Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Pri utvrđivanju vrednosti imovine u obzir će biti uzeta celokupna imovina fizičkog lica, a to su nepokretnosti, razni finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava


Svaki građanin čija imovina nije u skladu s prihodima moraće prvo da dokaže kako ju je stekao, a potom sledi dodatno oporezivanje ili krivična odgovornost.

Srpska premijerka Ana Brnabić, koja usvajanje zakona o poreklu imovine najavljuje do kraja godine, ističe da još uvek nije precizirano na koji način će se sankcionisati nelegalno stečena imovina.

Ministarstvo pravde objavilo je Nacrtu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu o kojem se sprovodi javna rasprava, a tek potom će se bliže znati na koji način će se nelegalno stečena imovina oporezivati i u kojem procentu. U Nacrtu piše da bi posebna jedinica Poreske uprave trebalo da ispita razliku između prijavljene zarade i stečenog bogatstva, a pod lupom bi se mogla naći sva imovina i prihodi stečeni nakon 1. januara 2007. godine. Pri tom će fizička lica sama morati da dokazuju na koji način su došla do imovine koja nije u skladu s prihodima koje su zvanično ostvarili. Osim toga, Poreska uprave može, navodi se u Nacrtu, i po službenoj dužnosti pokrenuti postupak protiv bilo kog lica koje ima naglo povećanje veće od 150.000 evra.

Pri utvrđivanju vrednosti imovine u obzir će biti uzeta celokupna imovina fizičkog lica, a po Nacrtu zakona to su nepokretnosti kao što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo, zatim razni finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava. Način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica propisuje Vlada, a za utvrđivanje porekla imovine biće osnovana posebna organizaciona jedinica u Poreskoj upravi.

Ta posebna jedinica, po Nacrtu, imaće pravo na uvid i pribavljanje svih podataka - svih vrsta evidencija koje poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, ali i pristup poslovnim knjigama i dokumentaciji privrednih društava i drugih lica radi utvrđivanja imovine fizičkog lica.

Drugim rečima, MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti imaće obavezu da odrede jednog ili više zaposlenih za vezu s posebnom jedinicom PU koja ispituje poreklo imovine. Ukoliko Poreska uprava u postupku ispitivanja imovine utvrdi da činjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, ona o tome obaveštava policiju, Javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Osnovica posebnog poreza utvrđuje se u vrednosti nezakonito stečene imovine, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. Jedinica PU utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena po zakonu. Na rešenje Poreske uprave može se izjaviti žalba koja odlaže izvršenje, a o njoj odlučuje Ministarstvo finansija.

Nacrt zakona propisuje i da zaposleni u posebnoj jedinici Poreske uprave koji će ispitivati poreklo imovine moraju imati tačne podatke o svojoj imovini, ali i proći bezbednosne provere. Bezbednosne provere obavljaju MUP i BIA. Sva lica koja u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza dođu do podataka u vezi s tim, imaju obavezu da čuvaju te podatke kao profesionalnu tajnu.

Čak i kada zakon o poreklu imovine bude usvojen, po Nacrtu, on bi stupio na snagu godinu od toga. Drugim rečima, ukoliko i bude usvojen do kraja ove godine, njegova primena neće početi pre kraja 2020.

O usvajanju zakona o poreklu imovine govori se već 18 godina i sada se tek pojavio prvi dokument o kojem se otvara šira javna rasprava. No, tu materiju već uređuju aktuelni zakonski propisi, pre svega Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018) iz 2002. godine, koji propisuje mogućnost unakrsne provere imovine i prihoda radi utvrđivanja poreskih obveznika. Od 2009. godine Srbija ima uspostavljen pravni mehanizam kod kojeg je moguće obrnuti teret dokazivanja i oduzeti imovinu u slučajevima sumnje da osumnjičeni za vršenje ozbiljnih krivičnih dela poseduje imovinu koja nema uporište u zakonitim prihodima.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 08.03.2019.
Naslov: Redakcija