Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VODAMA: Vlasnik izvorišta vode može biti samo država Srbija, dok su inostrane kompanije dobile vodne dozvole na 15 godina


Voda je naše bogatstvo, ali od nje vajdu imaju samo stranci. To bi moglo da se kaže za strateški resurs koji Srbija poseduje, jer nad više od 80 odsto izvorišta gazduju inostrane kompanije. Iako po Zakonu o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon - dalje: Zakon) vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na - "produžetke".

Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, sa kojim se treba ophoditi pažljivo.

Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji, rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije.

Po rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.

- Po Zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta - upozorava Trivan.

Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.

- Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje vode na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojim se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaju se sa određenim rokom važenja - ističe Šerovićeva. - Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona.

U ovom Ministarstvu naglašavaju da su vode prirodno bogatstvo i da su u svojini Republike Srbije koje su uređene Zakonom.

- Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće - odgovaraju u Ministarstvu vodoprivrede. - Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja a najduže na period od 15 godina.

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bi smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima.

- Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou - kaže Ristić. - Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije.

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom:

- Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova - Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, one ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.

Upravljanje vodovodnim sistemima, pa i izvorištem povereno je ili javnim preduzećima za regionalno vodosnabdevanje, JKP na teritorije opštine ili drugim subjektima, u zavisnosti od toga kome je izdata vodna dozvola - ističu u Ministarstvu poljoprivrede. - Pitanja vezana za potrebna hidrogeološka istraživanja u nadležnosti su organa nadležnih za geologiju.

Izvor: Vebsajt Novosti, Bojana Caranović, Marijana Spasenov, 11.03.2019.
Naslov: Redakcija