NALED: Na 1000 preporuka 82 budu sprovedene

Siva knjiga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja sadrži 100 najznačajnijih preporuka privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji, predstavljena je po 15. put, a izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović tim povodom je izjavila da ta svojevrsna "regulatorna Biblija" služi da bi se prvenstveno sproveo javni interes, uz kompromis kroz dijaloga zainteresovanih strana.

Jovanović je rekla da NALED praktikuje javno privatni dijalog privrede, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, te da se često lome koplja, jer privreda i lokal različito vide rešenja nekih problema.

"Reforme su uvek nepopularne kada trebaju da se sprovedu, ali kada se završe svi ih brzo prihvatimo i zaboravimo na te probleme", rekla je ona.

Jovanović kaže da je moglo više da bude urađeno, ali podseća na velike pomake zahvaljujući radu NALED-a.

"Danas imamo situaciju da je ukinut pečat, imamo elektronsku prijava radnika, pa elektronske građevinske dozvole. To je sve dobar zalog za budućnost", napominje ona.

Jovanović ističe da je propušteno da se uvede registar parafiskalnih i neporeskih nameta u Srbiji, koji bi trebao da spreči da Republika ili lokalna zajednica po svom nahođenju uvode nove obaveze za privredu.

"Deluje nam da je volja tu, ali da oni smatraju da je to prevelik posao, za mnogo državnih organa. Sada ima 800 različitih taksi i naknada. Taj registar mora da bude elektronski i mora taksa da se upiše u njega pre uvođenja, kako bi ljudi mogli unapred da planiraju poslovanje", objašnjava ona.

To što na 1.000 preporuka NALED-a 82 budu sprovedene, Jovanović objašnjava realnošću i stavom da je to najbolje što je moglo da su uradi u poslednjih 15 godina.

"Mi sarađujemo sa državom od samog osnivanja, jer se u državnim institucijama donose odluke o reformama. Mi nastojimo da naš posao uradimo temeljno i da tamo gde postoji volja damo podršku da do reforme dođe. Naš odnos sa državom je partnerski, kroz dijalog, i uloga civilnog društva je da pozitivno kritikuje ali i da pomogne sa rešenjima, da se ona dese", kaže ona.

Jovanović dodaje da se često reforma završi smo izmenom propisa, ali da izostane primena zakona, ulaženje u različita tumačenje, pa onda obuka državnih organa za sprovođenje propisa, kao osmišljavanje digitalnih rešenja koja bi trebala da olakšaju građanima korist od propisa.

Jovanović kaže da država treba da omogući automatski upis prava svojine u katastar za sva lica koja imaju pravo korišćenja na zemljištu, jer se jedino tako može dosledno sprovesti načelo jedinstva nepokretnosti.

"O problemu konverzije zemljišta se paušalno razgovara. Uradili smo analizu i izašli sa predlogom da konverzija zemljišta treba da se omogući bez plaćanja naknade", ukazuje ona.

Jovanović ističe da hiljade hektara stoje zarobljeni, da gledamo zaparložene lokacije u centru Beograda zbog ovog problema.

"Država ništa ne poklanja, te lokacije su plaćene. Zakon o konverziji je donet 2009. godine i država je od tada na osnovu njegove primene naplatila samo sedam miliona evra. Kada su kupovani objekti, kupovan je i kapital. Investitori kažu da kada ste jednom nešto kupili, onda ste sve platili", objašnjava ona.

Jovanović kaže da treba izvagati šta država gubi dok traje ovaj status kvo već 15 godina, a to je da nema zapošljavanja, nema investicija, nema plaćanja naknada.

"Nesporno je da su neki investitori ušli sa motivacijom da kupovinom preduzeća obezbede atraktivno zemljište za izgradnju stanova, ali treba videti gde je veći gubitak i da li postoji neko univerzalno pošteno rešenje. Da vidimo kako je to urađeno u regionu", ističe ona.

Jovanović smatra da se po pitanju konverzije zemljišta nalaze na liniji sa Ministarstvom građevine, te da se zalažu da se konačno stavi tačka na to pitanje.

Izvor: Vebsajt RTV, 09.03.2023.
Naslov: Redakcija