestvovala u svojstvu člana Konvencije. Na tom sastanku je konstatovano da je u delu carinskog postupka Republika Srbija postala deo velike porodice evropskih zemalja u kojima se tranzitni postupak obavlja u skladu sa standardima EU.
Na pomenutom skupu je rečeno i to da je broj tranzitnih kretanja koja su obrađena u Srbiji, sa njihovog stanovišta – impresivan, te da možemo biti uzor i promoter uvođenja ovog postupka svim ostalim zemljama koje su u statusu posmatrača (u ovom trenutku to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija).
Zajednički tranzitni sistem van nacionalnog okvira prevazišao je i očekivanja Uprave carina, ali i Evropske unije. Geostrateški položaj Srbije i pojednostavljena procedura na granicama vratila je kamione na naše puteve o čemu svedoči i statistika koja kaže da je od 1. februara do 10. marta 2016. godine, oko 15.000 transportnih sredstava koristilo zajednički tranzitni postupak u našoj zemlji. U istom periodu zabeležen je pad upotrebe TIR karneta, što sve zajedno implicira da ulazak Srbije u sistem zajedničkog tranzita već daje značajne rezultate.
Ne treba zaboraviti da je Novi kompjuterizovani tranzitni postupak (NCTS) prvi elektronski, bespapirni carinski postupak u Republici Srbiji, čije je uvođenje obaveza i uslov za pristupanje Srbije punopravnom članstvu u EU.
Zajednički tranzitni postupak daje mogućnost učesnicima u carinskom postupku da robu prevoze između ugovornih strana Konvencije (Evropska unija, EFTA zemlje, kao i Republika Turska i BJR Makedonija) na osnovu jedne elektronske deklaracije i jednog obezbeđenja koje važi u toku cele tranzitne operacije.
Novi sistem bi trebalo da smanji zastoje na graničnim prelazima, ali i omogući srpskoj privredi da postane konkurentnija na globalnom tržištu, jer se očekuje da zahvaljujući njemu budu smanjeni transportni troškovi domaće privrede.
Kako položaj Srbije ima izrazito tranzitni karakter, realno je očekivati da pristupanje Konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku i pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom omogući zemlji da ostvari veći profit od tranzita (kroz veću uposlenost banaka, menjačnica, ugostiteljskih objekata, auto-servisa, benzinskih stanica, naplate drumskih taksi i ostalo).
Većina zemalja u neposrednom okruženju koristi NCTS (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, a i Makedonija od marta 2014. godine), što znači da nismo uveli taj sistem, ostali bismo praktično jedino carinsko područje koje prekida lanac sigurnog transporta robe u ovom regionu i na Koridoru 10.
Novim sistemom će se povećati zaposlenost, kao i prihodi koji idu u budžet. Korist će osim kompanija koje se bave izvozom i uvozom, imati i poslovne banke, osiguravajuće kuće koje se uključuju u sistem garantovanja za zajednički tranzit, proširuju delatnost i time dolaze u situaciju da imaju veći profit od svog poslovanja tako što će garantovati za tranzitne postupke (za robu iz Srbije, ali i robu koja dolazi u Srbiju ili ide u bilo koju od zemalja potpisnica konvencije).
Veliku korist imaju i firme koje se bave organizacijom tranzita. Ako srpska firma organizuje transport iz Turske u Evropsku uniju, nema više papira, papirnih deklaracija, sve se odvija elektronskim putem, što znači efikasnije i sa manje troškova.
Za robu koja se izvozi, pored izvozne deklaracije koja je i dalje po starom sistemu, elektronski tranzit će omogućiti da transportno sredstvo može da se kreće bez dodatnih stajanja, izrade dokumenata, dodatnih garancija.
Dodatno zadržavanje se svodi na dodatni trošak, a dodatni trošak na cenu krajnjeg proizvoda. Zbog svega navedenog, izvoznici bi trebalo masovnije da koriste novi sistem.
Preporuka za uvoznike je da sa svojim poslovnim partnerima stvore mehanizam da kada se pokrene izvoz iz neke zemlje prema Srbiji, automatski pokrenu i zajednički tranzitni postupak.
Direktor Uprave carina navodi i da su stvoreni uslovi za početak uvođenja sistema Ovlašćenih privrednih subjekata, što predstavlja vrhunski oblik pojednostavljenja procedure. Dodaje da su tri kompanije dobile taj status, dok su dve u postupku kontrole
"Insistiramo i na sprovođenju IPA projekta kojim je predviđeno uvođenje Automatizovanih kontrolnih sistema uvoza i izvoza, što će dovesti do toga da se carinjenje ne vrši samo brže, već i da se smanje diskreciona ovlašćenja carinika, čime će se smanjiti i prostor za korupciju", naglašava Tomić
Naš cilj je da 2016. godine uđemo u prvu fazu projekta automatizacije izvoznog postupka. Kada sistem bude završen, izvoz će se realizovati slanjem elektronskih poruka, elektronskim deklaracijama i bez papira.
Cilj je da za šest do osam godina carina potpuno automatizuje svoje poslovanje, što znači da se automatizuje i uvoz.
Izvor: Vebsajt Uprava carina, 12.04.2016.Naslov: Redakcija