ZAKON O ADVOKATURI: Ako više advokata žele zajedno da rade mogu da se organizuju ili u formi zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva (AOD). U trenutku kada se ta njihova delatnost razvije po pravilu prelaze u AOD
Među skoro 137.000 preduzeća u Srbiji, aktivno posluju samo 954 ortačka društva, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Ta pravna forma praktično je iščezla iz domaće privrede, a koriste je uglavnom advokati.
Sagovornici iz te branše, međutim, ističu da bi i oni rado iskoristili neku drugu pravnu formu, da ih u tome ne ograničava Zakon o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US).
Odgovor na to zašto privrednici u najširem smislu ne koriste više formu ortačkog društva vrlo je jednostavan – ortaci odgovaraju svojom celokupnom imovinom za obaveze ortačkog društva, za razliku od, recimo, članova društva sa ograničenom odgovornošću.
“U situacijama kada više lica želi da uđe zajednički u neki privredni poduhvat upravo im je zato optimalnije da osnuju d.o.o.”, slažu se beogradski advokati.
Upravo zato su proizvodne ili trgovinske firme retke među ortaklucima.
Advokati su, međutim, u specifičnoj situaciji kada je reč o ovoj pravnoj formi preduzeća, a to je i jedan od razloga što među najuspešnijim ortačkim društvima u Srbiji dominiraju advokatska ortačka društva.
Štaviše, svako drugo ortačko društvo na listi 20 najuspešnijih prema dobiti u 2021. godini je advokatsko ortačko društvo.
Najuspešnije predvode Karanović & Partners, advokatsko ortačko društvo sa kancelarijama u svim zemljama bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji – odnosno sa više od 100 advokata širom regiona, u sedam jurisdikcija. Karanović & Partners su u 2021. godini ostvarili dobit od 284,9 miliona dinara, sa 21 zaposlenim u Srbiji.
Na drugom mestu, i sa samo 600.000 dinara manje dobiti od prvoplasiranog nalazi se beogradsko advokatsko ortačko društvo MVP (Moravčević, Vojnović i partneri u saradnji sa Schoenherr), sa 27 zaposlenih u Srbiji. MVP se specijalizovao za korporativno, odnosno komercijalno pravo.
Među prvih pet najuspešnijih nalaze se ipak i dva preduzeća čija delatnost nisu pravni poslovi, već nespecijalizovana trgovina na veliko – to su “Ribosport” iz Užica i “Draškovići” iz Brezove.
Na listi, dakle, ima ukupno devet advokatskih ortačkih društava, a razlog za njihovu brojnost leži u Zakonu o advokaturi.
“Po tom Zakonu, ako više advokata žele zajedno da rade mogu da se organizuju ili u formi zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva (AOD). U trenutku kada se ta njihova delatnost razvije po pravilu prelaze u AOD”, objašnjavaju advokati.
To, međutim, ne znači da su zadovoljni izborom formi zajedničkog poslovanja koje su im na raspolaganju.
“Sa aspekta uređenja advokatske profesije bili bismo najsrećniji kada bi nam bilo omogućeno da osnujemo ‘advokatski d.o.o.’ kao društvo kapitala, i da se bavimo delatnošću pružanja pravne pomoći, a da se isključi rizik od odgovornosti za obaveze društva celokupnom imovinom”, ističu advokati.
Smatraju da bi takvo rešenje pogodovalo državi i iz poreskog ugla.
“Advokati bi prelaskom u d.o.o. zamenili rizik odgovaranja celokupnom imovinom time što bi plaćali viši porez”, zaključuju advokati.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija